Дечји брак није део ромске традиције и обичаја

Дечји брак представља фундаментално кршење права детета, посебно девојчица, нарушавајући целокупан напредак друштва. Овакви бракови често се правдају  културним обичајима и посматрају као део традиције најчешће Рома, а не кршење дечјих права и родно засновано насиље. Иако дечји бракови нису искључиво одлика ромске популације, подаци јасно указују на то да би мере против дечјих бракова у Србији првенствено требало да буду усмерене ка тим заједницама.

Из наведених разлога  Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, у сарадњи са Удружењем ромских студената, одржао јуче скуп под називом „Дечји бракови – став ромске заједнице“.

Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић отворио је скуп, нагласивши да је ово тема која заслужује свакодневну пажњу, односно да разбијање предрасуда и стереотипа захтева мултисекторски приступ и сарадњу и заједничко деловање свих актера, како институција тако и удружења, због чега је и организован скуп ове врсте управо са Удружем ромских студената.

Проф. др Љиљана Гавриловић, једна од ауторки УНИЦЕФ-овог етнографског истраживања „Дечији бракови у ромској популацији у Србији“ подсетила је присутне да је пракса дечјих бракова присутна не само у ромској заједници, већ и у општој популацији. Такође, подвукла је да је неопходно активно деловање младих лидера и лидерки, студената и студенткиња и других постојећих актера унутар ромске заједнице у циљу превенције праксе дечјих бракова.

Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту присутне је упознала са нормативно-правним оквиром од значаја за сузбијање дечјих бракова. Према подацима ове установе у 2021. години  идентификовано је 235 деце која су ступила у ране бракове - 219 девојчица и 16 дечака, а  64-оро деце је било млађе од 16 година. Посебно су погођена ромска деца  њих 130 деце  или  55,5% од укупног броја.  У случају чак 120-оро деце неко од блиских сродника има је искуство дечјег брака.

Пава Чабриловски из Националног савета ромске националне мањине представила је Декларацију о забрани дечјих бракова у ромској заједници. Овим документом национално представничко тело ромске мањине у Србији позива ромске лидере, мушкарце и жене, као и ромска удружења, да преиспитају праксу и уверење да је дечји брак део културног наслеђа Рома. Декларација јасно дефинише дечји брак као кршење права детета које угрожава животе и будућност девојчица и дечака, ускраћује им могућност да одлучују о свом животу, омета њихово образовање, и чини их подложним насиљу, дискриминацији и злостављању.

Испред Удружења ромских студената говорио је Ненад Владисављев, социолог,  који је изнео запажања на основу истраживања и стања на терену где је  уочено је да  су фактор чијој промени се  може дати највећи допринос традиција и прихваћене, негативне праксе. По његовом мишљењу  треба таргетирати оне особе који доносе важне одлуке и које би могле да утичу да се поједине негативне праксе у ромској заједници искорене - а то би били мушкарци Роми.

Винка Жунић, психолошкиња и активисткиња из Удружења ромских студената, представила је публикацију „Промена ставова мушкараца Рома о дечијим браковима“. Као неки од фактора који утичу на ступање у дечје бракове препознати су сиромаштво, недоступност и/или прекид образовања, традиција и друштвено прихваћене праксе, социјална искљученост, несигурност у кризним подручјима и патријархат као доминанта социјална организација живота. За сузбијање раних бракова значајни су и ромски језик и култура – о чему  је говорила Маја Јовановић, педагошка асистенткиња и наставница ромског језика која континуирано ради на едукацији ромских ученица.

Дечји бракови су повезани са раним и честим трудноћама, високим стопама морталитета и морбидитета међу мајкама, већим ризиком од појаве компликација током трудноће и порођаја, а осим тога, девојчице су под већим ризиком од сиромаштва због ограниченог приступа образовању и економским приликама. Резултате истраживања Покрајинског омбудсмана о малолетничким трудноћама и порођајима у АП Војводини представила је саветница, Светлана Нешић Бајго, док је о ризицима и последицама раних трудноћа говорила специјалиста гинекологије и акушерства у Дому здравља Нови Сад, др Јована Паунковић.

На крају скупа, формулисане су следеће препоруке:

- У законодавном оквиру земље,институционалној пракси и приликом извештавања медија термин “рани бракови” треба у потпуности заменити термином “дечји бракови”;

- Дечји бракови нису обичајно право и нису део ромске традиције – с тим у вези, потребно је радити на едукацији и сензибилизацији запослених у полицијским управама, центрима за социјални рад, тужилаштвима и судовима, у циљу њиховог подстицања на пуну примену закона у овој области и указивања на то да се гоњењем лица која су починиоци или подстичу дечје бракове не улази у сферу нарушавања ромског националног наслеђа и традиције;

- Поред оснаживања девојчица ромске националности потребан је континуиран рад и са дечацима Ромима на спречавању дечјих бракова - генерално фокус у превенцији феномена дечјих бракова треба проширити и на мушку популацију;

- Потребно је развити и акредитовати програм рада са ученицима на спречавању дечјих бракова који би био део редовног програма којег би педагошки асистенти и/ или наставници факултативне наставе на ромском језику спроводили у својим одељењима са ученицима и ученицама;

- Сигурне куће за жене жртве породичног насиља треба да развију посебан програм за девојчице које су жртве дечјих бракова;

- Изменити Породични закон и уклонити изузетке који омогућавају брак лицима млађим од 18 година и успоставити систем за праћење свих случајева који укључују дечје бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама, у складу са препоруком Комитета за права детета;

- Креирати програме који ће бити усмерени ка смањењу социјалне дистанце.