Чланица Дечјег савета Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и ученица 3. разреда гимназије Смарт у Новом Саду Јована Стојшић одржала је дана 31. маја 2024. године две радионице о правима детета за ученике 1. разреда ове школе. Након увода, Јована је кроз атрактивну вежбу многе примере из свакодневице адекватно преточила у појединачна конкретна права детета које представљају, те упечатљиво објаснила разлику између потреба и жеља као темеља разумевања концепта људских права. Такође, кроз практичне примере учесницима је приближила четири основна принципа из Конвенције о правима детета (право на живот, опстанак и развој, забрана дискриминације, право на партиципацију и најбољи интерес детета), а посебно и значење и значај универзалности, недељивости и међусобне условљености људских и дечјих права. У завршном делу о партиципацији, управо омогућивши непосредно укључивање присутних у рад на ову тему, Јована је омогућила деци да учествују у препознавању степена остваривања и заштите њихових права у различитим животним ситуацијама.

Иако се најчешће поистовећује са правом детета на слободно изражавање сопственог мишљења појам партиципације се временом развијао како би показао укупност свих права деце да смислено и учинковито учествују у друштвено-политичком животу а посебно у стварима која се њих, као појединаца или групе, непосредно тичу. У овом циљу од нарочитог значаја је и да школе охрабрују своје ученике и креирају окружење које ће деловати подстицајно да створе и изразе своје мишљење као и да се оснаже да остваре друга права из овог корпуса, као што су право на слободу изражавања која обухвата и слободу да тражи, прима и даје информације и идеје свих врста, право на слободу мишљења, савести и вероисповести, те права детета на слободу удруживања и слободу мирног окупљања.

У том смислу, када је у питању образовни систем, Омбудсман нарочити значај и потенцијал за остваривање, заштиту и унапређење права на партиципацију и уопште права детета препознаје у форми рада ученичких парламената те моделу вршњачке едукације коју је данас сјајно приказала чланица Дечјег савета.

У организацији Комитета правника за људска права YUCOM, дана 31. маја 2024. године у Београду организован је округли сто са темом „Нега и помоћ другог лица- контрола законитости и изазови у остваривању права. Предметни догађај је према речима Катарине Голубовић, председнице YUCOM-а трећи у низу у оквиру пројекта „Ка ефикаснијој управној правди“. Један од циљева наведеног Пројекта је према речима Поповић Ђорђа, саветника за владавину права у ГИЗ-у, помоћ Управном суду у погледу решавања ових сложених питања.

На сам ток поступка остваривања права на туђу негу и помоћ све учеснике скупа подсетила је Ивана Аврамовић, начелница одељења у Дирекцији РФ ПИО. Именована је указала и да је према статистици РФ ПИО у току 2023. године Фонд имао чак 80511 корисника права на туђу негу и помоћ, а да је сам износ ове врсте социјалне помоћи око 30000 динара, док је преко Центара за социјални рад 15000 динара.

Др Милан Авакумовић, психијатар и представник органа вештачења је на један веома лак и приступачан начин изложио како тече поступак остваривања права на туђу негу и помоћ и указао која се све медицинска документација прилаже уз поднете захтеве. Подсетио је да сама дијагноза подносиоца захтева није основ за стицања права на социјалну помоћ, већ оцена општег функционалног стања истог. Навео је пример оболелих од Мултипле склерозе, која као специфично аутоимуно обољење код неког појединца може да се испољи само једном у животу, а код другог лица да се испољи кроз учестале нападе који брзо доведу лице до стања непокретности.

Елена Петровић, судија Управног суда је навела податак да од 50000 захтева на годишњем нивоу за остваривање права на туђу негу и помоћ чак 50% буде одбачено. Занимљиво је да многи пензионери услед непознавања права, а који имају минималне пензије подносе захтеве РФ ПИО за остваривање овог права мислећи да имају основ за то због незавидних примања. Елена Петровић је кратко описала и сам поступак рада Управног суда… На крају излагања је истакла да се јачина државе исказује кроз обезбеђивање достојанства грађанима.

Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите је указала на нелогичност да Центри за социјални рад доносе решења о остваривању права на туђу негу и помоћ, те да је у више наврата ту чињеницу и истицала у нацртима Закона о социјалној заштити.

Јована Ђурић, заменица покрајинске заштитнице грађана је након свих претходних стручних излагања, а да не би понављала многе чињенице истакла да Омбудсман даје правне савете грађанима и у овој области, те је представила пример притужбе који се уз ангажовање институције Омбудсмана позитивно окончао за подноситељку и то након протека дужег времена од дана обраћања РФ ПИО.

Милица Глишић, саветница у Форуму младих са инвалидитетом је указала да и даље јесу актуелни проблеми неприступачност објектима социјалне заштите за особе са инвалидитетом. Такође је истакла да је Србија са великим стопом сиромаштва и да је многима једини приход који остварују баш примања туђе неге и помоћи, што је поражавајуће за друштво.

Дискусија је довела до заједничког закључка - Србији је неопходна целокупна измена Закона о социјалној заштити.

Представници Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана су као чланови тима Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавили неколико ненајављених посета установама на територији Аутономне покрајине Војводине.

16. и 17. маја 2024. године тим Националног механизма за превенцију тортуре у чијем саставу је био и представник Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, посетио је Полицијску управу Нови Сад, те полицијске станице Стари град, Темерин, Бечеј и Бачку Паланку. Све посете су биле контролног карактера, где је контролисано поступање по раније упућеним препорукама.

Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка доц. др Драгана Ћорић била је део тима НПМ-а у ненајављеној посети СБПБ „Др Славољуб Бакаловић“ у Вршцу 24. маја 2024. године. Посета је била контролна у којој је фокус био праћење поступања установе по препорукама из Извештаја о посети Европског комитета за спречавање мучења из 2021. године.

Истог дана, други део тима НПМ-а посетио је КПЗ Панчево, седиште ПУ Панчево као и полицијске станице Ковин и Вршац. Посете седишту ПУ Панчево и ПС Ковин су биле контролне и њихов циљ је био праћење поступања по раније упућеним препорукама НПМ-а. У ПС Вршац НПМ је обавио тематску посету, током које је контролисао поступање полицијских службеника у вези са остваривањем основних права задржаних лица, која су уједно и заштитне мере од злостављања: право на приступ лекару и адвокату, право да о лишењу слободе обавесте блиску особу и начину на који се доведена и задржана лица информишу о својим правима. Такође, тим је обишао просторије за задржавање ради провере да ли су у складу са прописаним условима, односно важећим стандардима.

НПМ је претходно у КПЗ Панчево разговарао са свим притвореницима који су се налазили у заводу и према којима су поступали полицијски службеници ПС Вршац, на околности поступања полиције према њима приликом лишења слободе, задржавања и примене полицијских овлашћења. Посебна пажња је посвећена начину обављања првог лекарског прегледа по пријему у завод и евидентирању евентуалних повреда.

Професионално поступање руководства и запослених током посете представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.

Представници Удружења полицајаца и грађана „Безбедна заједница“ су 22. маја 2024. године у Новом Саду у Вили Палас организовали хуманитарни догађај – ревију под називом „Снажне и лепе“. Наведени догађај организован је поводом обележавања прве годишњице рада овог удружења.

На ревији су учествовали женски и мушки представници локалних и покрајинских органа/институција, полицијске службенице/службеници и жене које су доживеле било који облик насиља. Циљ ове ревије је да на симболичан начин покаже да би мушкарци и жене требало да буду подршка једни другима. Ревијом је уједно и промовисано женско предузетништво и наглашено да је економско осамостаљивање и економска независност веома битна за жене.

Креације које су носиле даме креирала је полицијска службеница Мирјана Мијаиловић, а креације које су носили пратиоци су дело Младена Миливојевића – Барона. 

У  програму и то у ревијалном делу учествовали су женски хор „Ми & Ла на штиклама“ из Новог Сада, хор ученика Средње школе унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ из Сремске Каменице и солисткиња Анђела Здравковић.

Прикупљена средства на хуманитарној ревији усмерена су за помоћ женама жртвама насиља и то Удружењу жртава насиља „ХАЈР“ из Београда.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман узео је учешће у овом догађају и на тај начин подржао активности које су усмерене на подизање свести о важности и значају борбе против насиља над женама.

Уочи 18. маја - Националног дана сећања на жене жртве насиља, Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као координатор мреже "Живот без насиља", организовао је округли сто чија је тема била фокусирана на улогу јавног тужиоца у успостављању сарадње институција у борби против насиља над женама и насиља у породици, са посебним нагласком на превенцију фемицида.

Према информацијама прикупљеним путем медијских извештаја, од почетка године, седам жена је убијено на територији АП Војводине у контексту породично-партнерског насиља, а у једном случају, у пожару породичне куће пронађена су тела супружника где се сумња да је муж убио супругу, након чега је извршио самоубиство. Округли сто окупио је јавне тужиоце са територије АП Војводине, будући да управо они, кроз рад група за координацију и сарадњу, руководе и координирају размену информација између различитих актера у заштити од насиља у породици. Фокус је био на размени искуства у превазилажењу изазова у пракси, мишљења и унапређења активности које доприносе бољој процени ризика и унапређењу координисаног рада и сарадње институција у спречавању насиља у породици, насиља према женама и фемицида. Учесници/це су, између осталог, препознали потребу да се што пре изради правилник о сарадњи којим се одређују обавезе и сарадња државних органа и установа надлежних за примену Закона о спречавању насиља у породици у смислу одредаба поменутог закона.  Такође, један од предлога са овог скупа је сазивање ванредних конференција случаја у свим случајевима фемицида са циљем утврђивања евентуалних пропуста органа и институција, и унапређења сарадње и поступања у свим случајевима насиља у породици.  На скупу је истакнут значај цивилног сектора када је у питању пружање специјализованих услуга женама жртвама насиља, као и потреба за континуираним едукацијама професионалаца који поступају у случајевима насиља у породици.

Представницима/цама основних јавних тужилаштава са територије АП Војводине обратиле су Бојана Шћепановић, државна секретарка у Министарству правде Републике Србије, др Јасмина Киурски, јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва, као и Татјана Лагумџија, в.д. главног јавног тужиоца у Апелационом тужилаштву у Новом Саду.

Влада Републике Србије је 2017. године 18. мај прогласила Даном сећања на жене жртве насиља како би се јавност, али и надлежне институције, стално подсећале на ризик од фемицида и његове последице, нарочито након што је у периоду од 16. до 18. маја 2015. године током 72 сата у Србији убијено седам жена.