Na osnovu praćenja medijskog izveštavanja o nasilju u porodici, Pokrajinski ombudsman je došao do podataka da je u Republici Srbiji u 2019. godini ubijeno najmanje 27 žena u porodično-partnerskom odnosu. Najveći broj žena (19) ubijen je od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, a svaka četvrta žena je u ranijem periodu prijavljivala nasilje u porodici. U dva slučaja, ubica je u trenutku ubistva imao izrečenu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi.
Gore navedeni podaci pokazuju da nije dovoljno samo osnažiti žrtve da prijave nasilje u porodici, već je neophodno da nadležni organi, ustanove i profesionalci koji rade u njima prepoznaju sve faktore rizika i blagovremeno i adekvatno reaguju na sve oblike nasilja, kako ne bi došlo da njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.
Žene su najviše izložene rodno zasnovanom nasilju upravo u okviru porodično-partnerskih odnosa. Patrijarhalna shvatanja, koja su i dalje dominantna u našem društvu, jedan su od osnovnih razloga zbog kojih se na nasilje u porodici često gleda kao na „privatnu stvar“. Najradikalniji vid nasilja prema ženama je femicid, odnosno ubistvo žene zato što je žena, motivisano mržnjom prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom nad njenim životom. Diskriminacija, nasilje i nejednak odnos moći se reflektuju kroz rodno zasnovana ubistva. Širom sveta, većina žena strada upravo od strane svojih sadašnjih ili bivših partnera, pri čemu ubistvo predstavlja samo eskalaciju dugogodišnjeg nasilja u vezi, bilo ono fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko. Dom, mesto na kojem bi svako trebao da se oseća najsigurnije, ujedno je i mesto na kojem je najveća šansa da će žena biti ubijena.
U našoj državi još uvek ne postoje zvanični statistički podaci o femicidu, što znatno otežava analizu i sprečavanje ove pojave. Pokrajinski ombudsman podseća na važnost prikupljanja podataka, koja je naglašena mnogim međunarodnim dokumentima, poput CEDAW Konvencije i Opšte preporuke broj 19 CEDAW Komiteta, jer je bez statističkih podataka jako teško utvrditi istinsku rasprostranjenost nasilja nad ženama.
U proteklih 10 godina, preko 300 žena je stradalo u slučajevima porodično-partnerskog nasilja na teritoriji Republike Srbije. Ovo nije problem samo porodica nastradalih ili nadležnih institucija, već celokupnog društva, svih građana i svakog od nas pojedinačno. Iako se na ovaj datum sećamo nastradalih žena, na svaki oblik nasilja nad ženama dužni smo da reagujemo, ne samo danas, nego i svakog dana.
Vlada Republike Srbije proglasila je 2017. godine 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća nadležne institucije da su u obavezi da promptno reaguju na svaki vid uočenog nasilja, što je u skladu sa načelima humanosti i solidarnosti koje izgrađujemo u našem društvu.
Međunarodni dan porodica, 15. maj, ove godine obeležava se u vreme pandemije korona virusa, te jedne od najizazovnijih svetskih zdravstvenih i socijalnih kriza. Širom sveta, pa i u našoj zemlji, radi prioritetne zaštite života građana, donete su preporuke i odluke o ostanku kod kuće. Samim tim, porodica je, u vreme krize, postala još izraženi stožer života svojih članova u kojem se prepliću potrebe različitih generacija, briga i podrška za najmlađe i najstarije, za školske obaveze, rad od kuće. Period nesigurnosti i prilagođavanja drugačijim okolnostima i rutinama koje odstupaju od uobičajenih navika, obaveza, aktivnosti, te ekonomske posledice krize, neminovno donose i više stresa, što često dovodi i do burnijih emocionalnih rekacija, agresivnog ponašanja i nasilja.
Porodica, koja bi trebalo da bude mesto ljubavi, podrške, razumevanja i okrilje blalgostanja u kojem svaki član ima mogućnost da razvija svoje potencijale u punoj meri, za mnoge to nije, naročito za one koji su u najvećoj meri pogođeni nasiljem u porodici. Posledice i uticaj krize, osim na porodice u kojima je prisutno nasilje, osetnije su i za porodice koje su bile ranjivije i pre nje – materijalno i socijalno ugrožene porodice, jednoroditeljske porodice, porodice sa članovima koji imaju smetnje u razvoju, invaliditet, mentalne i zdravstvene tegobe, hraniteljske porodice, kao i za decu na insitucionalnom smeštaju, bolničkom lečenju i bez odgovarajućeg roditeljskog staranja.
