Jedna od mera za suzbijanje epidemije virusa COVID-19 je zabrana kretanja odnosno policijski čas, koja može da dovede do povećane opasnosti od sukoba i nasilja unutar porodice jer je žrtva primorana da mnogo više vremena provode u izolaciji sa nasilnikom/nasilnicom.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš uputio je apel da se zaštite žene i devojke od porodičnog nasilja, koje beleži porast od izbijanja pandemije koronavirusa. On je upozorio da je poslednjih nedelja u svetu došlo do zastrašujućeg globalnog porasta nasilja u porodici - u nekim državama broj žena koje traže pomoć je udvostručen.
Nasilje u porodici nije samo fizičko nasilje – ono je i svaki akt psihičkog, seksualnog i ekonomskog nasilja, koje je sve izraženije (naročito nedavanje izdržavanja); nasilni partneri odnosno članovi porodice često koriste epidemiju za dalju kontrolu žrtve preteći uskraćivanjem finansijske i zdravstvene pomoći.
Kako je najduži policijski čas pred nama – zabrana kretanja koja će trajati od petka, 17. aprila od 17 časova do utorka, 21. aprila u 5 časova, i rizik od nasilja u porodici biće povećan, imajući u vidu činjenicu da će mnoge žrtve nasilja ostati zarobljene sa nasilnicima.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman apeluje na sve potencijalne žrtve porodičnog nasilja da nasilje prijave - i u ovim kriznim vremenima službe za zaštitu žrtava porodičnog nasilja dostupne su i nastavljaju da funkcionišu. Isto tako, Pokrajinski ombudsman apeluje i na komšije/prijatelje/volontere i druge da alarmiraju policiju u slučaju naznaka da se neko zbog porodičnog nasilja nalazi u opasnosti – moguće je da žrtve nasilja koje žive sa nasilnim partnerima odnosno članovima porodice nisu u mogućnosti da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa. Državni organi i ustanove nadležni za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici rade i u ovakvim izmenjenim okolnostima, kako bi brzo, delotvorno i koordinisano sprečili nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom kako bi pružili žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Podrška žrtvama nasilja u porodici nas obavezuje da prekinemo tišinu, zaustavimo nasilje, jer je trenutak da se podsetimo da je u Republici Srbiji nulta tolerancija na nasilje i da tu odstupanja nema.
Baza besplatnih usluga koju je izradio Autonomni ženski centar za žene sa iskustvom nasilja i druge građanke i građane tokom vanrednog stanja koja obuhvata različite vidove podrške i informacija, dostupna je na sledećem linku: https://bit.ly/3afI9wY
Prethodnih mesec dana virus korona uneo je neočekivane i intenzivne promene u živote dece i porodica, a za mnoge i osećaj nesigurnosti i osećanja zabrinutosti, tuge, straha. Osim brige za zdravlje članova porodice, smanjenje fizičkih kontakata, ograničena mogućnost kretanja, promene u radnim u školskim obavezama i aktivnostima, finansijska neizvesnost, a za neke i organizacija posla, donose dodatni stres i zahtevaju velika prilagođavanja.
Opravdani zahtevi medicinske struke za prilagođavanjem u svim segmentima društvenog i privatnog života posebno mogu opteretiti porodice i decu koja žive u otežanim ekonomskim i materijalnim uslovima, kao i porodice sa hronično i teško bolesnim članovima, osobama sa invaliditetom i mentalnim smetnjama, decu koja žive u kolektivnom smeštaju i hraniteljskim porodicama i kojoj može biti otežano da ostvaruju kontakte sa biološkom porodicom, decu koja trpe nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje ili svedoče nasilju u porodici. Zdravstveni radnici, policajci i svi oni koji ovih dana prednjače u zaštiti života i zdravlja stanovništva, ne samo da su u većem zdravstvenom riziku već su suočeni i sa tim da manje vremena provode sa svojom decom i porodicama, što i njihovoj deci i porodicama može pričinjavati više brige i stvoriti potrebu za dodatnom emotivnom, pa i društvenom podrškom.
