21. март – Међународни дан борбе против расне дискриминације

Примена прописа обезбеђује елиминацију расизма и владавину права

21. марта 1960. године полиција је у Шапрвилу, у Јужноафричкој Републици, убила 69 особа које су учествовале на мирним демонстрацијама против закона о апартхејду. Шест година касније Генерална скупштина Уједињених нација је 21. март прогласила Међународним даном сузбијања расне дискриминације и позвала државе да повећају напоре у циљу елиминисања расизма. У складу са тим, недеља од 21. марта до 28. марта се сваке године обележава као недеља солидарности народа и борбе против расизма и расне дискриминације.

У међувремену је изграђен међународноправни оквир за борбу против расизма и донета Конвенција Уједињених нација о елиминацији свих видова расне дискриминације. Према овој конвенцији, израз ‘расна дискриминација’ подразумева свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање предности на основу расе, боје коже, предака, националног или етничког порекла који имају за циљ или резултат да се наруши или угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и фундаменталних слобода на политичком, економском, социјалном, културном плану или у било којој другој области јавног живота .

Конвенцију су ратификовале скоро све државе. Упркос томе, милиони широм света суочавају се свакодневно са разним облицима дискриминације најчешће по основу боје коже и етничке припадности. Расна дискриминација може имати различите видове, од негирања права појединаца на равноправно поступање до подстицања етничке мржње која може да доведе чак до геноцида. Све ово се негативно одражава како на квалитет живота грађана, тако и на живот заједнице. Стога су сузбијање и спречавање расне дискриминације приоритети држава и међународне заједнице. Забрана расне дискриминације је у сржи кључних међународних инструмената за заштиту људских права. Конвенција УН обавезује државе да предузимају све неопходне мере ради сузбијања дискриминације у јавној и приватној сфери. Поштовање начела равноправности такође захтева да државе усвајају и примењују посебне мере за елиминисање услова који узрокују или подстичу расну дискриминацију.

Република Србија је такође ратификовала Конвенцију о елиминацији свих видова расне дискриминације. Усвојена Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године треба да ојача ефикасност антидискриминационих мера државе и локалних самоуправа на унапређењу положаја ромске националне мањине. Влада Републике Србије је формирала и Координационо тело са циљем ефикасног и координисаног спровођења свих мера и активности утврђених Стратегијом.

Кроз подношење периодичних извештаја и циклусе мониторинга Комисије против расизма и нетолеранције Савета Европе (ЕКРИ)  је констатовано да је Република Србија унапредила законодавни оквир за  заштиту од говора мржње кроз одредбу у Кривичном законику, којом се подстицање на расистичко, хомофобично и трансфобично понашање сматра отежавајућом околношћу, а похваљени су и напори надлежних власти усмерени ка побољшању положаја ромске заједнице.

Актуелне миграције, прилив азиланата и миграната су повећале ризик од пораста дискриминације људи пореклом из Африке и Азије. Међутим, за грађане Републике Србије није карактеристичан одбојан и дискриминаторски став према њима, већ висок степен толеранције и солидарности.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман сматра важним да се починиоци кривичног дела изазивања расне, националне, етничке и верске нетрпељивости ефикасно процесуирају, и изражава задовољство што је у Србији створена позитивна клима и адекватан правни и институционални оквир за спровођење Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације Уједињених нација. Покрајински омбудсман у исто време истиче да је образовање и доследна примена антидискриминационих прописа најбољи начин за елиминацију расне дискриминације и сличних негативних појава у друштву.