Brojne institucije, organizacije civilnog društva, stručnjaci, ali i drugi građani, odgovorno su shvatili krizu i svoja znanja i kapacitete uložili u iznalaženje načina da
obezbede psihosocijalnu, obrazovnu podršku, pomoć u prikupljanju i dopremanju namirnica i sredstava za higijenu građanima i porodicama kojima je to neophodno. Potreba za podrškom porodici i pojedinim njenim članovima tokom i nakon pandemije Covid-19 podrazumeva obezbeđivanje takvih usluga koje pomažu dalji lični razvoj, smanjenje svakog vida opterećenja i stresa u životima dece, mladih i njihovih roditelja/staratelja, kao i održavanje socijalnih veza i smislenih društvenih interakcija.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi ovu priliku da podseti nadležne institucije, ali i građane i građanke da je nasilje u porodici društveni problem i da u uslovima kada postoji zahtev za fizičkom distancom od grugih, naša društvena odgovornost ne jenjava. Naprotiv, zahteva od nas emocionalno angažovanje, društvenu solidarnost, empatiju, brigu, pomoć i podršku za druge, a od stučnih radnika profesionalnost i doslednost u primeni zakona. Trenutna kriza pokazala je očiglednom potrebu da se nastavi s unapređivanjem zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema, kao i da se obezbedi sva moguća podrška za dostojanstven rad pružaoca ovih usluga, kako bi pravovremena i odgovarajuća podrška bila omogućena njihovim korisnicima.
Međunarodni dan porodice proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1993. godine, a obeležava se s ciljem da se naglasi važnost porodice kao osnovne jedinice svakog društva, da se podstakne delovanje društva u korist porodice, donošenje odluka koje će osigurati bolji standard i kvalitet života i porodica, kao i uvažavanje porodičnog načina života, tradicije i običaja.
Idući u susret DANU POBEDE nad fašizmom i Danu Evrope, koji će se ove godine obeležiti po 35. put, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman želi da podseti javnost na dostignute vrednosti. To su, pre svega, vrednosti slobode, jednakosti, ljudskog zdravlja, demokratije, vladavine prava, solidarnosti, mira i pravde.
Na ovim vrednostima počiva savremeno društvo i naša je osnovna dužnost da te vrednosti, u društvu u kome živimo, poštujemo, štitimo i unapređujemo. Bez njihove efikasne zaštite nije moguć ni dostojanstven život građana, ni njihov ekonomski, zdravstveni, kulturni, i svaki drugi napredak.
Imajući u vidu činjenicu da su Srbija i svet suočeni sa pandemijom korona virusa, Pokrajinski ombudsman želi posebno da naglasi važnost načela humanosti i solidarnosti, bez kojih bi život ljudi u nevolji bio još teži, ali i da izrazi zadovoljstvo što je veliki broj građana pokazao spremnost da pomognu svima kojima je pomoć, tokom vanrednog stanja bila potrebna, od dobrovoljnog davalaštva krvi do volonterskog aktivizma i profesionalnog odnosa I adekvatnih odgovora nadležnih institucija na COVID 19 od strane srpskog zdravstvenog sistema.
Budući da se devetog maja, pored Dana Evrope, obeležava i Dan pobede nad fašizmom, Pokrajinski ombudsman izražava nadu da se zlo sa kojim je svet bio suočen četrdesetih godina prošlog veka više nikad neće ponoviti. A da se zlo ne bi ponovilo, građani, javnost i nadležne institucije moraju i za ubuduće odlučno reagovati svaki put kada su napadnute osnovne vrednosti i civilizacijska dostignuća koje Srbija, kao deo pobedničke koalicije iz Drugog svetskog rata i sastavni deo evropske zajednice naroda, baštini.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman čestita svim građanima Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, sa porukom da ostanemo sigurni i sačuvamo zdravlje kao civilizacijsku tekovinu današnjeg doba.
Potreba za humanošću i solidarnošću sa ljudima u nevolji postoji u svako, pa i u vreme epidemije. Ponekad je samo iskrena ljudska reč dovoljna pomoć. Ponekad su, osim reči, potrebna i dela, ne nužno velika – odlazak u apoteku ili prodavnicu po lekove ili namirnice za ljude kojima je onemogućeno kretnje za vreme epidemije. Ponekad je potrebno učiniti korak više i dati krv.
Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine najavio je da će njegovi mobilni timovi u više gradova prikupljati krv.
Tim povodom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve zdrave osobe od 18. do 65. godina starosti da se uključe u ovu akciju i omoguće nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema.
Uprkos vanrednom stanju i epidemiji, život ide dalje – bebe se rađaju, ljudi oboljevaju, a nesreće se stalno dešavaju. U svim ovim slučajevima potrebno je obezbediti dovoljne količine krvi.
Podsećajući da je davanje krvi aktivnost od opšteg značaja, Pokrajinski ombudsman izražava uverenje da će se, uprkos epidemiji, dovoljan broj ljudi odazvati ovim pozivima i da će dodatne zaštitne mere koje preduzimaju zaposleni u Zavodu za transfuziju krvi otkloniti i najmanju sumnju da bi davanje krvi moglo predstavljati rizičnu aktivnost.