Nesporno je to da deca budno posmatraju svoje okruženje, osećaju i reaguju na unutrašnja stanja svojih roditelja ili staratelja. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podrži roditelje i staratelje u nalaženju načina da očuvaju i osnaže lične kapacitete za brigu o sebi i drugima, da ostanu povezani sa socijalnom podrškom i imaju razumevanja i saosećanje za svoja emocionalna stanja i potrebe. Stoga, koristi ovu priliku da ukaže na značaj participacije dece, jednog od četiri osnovna principa Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, u suočavanju sa velikim izazovima ovih dana i prevladavanju stresa, zabrinutosti, osećaja nesigurnosti i nemoći kod dece.
Odrasli se ponekad plaše i brinu kako da razgovaraju s decom o nečemu što je važno, ali neprijatno ili zastrašujuće, koliko informacija da podele, kako da ih saopšte. Informacije i razgovor s detetom svakako da treba da budu prilagođeni uzrastu, sposobnostima i zrelosti deteta, a istinite i adekvatne informacije za decu mogu biti izvor sigurnosti i olakšati im snalaženje u izazovnim situacijama. Značajno je da deca imaju obezbeđen prostor, priliku i dozvolu da postavljaju pitanja i razgovaraju o svojim problemima. Blagovremeno objavljene knjige, prezentacije, video materijali i tekstovi o virusu Korona prilagođeni su različitim uzrastima dece, a Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uveren je da je većina roditelja i staratelja uputila decu na njih i zajedno s njima ispratila ove sadržaje. Ipak, preterano izlaganje pojedinim medijskim sadržajima, vestima i razgovorima odraslih o pandemiji mogu biti vrlo stresni za decu i ovakve sadržaje treba ograničiti i kontrolisati njihov pristup deci.
Kada su deca uključena u aktivnosti porodice i zajednice i prepoznaju svoju aktivnu ulogu u pomaganju sebi, porodici, zajednici, to doprinosi njihovom osećaju sigurnosti i samoefikasnosti u okolnostima kada su strah i neizvesnost umnogome prisutni. Za mlađu decu sam čin pranja ruku ovih dana može značiti veliki doprinos zaštiti zdravlja drugih ljudi, a ne samo brigu o ličnoj higijeni. Uključivanje dece u svakodnevne rutine u porodici, kao što su pripreme obroka, održavanje higijene prostora, planiranje vremena, izbor načina zajedničkog provođenja vremena, takođe doprinose njihovom osećaju pripadanja, značaja, povezivanja. Starija deca mogu i da volontiraju u zajednici, da pomognu starijima u komšiluku, pa je sad prilika da učimo decu humanosti i solidarnosti i tome kako brigom o sebi štitimo i druge koji su možda i osetljiviji od nas, da činimo dobro jedni za druge. Mladi koji se organizuju na dobrovoljnoj osnovi da pomažu svima onima kojima je podrška neophodna u vreme pandemije sigurno je da su otvorili novu stranicu u volonterskim aktivnostima i pozitivan su primer našoj deci ali i odraslima.
Pozdravljajući inicijativu i aktivnosti javnih ustanova, organizacija Crvenog krsta i mnogih drugih socijalno odgovornih udruženja i profesionalaca, koji nude psihološku i druge vidove podrške u trenutnoj situaciji deci i odraslima, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman upućuje na njihove resurse koje smatra korisnim i značajnim deci, roditeljima, pružaocima usluga, pomagačima i svima onima koji prepoznaju da im je potrebna podrška za jačanje lične otpornosti, uz puno uvažavanje preporuka stručnjaka.
Međunarodni dan Roma službeno je proglašen 1990. godine u mestu Serocku u Poljskoj, na četvrtom Svetskom romskom kongresu Međunarodne romske unije, u znak sećanja na prvi održani Svetski romski kongres u Londonu 1971. godine. 8. april je dan kada se proslavlja romska kultura, ali i prilika da se podiže svest javnosti o problemima sa kojima se Romi suočavaju.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na to da su pripadnici romske zajednice i dalje najmarginalizovanija grupa u našem društvu. U ekonomskom i socijalnom pogledu i dalje su više ugroženi nego ostali deo stanovništva, a u rešavanju problema sa kojima se suočavaju neophodna im je pomoć cele zajednice.
