Please select your page

Сећање на жртве трагедија – 3. и 4. мај 2023.


Дан сећања на жртве холокасута - споменикПоводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, уз исказивање пијетета свим невиним страдалим жртвама, указује на значај неговања културе сећања, како се оваква страдања не би више никада поновила.

Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату у Републици Србији је установљен као државни празник, који се обележава сваке године 22. априла. Посвећен је сећању на Србе, Роме и Јевреје, који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној држави Хрватској и у окупираној Југославији. На овај дан 1945. године, преостали логораши организовали су пробој из усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина.

Концентрациони логор Јасеновац једно је од највећих стратишта у Другом светском рату. Од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, логор је обухватао више локалитета на територији Хрватске и Босне и Херцеговине.

На територији окупиране Србије, најзлогласнији је био логор на Старом сајмишту, чији су заточеници масовно убијани од 1941. до 1944. године. На овом месту успостављен је Меморијални центар „Старо сајмиште“.


Светски дан Рома - графикаШиром света данас се обележава Међународни дан Рома, дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима са којима се Роми суочавају. Дан Рома установљен је 1990. године у пољском граду Сероцку, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од  4. до 8. априла 1971. године. На Првом конгресу донето је неколико важних одлука. Усвојен је међународни назив Ром (што на ромском значи човек) за све припаднике ове националне заједнице, за ромску заставу одређена застава са точком као централним симболом, а за химну је проглашена песма ”Ђелем, ђелем”.

Обележавање 8. априла као Међународног дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми и Ромкиње широм света налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво у готово свим областима друштвеног живота, као и да су изложени дискриминацији и дубоко укорењеној социјалној искључености. Ромска заједница представља највећу етничку мањину у Европи, где према неким проценама живи између 10 и 12 милиона Рома и Ромкиња. Проблеми са којима се суочавају су бројни, посебно у области запошљавања, образовања, здравља и становања. Низак проценат високообразованих и образованих, као и оних који имају основне услове за живот, чини Роме посебно рањивом и осетљивом друштвеном групом.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на потребу континуираног оснаживања и боље интеграције припадника ромске заједнице. У циљу побољшања стања, истиче значај едукације о људским правима. Преводом Универзалне декларације о људским правима на више језика Омбудсман жели да допринесе и омогући припадницима националних мањина информисање о садржини овог значајног међународног документа на њиховом, матерњем језику. Публикација „75 година Универзалне декларације о људским правима“ објављена је и на ромском језику.

Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка честита празник свим припадницима ромске националне заједнице и њиховим институцијама.


Приказ конференције за медијеПокрајински заштитник грађана – омбудсман дужи низ година сусреће се са појавом да грађани и грађанке незадовољни поступањем институција, проблем износе у јавност и покушавају да се у медијском простору изборе за исход који сматрају праведним. У најбољој намери да заштите своје дете, дешава се да родитељи јавности изложе осетљиве податке и информације које дубоко задиру у приватност детета и своје породице, а понекад и информације о другој деци и породицама, чиме доприносе продубљивању проблема пре него његовом решавању. На овај начин неретко родитељи додатно угрожавају и само своје родитељско право.

Омбудсман подсећа на то да је родитељско право изведено из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности и интереса детета. Орган старатељства има право да покрене поступак превентивног или корективног надзора над вршењем родитељског права када доноси одлуке којима исправља родитеље у вршењу родитељског права, као и да пред надлежним судом покреће поступке делимичног или потпуног лишења родитељског права када процени да је то у најбољем интересу детета.

У својим извештајима и свим расположивим механизмима, Омбудсман дужи низ година указује на потребу за улагањем у развој услуга у заједници и проблем недостатка људских и материјалних ресурса и капацитета у системима социјалне и здравствене заштите, те образовном систему, а који се у великој мери одражавају на квалитет поступања одговорних органа и институција. Супротно уверењима да се деца неосновано измештају из породице, искуство Омбудсмана говори о томе да институције посежу за оваквим рестриктивним мерама изузетно и само онда када недвосмислено процене да је то у најбољем интересу детета. Чешће је случај да деца, управо због недостатка ресурса и капацитета институција, у дужем временском периоду буду изложена неадекватном родитељском старању, насиљу и занемаривању, будући да се неблаговремено предузимају мере превентивног и корективног надзора над вршењем родитељског права, те обезбеђивање заштите детета у хранитељског породици.

