Министарство државне управе и локалне самоуправе у сарадњи са Заштитником грађана и Високим комесаријатом Уједињених нација за избеглице - Представништво у Србији организовало је 25. октобра 2024. године у Новом Саду информативну кампању за представнике ромске заједнице, у оквиру реализације трећег по реду Споразума о разумевању, закљученог 2022. године. Информативна кампања организована је са циљем да обавести представнике ромске заједнице о активностима које се предузимају и позове их да пренесу потребне информације о начину остваривања права на упис у матичну књигу рођених/прибављање личних докумената, односно коме могу да се обрате лица која још увек нису остварила ова права.
По позиву Министарства државне управе и локалне самоуправе, присутнима се у уводном делу обратила Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и указала на значај активног учешћа свих релевантних институција у решавању питања од важности за ромску заједницу и позвала присутне да размене и пренесу важне информације својим заједницама. Уједно, захвалила се присутним представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе, Града Новог Сада и УНХЦР-а на сарадњи и подршци. Овај догађај представља важан корак ка унапређењу права ромске заједнице у Србији.
У уводном делу скупу се обратио и Јован Кнежевић, в.д. помоћника министра из Министарства државне управе и локалне самоуправе, Љиљана Михајловић, директорка Канцеларије за инклузију Рома и Ненад Драшковић, в.д. заменик начелника Градске управе за социјалну и дечју заштиту Града Новог Сада.
Саветник у Покрајинском омбудсману Милан Дакић, на позив Комитета правника за људска права упућеног нашој институцији, присуствовао је конференцији коју је 21. октобра 2024. године у Кући људских права у Београду Yucom организовао под насловом „Утицај измена Кривичног законика на правосуђе и људска права“.
У централном делу догађаја о утицају измена кривичног законодавства на правосуђе и људска права најпре је говорила Лидија Комлен Николић, јавна тужитељка у Апелационом јавном тужилаштву у Београду, која је посебно представила потенцијалне али и извесне негативне ефекте предвиђених измена и допуна првенствено на рад тужилаштва али и других страна у поступку са посебним нагласком на заштиту права оптужених и оштећених. Вања Мацановић, адвокатица и координаторка правног тима у Аутономном женском центру, посебно се осврнула на правни положај оштећених према нацртима кривичних закона са аспекта родно заснованог насиља док је програмска директорка Комитета правника за људска права Милена Васић говорила о дељењу сексуално експлицитног материјала у законодавству Србије те изазовима у пракси као врло актуелној али и теми чија друштвена опасност није довољно препозната између осталог и услед недостатка нужне сензибилизације стручне јавности. У вези са последњом темом у рад конференције укључила се путем видео везе Петра Контић, председница организације Бабе из Загреба како би пренела искуства увођења кривичног дела злоупотребе снимка са полно експлицитним садржајем у правни систем Републике Хрватске, као пример добре заговарачке праксе.
Заједнички утисак и закључак стручњака који су учествовали на конференцији тиче се најпре потенцијалне опасности која долази од могуће произвољности односно селективног и различитог тумачења појединих норми и института коју намећу неки од предлога измена, што би водило нарушавању начела правне сигурности а које је од посебног значаја у кривичном праву а тако и уздрмало достигнути ниво људских права.
Чланови и чланице Дечјег савета Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана учествовали су на тродневном састанку у Новом Саду, који је одржан од 14. до 16. октобра 2024. године.
У уторак, 15. октобра, у оквиру Фестивала менталног здравља у Новом Саду, након што је заменица покрајинске омбудсманке за права детета Јоланд Корора поздравила присутне и упознала их са идејом и значајем ове активности, чланови и чланице Дечјег савета припремили су постер презентацију и као кустоси провели публику кроз кључне моменте у историји поимања детета и детињства, од античких времена до данашњих дана. Кроз овај едукативни приказ, који је одржан у Културној станици „Еђшег“ под називом „Времеплов детињства - од невидљивости до активног учешћа у друштву“, посетиоци су могли да се упознају с начинима на које се схватање детета и детињства мењало током различитих епоха.
Након презентације, уследио је разговор са публиком под модерацијом сарадника и сарадница Покрајинског омбудсмана. Дискутовало се о томе како су научна сазнања и промене у разумевању детета допринели стварању Конвенције о правима детета, као и о утицају Конвенције на положај детета у друштву данас. Посебан акценат стављен је на питање какву будућност желимо градити за децу и с децом. Присутни су имали прилику да учествују у квизу о правима детета, проверавајући своја већ стечена знања и усвајајући нова. Овај догађај пружио је богато искуство и простор за промишљање о важности заштите права детета у савременом друштву.
