1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba, 25. novembar je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj datum je odabran u znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, političke aktivistkinje koje su 1960. godine brutalno ubijene po nalogu diktatora Rafaela Trujila. Ujedinjene nacije su 1999. godine i zvanično proglasile 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog, partnerskog i mnogih drugih oblika nasilja.
Nasilje nad ženama je grubo kršenje ljudskih prava i prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira. Prema poslednjem istraživanju OEBS-a, u Srbiji je 1,7 miliona žena preživelo neki vid nasilja - gotovo svaka peta žena je bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, 44 procenta žena je bilo izloženo psihičkom nasilju od strane svojih partnera, dok je 42 procenta bilo izloženo seksualnom uznemiravanju.
Kako bi promenili ovu sumornu statistiku, neophodno je raditi na stvaranju društva koje javno osuđuje nasilje i promovisati nenasilno ponašanje i rodnu ravnopravnost. Mnoge žene ne prijavljuju nasilje jer nemaju dovoljno znanja o svojim pravima, misleći da je nasilje „normalna pojava“ - to se naročito odnosi na žene iz marginalizovanih grupa – kao npr. žene iz ruralnih sredina, Romkinje, žene sa invaliditetom... Obrazovanje i podizanje svesti žena o svojim pravima su neke od ključnih komponenti u zaustavljanju nasilja nad ženama. To, između ostalog, podrazumeva promociju promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca, odnosno iskorenjivanje predrasuda, tradicija i običaja koji se zasnivaju na inferiornosti žena i stereotipnim ulogama žena i muškaraca. Jedan od razloga neprijavljivanja nasilja je i nepoverenje u institucije, te je stoga potrebno raditi ne samo na osnaživanju žena da nasilje prijave, već i na unapređivanju institucionalnog odgovora na nasilje. Neophodno je obezbediti kontinuiranu edukaciju profesionalaca u nadležnim službama, bolju saradnju i koordinaciju institucija, povećati broj individualnih planova zaštite žrtava, uspostaviti program prevencije za počinioce i obezbediti saradnju države i civilnog društva.
Odgovornost da zaustavimo nasilje imamo svi, kao pojedinci i pojedinke, ali najveću odgovornost imaju donosioci odluka, a zatim i oni koji ih sprovode. Kako su žene najčešće žrtve nasilja od strane svojih partnera, potrebno je konstantno ukazivati na činjenicu da nasilje u porodici nije privatni, već javni problem. Posebnu odgovornost imaju mediji – nasilje u porodici i partnerskim odnosima ne sme da se predstavlja kao pojedinačni, izolovani slučaj, već u kontekstu društvene odgovornosti i stvaranja nenasilnog društva.
25. novembar predstavlja i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja traje do 10. decembra, Svetskog dana ljudskih prava. Ovu globalnu kampanju obeležavaju ustanove i organizacije širom sveta, sa ciljem skretanja pažnje na globalni problem nasilja nad ženama.
U susret Svetskom danu deteta, koji se ove godine obeležava u svetlu značajnog jubileja – 30 godina od donošenja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, proteklih mesec dana realizovane su svakodnevne aktivnosti u okviru programa „Festival prava deteta“.
Osnovni motiv za održavanje Festivala, koji je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman realizovao u saradnji sa Novosadskom mrežom za decu, lokalnim ombudsmanima sa teritorije AP Vojvodine i drugim partnerima, predstavlja konvencijska obaveza da sa principima i odredbama ovog najznačajnijeg međunarodnog dokumenta u oblasti prava deteta što šire i na odgovarajući i aktivan način upoznamo kako odrasla lica tako i decu. Nedovoljno poznavanje i razumevanje koncepta prava deteta, te instrumenata i mehanizama za njihovo ostvarivanje i zaštitu, predstavlja zajednički imenitelj uzroka mnogih kršenja prava deteta u svakodnevnom životu. Imajući to u vidu, osnovni cilj Festivala bio je prikazati na koji način se prava deteta ostvaruju i štite u konkretnim životnim situacijama i mnogim oblastima društvenog života, ukazati zašto je njihovo dalje unapređenje od presudnog značaja za dete, porodicu i društvo u celini, te podstaći povezivanje i osnaživanje mreže svih aktera uključenih u rad sa decom.