Покрајински омбудсман је током претходних година више пута јавно, путем саопштења, апеловао на медије, као и на све представнике и представнице органа јавне власти, установа и других институција да, приликом извештавања и информисања јавности о својим активностима, у пуној мери поштују права детета гарантована Конвенцијом Уједињених нација о правима детета и законом.

Право детета на приватност као и на поштовање личног достојанства, психичког и физичког интегритета детета не смеју бити угрожени несавесним и сензационалистичким извештавањем медија, а право јавности да зна и интереси појединаца и група не смеју бити изнад принципа поштовања најбољег интереса детета.

Омбудсман сматра недопустивим уплитање трећих лица и ненадлежних организација у рад надлежних органа и институција, а сваки облик притиска на рад институција опасним, будући да се тако омета рад оних чија је дужност и обавеза да штите права и приватност детета, као и осетљиве информације до којих долазе у току поступања.

Разоткривањем идентитета детета и излагањем осетљивих приватних, личних података о детету и његовој породици у јавности, дете и породица излажу се ризицима од нежељених коментара и субјективних процена и интерпретација јавности, а сам приказ детета у јавном медијском садржају може додатно утицати и појачати трауматично искуство детета и произвести вишеструку штету по његов развој, доживљај његове личне вредности и слике о себи, угрозити му здравље, а неретко и његову безбедност и сигурност. Истовремено некритички однос грађана и грађанки према објавама које се пласирају у медијском простору, у још већој мери доприноси ширењу непроверених, непотпуних и погрешно интерпретираних информација. Јавно мњење се тако формира искључиво на једностраном и необјективном информисању што код грађана и грађанки може изазвати узнемиреност, створити осећај несигурности и страха и довести до неповерења у институције.

Покрајински омбудсман посебно наглашава то да је медијско извештавање о случајевима кршења људских права од великог значаја и за само поступање ове институције која, управо на основу сазнања из медијских извора, покреће поступке по сопственој иницијативи када оцени да постоји или је постојала могућност повреде права грађана од стране органа управе.

Имајући у виду да се од почетка године у медијском простору појавило више случајева различитих притисака појединаца/појединки и група на поступање институција које се негативно одражавају на заштиту права детета, Покрајински омбудсман још једанпут упућује апел доносиоцима одлука и надлежним органима да предузимају све мере у циљу заштите права и интереса детета, како би се сваком појединачном детету осигурало да расте и развија се у сигурном, безбедном и подржавајућем окружењу. Омбудсман апелује на медије да приликом извештавања воде рачуна о праву на приватност и на поштовање личног достојанства детета, да се уздржавају од сензационализма и да следе препоруке које се односе на поштовање стандарда и професионалног и етичког извештавања. Напослетку, Омбудсман позива грађане и грађанке да критички сагледавају информације које се шире медијским простором и у које, због заштите најбољих интереса детета, немају пун увид, како и сами не би предузимали акције и активности којима се крше права детета и онемогућава пуна заштита права детета.


Међународни дан матерњег језика – 21. фебруарМеђународни дан матерњег језика - 21. фебруар, дан је када међународна заједница изнова подсећа на значај заштите и очувања матерњег језика. Употреба и неговање матерњег језика једно је од кључних права из корпуса културних права које одређују Оквирна конвенција за заштиту националних мањина и Европска повеља о регионалним или мањинским језицима. Као важан елемент културног и националног идентитета народа, матерњи језик је потребно неговати и чувати, посебно истичући његову јавну, службену, као и употребу у области образовања и јавног информисања.

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник, који се од 1952. године у Бангладешу обележавао у знак сећања на борбу студената у тадашњем Источном Пакистану за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на богатство различитости и заједничког живота свих заједница које живе у Аутономној покрајини Војводини. У оквиру својих надлежности, свакодневно се залаже за поштовање људских и мањинских права и бори против свих облика дискриминације, па тако и дискриминације на основу језичке припадности. Својим активностима тежи да подигне свест о значају матерњег језика и вишејезичности. Омбудсман указује и на важност доследне примене прописа који обезбеђују ефикасно остваривање језичких права и доприносе очувању језичке разноликости.


Последња саопштења


Најчитаније вести


Медијски кутак