U Srbiji su vidljivi pomaci na zakonodavnom, institucionalnom i obrazovnom planu u tom smislu, kao i nastojanje da se unapredi položaj Roma, ali u praksi se i dalje susrećemo sa predrasudama i otežanom integracijom ove populacije u društvene tokove. Osnovni uslov za pomak u pravcu unapređenja položaja Roma je suzbijanje stereotipa i svega onoga što predstavlja ograničavajući faktor u oblasti obrazovanja, sistemu zdravstvene i socijalne zaštite, zapošljavanju i dr. U oblasti zdravstva i prava na zdravlje ta pomoć im je danas potrebnija nego ikad. U vreme epidemije korona virusa Romi predstavljaju posebno osetljivu i rizičnu zajednicu. Jedan deo njih živi i dalje u neuslovnim naseljima, bez vode, kanalizacije i struje, često i bez potrebnih sredstava za održavanje higijene. Samim tim Romi su više od drugih izloženi rizicima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava sve nadležne subjekte jer ulažu izuzetne napore kako bi se zdravlje pripadnika romske manjine zaštitilo kao i svih drugih građana, i naglašava da se i u ovim teškim danima mora obezbediti pomoć u osnovnim životnim namirnicama, ali i higijenskim sredstvima preko potrebnim za održavanje zdravlja svakog pojedinca i sprečavanja širenja zaraze.
Pokrajinski ombudsman ujedno apeluje i na same pripadnike romske manjine da budu maksimalno posvećeni očuvanju svog i zdravlja svoje porodice, da se ponašaju odgovorno i da se u brizi za sopstvenu, kao i za dobrobit svojih poznanika, komšija i sugrađana, oslanjaju na savete stručnjaka.
Međunarodni dan zdravlja 7. april, koji se ove godine obeležava u jeku pandemije Korona virusa, posvećen je medicinskim i patronažnim sestrama i podsećanju svetskih lidera na kritičnu ulogu koje ove profesije imaju za održavanje svetskog zdravlja. Naime, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 2020. godinu Međunarodnom godinom medicinskih i patronažnih sestara u nameri da istakne značaj ovih zdravstvenih radnika koji rade na svim nivoima zdravstvenih sistema u raznim okruženjima i okolnostima i čija je uloga nezamenljiva i ključna za obezbeđivanje zdravstvene zaštite svima.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovim povodom želi da iskaže zahvalnost zdravstvenim radnicima i svima onima koji su u prvim linijama odgovora na trenutnu pandemiju. Pandemija virusa COVID19 poslednjih meseci učinila je očiglednom potrebu za većim ulaganjem u sisteme zdravstvene zaštite širom sveta i pružanjem podrške i dužnog poštovanja zdravstvenim radnicima i osoblju zdravstvenih ustanova. Značaj bolnica u ovoj situaciji je izuzetan, ali bez angažovanja i delovanje najšire zajednice i primarnog nivoa zdravstvene zaštite nismo u mogućnosti da na adekvatan način odgovorimo na potrebu za zdravstvenom zaštitom stanovništva. Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava državne organe, organizacije civilnog društva, privrednike i sve građane da zajedničkim i solidarnim akcijama pomognu zdravstvenim radnicima u nastojanjima da štitimo zdravlje u vreme pandemije. Najmanje što svako od nas može da učini jeste da se pridržava preporučenih osnovnih smernica u vezi s održavanjem lične higijene, prostora, izbegavanjem fizičkih kontakata s drugima, da brine o sopstvenom, ali i zdravlju članova svoje porodice, svojih radnika i radnica, žitelja i sugrađana i sugrađanki u svojim lokalnim zajednicama.
