Зауставимо фемицид – потребно оснажити жене, али и институције

Насиље према женама је најтежи облик кршења људских права и облик дискриминације жена.

Стереотипни друштвени ставови о родним улогама и патријархални обрасци понашања представљају плодно тло за родно засновано насиље и чине главну препреку безбедног, демократског и толерантног развоја друштва. Сваког дана, жене широм света бивају убијене од стране партнера, бивших партнера или других чланова породице, а веома често убиство представља последњи корак у континуитету насиља - жена има више шанси да буде убијена и повређена у породици, него у било којој другој средини.

Република Србија је ратификовала све важне међународне документе у овој области, али нажалост, број случајева насиља према женама и фемицида  говори да институције треба да појачају своје напоре да помогну и заштите жене жртве таквог насиља. Није довољно само декларативно се обавезати на борбу против насиља према женама, већ је неопходно континуирано и доследно спроводити све одредбе ратификованих конвенција, декларација, протокола  и  Закона о спречавању насиља у породици. За превенцију родно заснованог убиства - фемицида нужно је да државне институције у сваком тренутку, са дужном пажњом, размотре све потенцијалне ризике од могућег насиља у породици и његовог смртног исхода, да заштите и пруже благовремену и свеобухватну подршку женама које трпе насиље.

Да би напустиле насилне везе, жене морају имати приступ свеобухватном спектру координисаних мера и услуга које пружају надлежне институције. Велика препрека за жене жртве насиља које желе да изађу из круга насиља је чињеница да су жене често економски зависне од својих партнера, због чега им је неопходна подршка за економско оснажење, и бесплатне специјализоване услуге и ресурси који ће им омогућити да изађу из насилне заједнице. Посебан фокус мора бити на вишеструко дискриминисаним групама жена у нашем друштву – то су махом жене са села, жене са инвалидитетом и Ромкиње.

Након што жена пријави насиље, институције су дужне да реагују брзо, ефикасно и координирано, међутим, у пракси се често дешава да и након пријаве насиља у породици долази до фаталног исхода. Институционални одговор на насиље постоји, али жена која трпи насиље остаје у ризику и након пријаве некој од надлежних институција због, између осталог, неблаговремене реакције или несагледавања ризика од угрожавања безбедности жртве. Наравно, потребно је радити на оснаживању жена да пријаве насиље, али то није довољно – морају се и институције и професионалци који раде у њима оснажити. Механизми заштите жртава се морају побољшати, а праћење спровођења мера заштите од насиља у породици унапредити. Велику улогу у систему заштите од насиља у породици имају центри за социјални рад, а узимајући у обзир велики број корисника услуга, као и распрострањеност насиља у породици, потребно што пре повећати број стручних радника у њима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа јавност и доносиоце одлука да је обавеза успостављања евиденције о пријавама насиља у породици дефинисана Законом о спречавању насиља у породици, али да и након пет година од ступања овог закона на снагу,  још увек није успостављено адекватно праћење и евидентирање насиља у породици и фемицида као најтрагичније последице насиља. Доследно спровођење свеобухватне и координисане политике и благовремено реаговање на сваку пријаву насиља у породици, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, кључни су за превенцију насиља према женама и његовог најекстремнијег облика – фемицида.

У оквиру обележавања 18. маја, Дана сећања на жене жртве насиља, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ће, у сарадњи са UN WOMEN у Србији, организовати дводневни семинар за чланове и чланице Координационог тима мреже „Живот без насиља“, са циљем размене знања о заштити и подршци женама у ситуацији насиља и израде акционог плана Мреже за наредни период. Ова мрежа повезује различите институције (центри за социјални рад, здравствене и образовне институције, полиција, тужилаштво, судови, као и организације цивилног друштва), а Покрајински омбудсман као њен оснивач и координатор реализује едукативне активности у циљу спречавања насиља према женама и насиља у породици.

Влада Републике Србије је, на иницијативу женских организација, 2017. године прогласила 18. мај Даном сећања на жене жртве насиља. Овај датум је одабран јер је 16, 17. и 18. маја 2015. године за само три дана седам жена у Србији убијено у породично-партнерском насиљу.