Искоренимо заједно неједнакост, сиромаштво и насиље

Генерална скупштина Уједињених нација је 2007.године прогласила и усвојила 20.фебруар за Међународни дан социјалне правде, међутим први пут је обележен 20.фебруара 2009.године. Овај датум се обележава са циљем да подстакне напоре међународне заједнице да искорени сиромаштво, промовише пуну запосленост и достојанствен рад, родну равноправност и приступ социјалном благостању и правди за све. Такође, ово је дан када је јединствена прилика да се друштво подсети да је она могућа једино ако заједно радимо на искорењивању родне неједнакости, сиромаштву и насиљу.

Борба за социјалну правду је у основи глобалне мисије Уједињених нација да промовишу развој и људско достојанство. Усвајањем Декларације о социјалној правди за правичну глобализацију 2008.године показан је један од примера посвећености Уједињених нација овој тежњи. Декларација се односи на обезбеђивање исхода за све путем запошљавања, социјалне заштите, социјалног дијалога и основних права на рад.

Социјална правда је основни принцип који се заснива на принципима поштења, једнакости, поштовања различитости и примене људских права у свим сегментима живота и успешној коезистенцији међу народима. Овај принцип се уважава приликом промовисања родне равноправности, права миграната, као и радних места.

Социјална правда се унапређује кроз уклањање препрека са којима се људи суочавају због свог пола, година живота, расе, етничке припадности, религије, културе или инвалидитета. Бројни су показатељи који представљају ризике за социјалну искљученост, а најважнији од њих су:

• Материјална угроженост
• Статус у друштву
• Болест
• Инвалидност
• Припадност одређеном полу
• Етничке и верске припадности и др.

Ови ризици појединаца или групе становништва удаљавају од могућности за запослење, остваривање прихода и могућности образовања, као и од укључивања и учешћа у друштвеним токовима и активностима у заједници.

Сиромашни се често срећу са осуђујућим ставовима, особе са инвалидитетом са физичким баријерама, особе са менталним сметњама са одбацивањем. Такође, бројни су показатељи да се друштво и заједница срећу са великим проблемом трговине људима, највише децом и женама, као последица социјалне угрожености, који су били приморани да пружају сексуалне услуге, приморавани на просјачење, на вршење кривичних дела, као и друге облике искоришћавања. Према статистичким подацима, око 75% жртава су имале претходно искуство насиља, 50% од њих су деца, просечног узраста од 14 година, што говори о томе да нису развијени специфични програми за превенцију насиља и трговину људима. Групације које су рањиве су најчешће особе које су доживеле насиље у породици, које живе у сиромаштву, које су доживеле било који вид дискриминације, незапослена лица, као и лица која су искључена из образовног система и лишена основних права. Институционални механизми у Републици Србији чине да жртве буду укључене у друштво, да не буду рањиве и подложне поновном ризику виктимизације, те се на овај начин помаже и да породице жртава не буду угрожене и да се преживљене трауме не одражавају негативно и на њихову децу, јер би то производило шире последице по друштво и доприносило би порасту сиромаштва, социјалне дистанце и насиља.

Људско достојанство, породична стабилност и социјални мир, уз развој јаке средње класе, циљеви су којима је неопходно тежити.  Као друштво морамо озбиљно да се забринемо због растуће социјалне неједнакости међу људима, јер су сиромаштво грађана Србије и незапосленост, поготово међу младима, видљиви на сваком кораку и представљају озбиљан проблем са којим се суочавамо.

Ако је човек осуђен да живи у сиромаштву и без запослења – то је повреда његових основних људских права. Социјална правда огледа се и кроз дијалог. У ситуацији када се укидају средства за многе услуге за децу, младе, старе, када се смањују права из социјалне и здравствене заштите, када у буџетским средствима све мање места има за најсиромашније, све указује на то да у будућности, без подршке, партнерства, сарадње свих чланова у заједници неће бити могуће досезање друштва које се темељи на вредностима које чине – солидарност, праведност, слобода и једнакост.

Можемо слободно рећи, да се у протеклој деценији доста радило на креирању система као подршке за жртве трговине људима како у нашој земљи, тако и у свету, али да је неопходно да се све институције заједно укључе и пруже подршку, јер на тај начин ћемо постићи суштински помак у овој области.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман позива све чланове нашег друштва да нам се придруже у обележавању Светског дана социјалне правде и промоцији једнаких права и могућности за све. Зато што се тиче свих нас!