Pokrajinski ombudsman koristi i ovu priliku da apeluje na građane i građanke da se ponašaju odgovorno i da se u brizi za vlastitu dobrobit oslanjaju na savete stručnjaka.
U aktuelnom vremenu, ali ne i prvi put u istoriji, kada teret ostvarivanja ljudskih prava u dobroj meri počiva na solidarnosti zajednice, a njihova zaštita računa i na požrtvovanje pojedinca, kada je sve jasniji smisao reči najvažnijeg univerzalnog dokumenta o ljudskim pravima „da treba jedni prema drugima da postupamo u duhu bratstva“, vera u pobedu nad trenutnom pošasti treba da bude zasnovana na prihvatanju individualne i kolektivne odgovornosti. Zato ne čudi što najčešće čujemo da se nada ljudi širom sveta svodi na jednu reč – vakcina. Imunizacija je upravo rezultat takve odgovornosti.
Zato je ovogodišnja Evropska nedelja imunizacije koja se obeležava od 20. do 26. aprila naročito značajna prilika da se ukaže koliko čovečanstvo duguje vakcini, kao jednoj od najvećih civilizacijskih tekovina. Sprovođenje imunizacije, kao preventivne mere zaštite osoba, naročito dece, od zaraznih bolesti davanjem vakcina, u skladu sa zakonom, ima prioritet u odnosu na sprovođenje svih drugih mera u oblasti zdravstvene zaštite, za koji je važno naglasiti da jednako važi i u vanrednom stanju. Vakcinisane osobe ne samo da štite sebe od zaraznih bolesti, nego sprečavaju širenje bolesti unutar zajednice, te se samo visokim procentom vakcinisanih obezbeđuje kolektivni imunitet. Dugogodišnji visok obuhvat vakcinama doprinosi tome da se neke zarazne bolesti iskorene ili svedu na retku pojavu.
Imajući u vidu da je od proglašenja epidemije zarazne bolesti COVID-19 indikovan smanjen odziv za vakcinaciju u okviru programa redovne obavezne imunizacije, ombudsman se pridružuje apelu lekara, naučnih radnika i drugih stručnjaka da vakcinacija, posebno dece, ne sme da se prekine kako u suprotnom ne bismo imali pojavu epidemija bolesti koje su jednako opasne kao i ona koju izaziva korona virus. Kao zastrašujući primer ovakvih posledica navodimo prošlogodišnje izbijanje epidemije malih boginja u Demokratskoj Republici Kongo koja se dogodila u jeku borbe protiv smrtonosne ebole, te je za nepunih sedam meseci sa sobom odnela više od 2700 života. Naročitu pažnju ombudsman skreće i na pogrešno interpretirane smernice Svetske zdravstvene organizacije povodom ovog pitanja, koje su, nažalost, već dovele do obustave vakcinacije protiv malih boginja u najmanje 23 zemlje, iako je državama članicama jasno stavljeno do znanja da postupke redovne imunizacije treba prilagoditi trenutnim okolnostima, što ne sme uticati na smanjenje obuhvata ispod granice koja predstavlja realnu opasnost za izbijanje epidemija bolesti koje se mogu prevenirati vakcinama. U tom smislu, jedina izričita preporuka odnosi se na privremenu suspenziju programa kolektivne masovne imunizacije koja se po pravilu sprovodi u siromašnijim zemljama. U Republici Srbiji, obavezna vakcinacija obavlja se individualno u objektima domova zdravlja, koji zadovoljavaju standarde uspostavljene uvedenim vanrednim merama za pružanje prioritetnih oblika zdravstvene zaštite, među kojima imunizacija dece zauzima posebno mesto. Svesni da je do smanjenja odziva za vakcinaciju došlo iz različitih trenutnih vanrednih pa tako i objektivnih razloga, a kako saglasno zakonskim odredbama izvršena vakcinacija u skladu sa programom obavezne imunizacije predstavlja uslov za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama, Ombudsman posebno poručuje roditeljima da deci obezbede da dobiju vakcine najkasnije pre nego što sednu u školske klupe.
Sa željom da se uklone predrasude i nepoverenja u pogledu neophodnosti i bezbednosti vakcinacije i da se ublaži negativan uticaj glasina i dezinformacija na sprovođenje imunizacije sada, kao i tokom Festivala prava deteta Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana 2019.godine, u ovogodišnjoj Evropskoj nedelji imunizacije od 20. do 26. aprila Pokrajinski ombudsman poziva sve odgovorne da se informišu o važnosti imunizacije i da se ukaže na moguće posledice odbijanja vakcinacije dece.
Više o ovom događaju možete pogledati ovde.
