Tokom realizacije projekta uspostavljeno je svojevrsno partnerstvo institucije Pokrajinskog ombudsmana, lokalnih organa uprave i ženskih grupa i organizacija na selu koje garantuje da će građani i građanke lakše ostvarivati prava koja proizilaze iz njihove pripadnosti određenom polu, ili bračnog i porodičnog statusa. Povećana je vidljivost Pokrajinskog ombudsmana u ovoj oblasti i broj žalbi, a lokalni organi uprave bolje razumeju svoje i nadležnosti Pokrajinskog ombudsmana, dok seoske ženske organizacije sa kojima je uspostavljena saradnja bolje razumeju svoju ulogu u zaštiti prava žena zbog čega će moći da ih upućuju u mogućnosti zaštite, zaključeno je u petak, 8.02.2012. na završnoj konferenciji projekta „Pokrajinski ombudsman bliži građanima i građankama”, na kojoj su u Skupštini AP Vojvodine učestvovali predstavnici i predstavnice lokalnih samouprava, odnosno lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, opštinski zaštitnici građana, javnih preduzeća, kao i predstavnice aktiva žena i ženskih organizacija iz dvadesetak vojvođanskih mesta u kojima su tokom protekle godine sprovedene aktivnosti u ovom projekta.
Vlada je donela niz dobrih, ali neprimenljivih strategija, zato što su njihovi ciljevi postavljeni suviše visoko. Nama nije potreban spisak lepih želja, već realan dokument koji će sadržati primenljive mere i dati rezultate – istaknuto je u raspravi o Radnoj verziji strategije borbe protiv diskriminacije koju je u Zrenjaninu, uz asistenciju Centra za razvoj civilnog društva, juče organizovala vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava.
Učesnici u raspravi nisu propustili priliku da istaknu da su u Srbiji učinjeni izvesni normativni i institucionalni pomaci u suzbijanju diskriminacije, ali da je, i pored toga, diskriminacija veoma izražena, naročito kada su u pitanju nacionalne manjine, žene, osobe sa invaliditetom, LGBT osobe, verske zajednice i crkve, izbeglice, migrantske zajednice, kao i druge ranjive manjinske grupe.
Pokrajinskom ombudsmanu u prethodnom periodu obratio se veći broj građana pitanjima u vezi sa naplatom administrativnih taksi (republičkih ili pokrajinskih) i pravom na naplatu troškova postupka od strane arhivskih ustanova kojima su se obratili tražeći potrebnu dokumentaciju za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje. Sadržina predstavki i formulacije postavljenih pitanja ukazale su na to da većina građana ne pravi razliku između pojma administrativna taksa i pojma naknada za stvarne troškove, kao ni pravni osnov za naplatu taksi, odnosno troškova postupka, i oslobađanje od obaveze plaćanja istih i dr.
Povodom najava koje su se proteklih dana pojavile u medijima u vezi sa pokretanjem inicijative da se nekadašnji objekat kasarne u Kikindi pretvori u zatvor za žene, zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić upozorava da je takav projekat nepotreban i sa više aspekata suprotan međunarodnim standardima. Pored toga, ukoliko bi se takva ideja realizovala, ljudska prava lica koja bi bila smeštena u takav ili sličan objekat mogla bi biti ugrožena.
Na osnovu desetogodišnjeg iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne, zamenik pokrajinskog ombudsman ističe da bi zatvor kapaciteta 2000 lica daleko prevazilazio realne potrebe u Srbiji i bio u suprotnosti sa međunarodnim standardima. Prema evropskim standardima, za boravak u zatvorskim objektima se ne preporučuje više od 350 osuđenika, jer se u slučaju smeštaja većeg broja dovodi u pitanje bezbednost, sigurnost, disciplina, ali i ljudsko dostojanstvo zatvorenika.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana zadužena za ravnopravnost polova uputila je Inspekciji rada Južnobačkog okruga - Novi Sad - pismo sa molbom, da u cilju poštovanja prava zaposlenih, sprečavanja učestale pojave neprijavljivanja zaposlenih na osiguranje i razvijanja kulture poštovanja ljudskih prava, izvrši nenajavljeni nadzor rada svih privatnih poslodavaca.
Pokrajinski ombudsman je u pismu istakao da je tokom rada po predstavkama posredno i neposredno došao do saznanja da privatni poslodavci u velikoj meri ne poštuju obaveze koje se odnose na prijavu zaposlenih na osiguranje, uplatu doprinosa i isplatu zarada. Prema informacijama koje Pokrajinski ombudsman poseduje, najviše su ugrožene žene koje rade u maloprodajnim objektima koje poslodavci u velikom broju slučajeva odjavljuju sa osiguranja iako im nije prestao radni odnos, preko tekućeg računa im se isplaćuje samo deo zarade, a ostatak u gotovini i to neredovno, kao i da se zaposlenima daju vrednosne potvrde koje poslodavci ne prikazuju ni kao prihod ni kao rashod, nego u okviru otpisa.