Aktivnosti Festivala realizovane su u formi izložbi, sastanaka, predavanja, radionica, konferencija, humanitarnih i ekoloških akcija, školskih časova i otvorenih vrata u školama, tribina, debata, živih biblioteka, predstavljanja istraživanja, filmskih projekcija sa diskusijom, interaktivnih pozorišnih predstava, dečjih fešti, seminara i drugih dešavanja. Teme koje se neposredno tiču prava deteta kojima se Festival, između ostalih bavio, odnosile su se na dostupnost kvalitetne podrške razvoju, značaj građenja sistema ranog skrininga i rane intervencije, podizanje nivoa svesti dece o zdravim stilovima života, zaštiti životne sredine, prava na iskazivanje mišljenja, građanskog vaspitanja, obaveznu imunizaciju, prava deteta u politikama i praksi, zabranu telesnog kažnjavanja, osnovno obrazovanje romske dece, prava interseks dece, razvoj samosvesti kod dece, bezbednost na internetu, pristupačnost kulturnog života, nauke i umetnosti, inkluzija i mnoge druge. Pored 43 partnera neposredno uključenih u realizaciju aktivnosti, veliki doprinos održavanju Festivala dali su i državni, pokrajinski, te organi lokalne samouprave, ustanove i organizacije, druge institucije kao i udruženja građana i pojedinci.
„Kvalitetno obrazovanje za svu decu“ aktivnost je kojom se Školska uprava Novi Sad pridružila Festivalu prava deteta. Sve obrazovne ustanove pozvane su da se uključe u obeležavanje jubileja od usvajanja Konvencije o pravima deteta, ali i decenije inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Cilj realizacije bio je usmeren ka afirmaciji poštovanja opštih principa u ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, aktivnim učešćem značajnog broja učenika. Ovom pozivu odazvalo se više od 120 predškolskih, osnovnih i srednjoškolskih ustanova sa teritorija 18 gradova i opština u Vojvodini. Navodeći prethodno kao primer kako je inicijativa ombudsmana za ovaj događaj naišla na razumevanje brojnih relevantnih subjekata čiji profesionalni rad je posvećen deci, a imajući u vidu univerzalnost, nedeljivost i međusobnu zavisnost kako prava deteta tako i ljudskih prava uopšte, te ideju holističkog pristupa, intersektorskog rada i multidisciplinarnog metoda, kao dokazano najefikasnijim modelom za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje prava deteta, ovom prilikom ne želimo da nijedan od mnogih realizovanih događaja istaknemo kao ključan ili važniji od drugog. Ipak, ono što često daje dodatni motiv i snagu svim profesionalcima koji rade sa decom i za decu, jeste participacija same dece u cilju podizanja svesti svih o značaju prava deteta. Učestvujući na Festivalu, učeći o svojim ljudskim pravima i „vežbajući“ ih na mnogim pomenutim praktičnim aktivnostima, naša deca u sebi neguju najveće ljudske vrline: empatiju, toleranciju, solidarnost i humanost. Iste, a posebno nepatvoreni način na koji ih deca usvajaju i razvijaju, predstavlja osnov za dalju priču o ljudskim pravima i ispravni put kojim se afirmiše naš zajednički civilizacijski standard oličen u rečenici da su sva ljudska bića obdarena razumom i svešću i da jedni prema drugima treba da postupaju u duhu bratstva.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi svima srećan Svetski dan deteta!
Završna konferencija na kojoj će biti predstavljene realizovane aktivnosti i rezultati u okviru Festivala prava deteta, aktuelne inicijative grada Novog Sada u oblasti dečje zaštite i međusektorske saradnje i rad Novosadske mreže za decu, održaće se u Plavoj sali Skupštine Grada Novog Sada, Žarka Zrenjanina 2, 20. novembra 2019. godine, od 11 do 12,30 časova.
Danas se obeležava Međunarodni dan muškaraca. Ovaj datum prvi put je obeležen 1999. godine u Trinadadu i Tobagu, a danas se obeležava u preko 60 zemalja.
Međunarodni dan muškaraca je prilika da se proslavljaju postignuća i doprinosi muškaraca zajednici, porodici i braku, te da se istaknu pozitivni muški uzori, ali i značaj brige o zdravlju dečaka i muškaraca.
Ovaj dan se obeležava i u cilju poboljšanja rodnih odnosa, kao i promovisanja rodne ravnopravnosti. Međunarodni dan muškaraca je i prilika da se istakne pozitivna uloga muškaraca u društvu - njihova uloga u borbi za ravnopravnost polova je nezamenljiva u stvaranju tolerantnog i pravednog društva.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman koristi priliku da muškarcima čestita Međunarodni dan muškaraca.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović čestita svim građanima i građankama Međunarodni dan tolerancije.
Imajući u vidu da smo složena i pluralna zajednica, u kojoj žive pripadnici velikog broja etničkih zajednica, da se u njoj govore različiti jezici i ispovedaju različita uverenja, Pokrajinski ombudsman želi da naglasi da su za dalji razvoj i napredak društva od izuzetne važnosti odnosi međunacionalnog uvažavanja, solidarnosti i tolerancije.
U godini u kojoj nizom aktivnosti obeležava tridesetogodišnjicu od usvajanja Konvencije o pravima deteta, Pokrajinski ombudsman želi da istakne važnost tolerancije i za ostvarivanja fundamentalnih prava dece. Potreba da deca uče o toleranciji proizilazi, kako iz složene prirode društva u kome žive, tako i iz potrebe da se vodi smislen i produktivan život, u kome su individualne i kolektivne različitosti obogaćujući element.
Činjenicu da su tokom godine zabeleženi uznemirujući primeri vršnjačkog nasilja Pokrajinski ombudsman je primio sa velikom zabrinutošću. Zabrinutost izazivaju i primeri nasilja i diskriminacije žena, pripadnika LGBT populacije, osoba sa invaliditetom i drugih ugroženih grupa u društvu.
Pokrajinski ombudsman koristi priliku da sve društvene aktere podseti na reči iz Uneskove Deklaracije o principima tolerancije u kojoj se kaže da tolerancija nije samo moralna obaveza, već i pravni zahtev. Od poštovanja tog zahteva zavise kako ljudska prava, osnovne slobode i mir, tako i demokratija, vladavina zakona i ukupan napredak.
Kao institucija zadužena da štiti ljudska prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudman će i ubuduće, a posebno u radu sa mladim ljudima, promovisati toleranciju kao aktivan stav, duboko uveren da time daje svoj skromni doprinos obrazovanju građana otvorenih prema drugim kulturama, sposobnih da poštuju slobodu i ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca, spremnih da poštuju princip neagresije i probleme rešavaju nenasilnim sredstvima.
Sutra se obeležava međunarodni Dan seoskih žena. Ovaj dan je ustanovljen rezolucijom Generalne skupštine UN 2007. godine, kako bi zemlje širom sveta ukazale na poseban doprinos žena na selu i njihovu značajnu ulogu.
Žene sa sela spadaju u kategoriju žena iz ranjivih grupa koje su često višestruko diskriminisane. Naša zemlja je i dalje tradicionalno i patrijalhalno društvo, što se ogleda i u životu žena u seoskim područjima gde kućni poslovi, briga o deci i starima, kao naporan i intenzivan rad u poljoprivredi predstavljaju uobičajen opis poslova kojima se žene bave.
Sa druge strane, žene imaju ograničen pristup imovini, prihodima i odlučivanju o organizaciji gazdinstva, kao i zdravstu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama.
Kada je o porodičnom nasilju reč, situacija žena na selu je daleko teža od situacije žena u gradu. U selima nema sigurnih kuća i drugih vidova društvene podrške da bi se žrtva zaštitila, a nasilniku stalo na put. Posebno zabrinjava podatak da žene na selu retko posećuju lekare i da se istom se javljaju samo u slučaju bolesti. Osim nedovoljno raširene svesti o potrebi zdravstvene prevencije, postoje i ograničenja koja se tiču obuhvata zdravstvenog osiguranja, siromaštva, kao i poznavanja prava koja su ženama ustavom garantovana.
Da bi se poboljšao kvalitet života žena na selu potrebno je kontinuirano sprovoditi njihovo osnaživanje, kao i edukaciju po pitanju ekonomskih i socijalnih prava, funkcionisanja institucija, zapošljavanja i samozapošljavanja, kao i rodne ravnopravnosti.
Modernizacija sela neodvojiva je od pitanja rodne ravnopravnosti, jer otvara drugačiju perspektivu od patrijarhalne, po kojoj je ženi data uloga žrtve, zapostavljajući, pri tome, njene stvaralačke potencijale i kreativne mogućnosti.
Žene na selu imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi i zbog toga ne smeju ostati marginalizovne. Zalužuju svaku vrstu podrške i ohrabrenja u realizaciji preduzetničkih ideja, registraciji poljoprivrednih domaćinstava i zajedničkom istupanju na tržištu, kako bi na taj način obezbedili bolje uslove za sebe i svoje porodice.