Sve nejednakosti u društvu, a posebno one koje se odnose na zdravlje stanovništva, u trenutnoj situaciji još više dolaze do izražaja, a pandemija u većoj meri pogađa osetljivije grupe kojima pripadaju osobe koje žive u socio-ekonomski težim okolnostima, stariji, hronično i teško bolesni, osobe s mentalnim teškoćama, deca, osobe sa invaliditetom. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da pridoda tome i činjenicu da podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da 70 odsto zdravstvenih i socijalnih radnika čine žene, a veliki broj njih su upravo medicinske i patronažne sestre, i da ukaže na to da u vanrednim okolnostima kakva je trenutna pandemija, i rodna neravnopravnost dolazi do izražaja, a mera u kojoj je ona zastupljena umnogome utiče na to kako ćemo odgovoriti na kriznu situaciju.
Ovo je trenutak da razumemo konačno da smo u svim okolnostima zaštićeni onoliko koliko je zaštićen naš najslabiji član i da je istinski napredak društva i zajednice moguć jedino onda kada su svakom članu zajednice dostupni pravda, dostojanstven život i ostvarivanje ljudskih prava. Lična odgovornost za zdravstvenu bezbednost svih nas danas je možda i najvažnije sredstvo u borbi za očuvanje globalnog zdravlja, a uvid u to da smo svi povezani, da naši životi utiču jedni na druge i da smo svi izloženi riziku pokazuje nam put kojim je nužno da idemo ukoliko želimo bolju budućnost za sve, a to je put društvene solidarnosti i zajedništva.
Zaštita zdravlja odgovornost je svih nas i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje još jedanput na svakog pojedinačno da u skladu sa svojim mogućnostima i odgovornostima preduzme sve kako bismo se kao zajednica zaštitili u trenutnim okolnostima. Time što štitimo sebe, šaljemo poruku potpune podrške zdravstvenim radnicima koji su u ovim danima u najvećoj meri izloženi riziku obavljajući svoj posao da brinu o nama i štite naše zdravlje. Ono što nam, bez sumnje, predstoji, budući da je reč o planetarnom problemu, jeste potreba da na nacionalnim i na međunarodnom nivou, razmotrimo nivo i način na koji su struktuirani sistemi zdravstvene zaštite i potreba da ovaj sistem učinimo jednim od prioritetnih oblasti ulaganja i investiranja, jer bez kvalitetne zdravstvene zaštite ne možemo očekivati ni graditi društveni i ekonomski boljitak.
Odluka da se 7. april obeležava kao Svetski dan zdravlja doneta je na Prvoj skupštini Svetske zdravstvene organizacije koja je održana 1948. godine u Ženevi, a od 1950. godine, Svetska zdravstvena organizacija i druge institucije svake godine organizuju različita međunarodna, regionalna i lokalna dešavanja sa fokusom na određenu temu. Blagostanja, opšteg i pojedinačnog zdravlja i pravde ne može biti bez humanosti i međusobne odgovornosti jednih za druge.
Foto: Arhiva Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je sa zadovoljstvom primio vest da u gerontološkim centrima i staračkim domovima na teritoriji AP Vojvodine nema obolelih od korona virusa.
Pokrajinski ombudsman kontinuirano vrši obilazak gerontoloških centara i staračkih domova na teritoriji AP Vojvodine i njegov je nalaz da su usluge u pomenutim ustanovama na visokom nivou, da se propisi poštuju, da zaposleni savesno ispunjavaju svoje radne zadatke i da nadležni državni organi ulažu velike napore da obezbede što bolje uslove za funkcionisanje tih ustanova. Da je taj utisak ispravan i opravdan, dokazuju i izveštaji da na teritoriji AP Vojvodine u staračkim domovima nije zabeležen nijedan korisnik oboleo od korona virusa.
Pokrajinski ombudsman koristi priliku da ukaže i na solidarnost koju su pokazali određeni privredni subjekti, tako što su staračkim domovima i gerontološkim centrima donirali sredstva za nabavku zaštitnog i dezinfekcionog materijala ili su im isti sami nabavljali.
Pokrajinski ombudsman poziva građane da se dosledno pridržavaju propisanih mera zaštite od korona virusa, da se sa obzirnošću odnose jedni sa drugima i da budu solidarni sa svima kojima je potrebna pomoć i podrška.
Foto: Arhiva Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana
