"Недавање издржавања и друштвена солидарност" у Суботици

Покрајински заштитник грађана – омбудсман јуче је у сали Отвореног универзитета у Суботици организовао округли сто „Недавање издржавања и друштвена солидарност“.  Све више актуелна, ова је тема подстакла учеснике скупа да укажу на потребу државе, релевантних институција и друштва да се овом темом више баве, а у циљу добробити најмлађих и најстаријих грађана.

Отварајући скуп Кнежевић Снежана, заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, подсетила је да је слична тема разматрана и у Новом Саду, како би се чула искуства различитих субјеката који се баве овом проблематиком.

У уводном излагању, професор др. Зоран Павловић је истакао да тема недавања издржавања заслужује пажњу уколико бар један грађанин трпи због недостатка средстава за издржавање. Подсетио је на историјски развој породице и указао на чињеницу да савремено друштво има много више разлога да брине о сваком појединцу ком је потребна помоћ и подршка и да зато ова тема заслужује посебну пажњу. По његовим речима, давање издржавања подразумева тренутно реаговање, и зато је потребно водити разговоре о томе како би се системски дошло до решења на који начин решити овај проблем, у ситуацији када затаје они који су обавезни да издржавање дају, по основу својих законских, моралних и обавеза насталих по основу судских правноснажних одлука. Идеја о формирању Алиментационог фонда је једно од могућих  решења, али се на његово формирање, нагласио је покрајински омбудсман, не сме више чекати него у оквиру постојећих могућности радити на системском решењу.

Јелена Петрик – Поповић, судија Основног суда у Суботци, подсетила је учеснике скупа на одредбе Породичног закона о обавезама издржавања, а потом указала и на праксу из суда у овим правним стварима. Акценат је стављен на тешку материјалну ситуацију родитеља даваоца издржавања, који неретко имају само минималну гарантовану плату од око 30000 динара која није довољна за издржавање детета. О алармантном проблему социјалне угрожености, како истиче, указала јој је и васпитачица једног вртића, којој родитељи често упућују молбу да детету да више хране, јер му је то једини дневни оброк. Указала је и на позитивне ефекте кривичног поступка због неиздржавања, будући да обвезници тј. даваоци издржавања одмах поступе по одлуци суда у жељи да избегну затворску казну

Милка Беланчић, заменик Основног јавног тужиоца у Суботици, истакла је да је друштвена брига о деци важна функција друштва, а потом је описала улогу тужилаштва у овим правним стварима. Она је изјавила да у Суботици, на годишњем нивоу, има око 160 пријава из ове области и да су у 80% случајева извршиоци кривичног дела мушкарци.

Центри за социјални рад, по речима Мр Јасмина Зимоњић, директорке Центра за социјални рад општине Бачка Паланка, воде евиденцију издржаваних лица, а  њихови корисници су обично неука лица којима се дају правни савети како и на који начин да остваре право на издржавање. Њена порука је да треба више радити на едукацији деце у вези са ширењем знања о солидарности и хуманости, будући да је у свом дугогодишњем раду често била у прилици да види са каквом се небригом деца односе према родитељима.

Држава, по речима Мире Пољаковић, адвокат, треба да да већу подршку Центрима за социјални рад како би исти могли да реагују одмах и без одлагања у случајевима недавања издржавања. Она се сложила се са идејом проф. Павловића о потреби за формирања Фонда за брзу реакцију.

Гордана Пољаковић Дафна, адвокат, направила је паралелу између Србије и Израела у поступањима недавања издржавања и истакла да је у Израелу за извршитеља овог кривичног дела запрећена казна од 21 дана затвора или 6 месеци забране изласка из земље. Занимљиво је да тамо правосуђе налаже да се деци додели издржавање у износу који му обезбеђује живот који је имао и за време трајања брака родитеља.

Чињеница да Покрајински омбудсман, у релативно кратком временском року, по други пут организује расправу о проблему недавања издржавања говори да у друштву постоји снажан интерес да се о овом проблему говори и да се нека од предложених решења, попут формирања фонда по угледу на пример на Фонд солидарности из области радног права, што пре примене у пракси, како би се право на материјалну подршку што потпуније остваривало, како то Конвенција о правима детета каже „у најбољем интересу детета“, али и у складу са правом на достојанство свих оних којима је подршка и издржавање потребно.