Конференција "Образовање на језицима националних мањина у условима пандемије"

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у петак, 11. децембра 2020. године организовао онлајн конференцију на тему Образовање на језицима националних мањина у условима пандемије. Скуп је организован с намером да се укаже на позитивне примере али уједно и недостатке до сада примењиваних алтернативних облика наставе.

Скупу су, уз проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Јаноша Ороса, заменика омбудсмана за заштиту права националних мањина, присуствовали и представници Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, националних савета националних мањина на чијим се језицима изводи настава у војвођанским основним и средњим школама, директори, наставници разредне и предметне наставе, школски психолог, као и представници српске мањине у Мађарској и Републици Хрватској.

Др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана је у свом уводном обраћању указао на потребу заштите интегритета наставника, као и заштите права на приватност деце приликом коришћења електронских уређаја током наставе на даљину, истакавши да се аспект безбедности деце никада не сме занемарити.

Биљана Кашерић, помоћница покрајинског секретара за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице је упознала учеснике скупа са надлежностима покрајинског секретаријата у области образовања, наводећи да је сарадња са надлежним министарством и националним саветима веома успешна.

Представници националних савета националних мањина су изнели податке о броју снимљених часова, о начину организовања онлајн-наставе. Изразили су задовољство сарадњом са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и указали на потребу организовања обука и семинара за наставно особље и у будућности.

Представници школа су упознали учеснике са својим непосредним искуствима у вези са функционисањем наставе, провере знања, оцењивања у новонасталим околностима, док је школски психолог скренуо пажњу да је оваквом врстом наставе пољуљан осећај сигурности код деце, нарочито млађег узраста и истакла да ништа не може да замени непосредни лични контакт.

Представници српске мањине у Мађарској и Републици Хрватској су говорили о искуствима у тим државама. Док је у Мађарској настава организована на даљину само за средњошколце и добро функционише, у Хрватској се уочава већи број проблема, различити модели наставе компликују ствари, при чему није остварена потребна сарадња између заинтересованих актера, те се Српско народно вијеће мора ослонити на сопствене снаге.

Учесници су се усагласили у погледу закључака да је за похвалу промптно реаговање Министарства просвете, науке и технолошког развоја одмах након проглашења епидемије, чиме су избегнуте негативне последице затварања школа и изостанка редовне наставе. Увођење онлајн наставе на српском језику, захваљујући свесрдном ангажовању стручних тимова задужених за образовање у националним саветима националних мањина и спремности просветних радника је веома брзо употпуњено и онлајн предавањима на језицима националних мањина, која су емитована преко телевизијских канала доступних на целој територији покрајине. Оваквом адекватном реакцијом је и ученицима припадницима националних мањина омогућена настава, стицање знања и савладавање наставног градива на њиховом матерњем језику, односно језику њиховог школовања. Све то је додуше значило и додатно оптерећење за целокупно наставно особље, које је изостанак личног контакта са ђацима морало да надомести путем нових начина комуникације. Нове мере уведене почетком текуће школске године наметнуле су наставницима и нова задужења, удвостручење броја часова услед раздвајања одељења са већим бројем ученика, потребу сажимања градива због скраћења школског часа, посебног третмана ученика који из неких разлога не могу да прате наставу на даљину итд. Начини извођења наставе у наступајућем периоду представљају непознаницу, али се приликом њиховог избора, имајући у виду првенствено здравље, треба поћи од целисходности, а не рестриктивности, не примењивати их једнообразно, већ прилагођено датим околностима, као што је нпр. епидемиолошка ситуација на одређеном подручју, број ученика и запослених у школи, санитарни, технички и остали услови у школи и слично, остављајући простора директорима образовних установа да адекватно организују рад, а наставницима да ускладе садржаје са могућностима, наравно водећи рачуна о квалитету наставе. Учесници скупа су на крају констатовали да је стална међусобна комуникација свих актера у образовном процесу у овом тренутку од изузетног значаја, али је такође драгоцена и размена идеја и искустава о којима су сведочили говорници из иностранства, јер би се применом неких од њихових решења ова кризна ситуација у школству лакше могла пребродити.