75 година Универзалне декларације о људским правима

Откривање људских права је процес који се одвијао постепено, кроз историју. Од првих јавних догађаја у којима су слободни грађани  учествовали на атинској агори и својим мишљењем обликовали живот у заједници, до савремених процеса одлучивања која се спроводе у онлајн формату, људи су, постепено еволуирали и постајали више отворени и подржавајући за све оно што чини њихов и живот људи око њих. Поштовање и уважавање другог, и његове различитости постаје главна покретачка снага ангажована у стварању концепта људских права- права која сваком лицу припадају, која га штите и унапређују.

Највећа прекретница у схватању људских права догодила се након завршетка Другог светског рата, када је очување мира у свету постало приоритет међународне заједнице. Суочени са страшним људским губицима још из периода Првог светског рата, свет је крај Другог светског рата дочекао са одлучношћу да учини нешто да се овакве трагедије никада више не понове. Потребу поштовања људских права, као предуслов мира, уочиле су новоосноване Уједињене нације, које су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима. Овај датум обележава се као Међународни дан људских права и сваке године је подсетник на сва страдања кроз које је свет прошао током светских ратова.

Универзална декларација о људским правима основни је документ на чијим се принципима заснивају касније донети међународни документи. Људска права постала су „неотуђива и универзална, свако људско биће има право на живот, слободу и безбедност, рађа се слободно и једнако у достојанству и правима која припадају свакоме, без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално или друштвено порекло, имовину или било које друго својство“.

Седамдесет пет година након усвајања Универзалне декларације, и поред значајног напретка и изграђеног система заштите људских права у многим земљама, сведоци смо бројних примера угрожавања људских права на глобалном нивоу, а тиме и урушавања већ достигнутих тековина у овој области. Управо кршења људских права изнова подсећају на значај поштовања одредаба Декларације и потребу континуираног рада на њиховом унапређењу и подизању свести о њиховом значају.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман уочи Међународног дана људских права указује на богатство различитости и заједничког живота свих заједница које живе у Аутономној покрајини Војводини. Етничке, језичке, културолошке и верске разлике вредности је потребно штитити од било каквог облика дискриминације. Различитост треба посматрати као тачку спајања а не раздвајања; тиме што смо различити и увек своји вредност смо сами по себи, важни смо својој заједници.

(доц.др Драгана Ћорић, Јелена Радуловић Гламочак,
Увод у публикацију Покрајинског заштитника грађана омбудсмана,
у којој су објављени преводи Универзалне декларације о људским правима на 21 језику)