У среду, 16. октобра, чланице и чланови Дечјег савета Покрајинског омбудсмана посетили су Скупштину АП Војводине где су се упознали са радом ове институције и имали прилику да разговарају са председником Скупштине Балинтом Јухасом. Такође, обишли су Велику салу Скупштине, где су имали прилику да се детаљније упознају са историјом саме зграде Скупштине, њеним настанком, архитектонским значајем и улогом коју је кроз време имала у политичком животу Војводине, као и Спомен собу, посвећену најзначајнијим личностима и догађајима АП Војводине.
Овај тродневни догађај пружио је чланицама и члановима Дечјег савета прилику да размене идеје, прошире своја знања и наставе активно да учествују и промишљају о значају заштите права детета у данашњем друштву, те их тако додатно охрабрио у стицању капацитета који ће им омогућити да по сопственој иницијативи покрећу и спроводе активности које сматрају од нарочитог значаја за добробит деце, заједнице у којој живе али и друштво у целини.
Дечји савет Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана установљен је у фебруару 2023. године. Учешћем у раду и активностима Дечјег савета, 15 чланица и чланова овог тела, узраста од 13 до навршених 18 година, имају могућност да информишу и обавештавају Омбудсмана о кршењу права детета, дају мишљење, савете и предлоге ради унапређења права детета, учествују у организовању едукативних активности о правима детета и учествују у реализацији истраживања о стању права детета.
16. октобра одржан је спортско - инклузивни догађај под називом „Утакмица пријатељства“ коју је организовало Удружење полицајаца и грађана, уз подршку Града Новог Сада, Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, Канцеларије за инклузију Рома, Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), ЦРПЦ-а и Црвеног крста Новог Сада, а ком догађају је присуствовала и заменица Покрајинске заштитнице грађана Јована Ђурић.
Манифестација се огледала у турниру у малом фудбалу у коме су учествовали ученици 1. и 2. разреда средњих школа са територије Града Новог Сада, као и екипа учесници подстанарског насеља Велики рит, екипе корисника Прихватног центра Принциповац, као и екипа ученика са сметњама у развоју из ШОСО „Милан Петровић“ и будући полицајци из средње школе унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“.
Скуп је отворен заједничком Трком пријатељства у којој су учествовале све такмичарске екипе, али и представници институција и организатори, како бисмо на тај начин показали јединство у стварању једнакости, међусобног поштовања, толеранције и уважавања, као и спортског духа и фер-плеј игре.
Јуче, 15. октобра, обележен је Међународни дан жена са села, датум који је посвећен оснаживању и признању жена које живе и раде у руралним срединама широм света.
Жене са села чине стубове својих породица и заједница, а њихов допринос економији и друштву често остаје непримећен. Жене често обављају значајан део послова у пољопривреди, укључујући узгој, бербу и продају, а њихова знања и вештине доприносе повећању производње хране и економском развоју заједница.
Препознајући кључну улогу коју жене са села имају у опстанку и развоју руралних заједница, као и важност улагања у њихове вештине и ресурсе, Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Удружењем жена „Шимановчанке“, а уз подршку Месне заједнице Шимановци, организовао је у Дому културе у Шимановцима скуп под називом „Економско оснаживање сеоских жена - потенцијали, изазови и могућности за подршку“.
Будући да удружења стварају платформу за повезивање жена и изградњу међусобне подршке, циљ је био да се сагледају могућности за унапређење положаја жена на селу кроз умрежавање и размену искуства, а пре свега, да се присутним удружењима предоче информације о покрајинским програмима подршке и финансијским подстицајима, односно начинима аплицирања за доделу средстава која ће омогућити лакши приступ ресурсима, тржиштима и бољем пласману својих производа.
Скуп је отворила доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, која је истакла важност оснаживања жена у руралним срединама. У уводним обраћањима, Зоран Војкић, заменик председника општине Пећинци и Александар Мандић, председник Савета МЗ Шимановци и покрајински посланик, нагласили су улогу локалних самоуправа у подршци женским удружењима и важност економског развоја села. Након уводних речи, присутнима су се обратиле Стана Ђембер, председница општине Чока, Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, и Миланка Фуртула, председница Удружења „Велико срце“ Лазарево. У другом делу скупа говорили су Горан Пузић из Покрајинског секретаријата та социјалну политику, демографију и равноправност полова, Катарина Крајновић и Владислава Игић из Завода за равноправност полова, Драган Трапарић из Покрајинског секретаријата за културу и информисање и Слободан Теофанов из Удружења „Наша земља“.
Скуп је окупио представнице многобројних удружења сеоских жена са територије АП Војводине.
15. октобар установљен је као Међународни дан жена на селу Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 2007. године, препознајући важну улогу и допринос жена са села у унапређивању пољопривреде и руралног развоја, обезбеђивању хране и искорењивању сиромаштва на селу.
