Nivo homofobije i transfobije izuzetno je visok u Srbiji. Sva istraživanja potvrđuju da skoro dve trećine građana smatra da je homoseksualnost bolest, više od polovine da je to velika opasnost za društvo, a oko 60 odsto građana ne slažu se sa tim da su homoseksualci grupa koja trpi kršenje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na život, fizički ipsiho-socijalni integritet, na pravnu zaštitu, slobodu okupljanja, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Uprkos tome što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je LGBT populacija jedna od najugroženijih i najdiskriminisanijih društvenih grupa, njeni pripadnici/pripadnice nedovoljno koriste mogućnost zaštite posredstvom nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Povodom 17. maja, Međunarodnog dana protiv homofobije i transfobije, Pokrajinski zaštitnik građana ukazuje na primere diskriminacije ovih osoba i rasprostranjenu institucionalnu diskriminaciju na osnovu ličnog svojstva, odnosno praksu organa uprave kojom se krše načelo jednakosti, odnosno jednakog postupanja.  

Pokrajinski ombudsman je tokom istrage u jednom slučaju ustanovio da matičar nije postupao po zakonu kada je odbio da izda uverenje o slobodnom bračnom stanju zbog toga što je građanin kao razlog naveo da mu je ovakvo uverenje bilo potrebno za sklapanje istopolne zajednice u inostranstvu. Istraživanje u lokalnim samoupravama podstaknuto pritužbom LGBT osobe pokazalo je da je praksa u matičarskim službama na teritoriji AP Vojvodine različita, iako je izdavanje uverenja na propisanom obrascu zakonski uređeno, zbog čega je upućena preporuka o potrebi doslednog poštovanja zakonskih odredbi.

U drugom primeru diskriminisana je transrodna osoba koja je prolazila kroz proces prilagođavanja pola. Visokoškolska ustanova na kojoj je ova osoba studirala nije želela dapromeni ime na diplomi uz obrazloženje da takva obaveza nije propisana Zakonom o visokom obrazovanju i preporučila joj da, prilikom konkurisanja za posao, uz diplomu priloži i izvod iz matične knjige rođenih u kom je izvršena promena imena.Pošto zakon ne zabranjuje promenu imena na diplomi, uskraćivanje ovakve mogućnosti dovodi do diskriminacije pa je visokoškolskoj ustanovi preporučeno da udovolji zahtevu transrodne osobe, imajući na umu i preporuku Poverenice za zaštitu ravnopravnosti nadležnim organima uprave i visokoškolskim ustanovama da transrodnim osobama, kod kojih proces promene pola može da traje relativno dugo, treba da omoguće promenu imena u svim dokumentima u kojima se ono pojavljuje.

Ovi primeri ukazuju na to da LGBT populacija ne uživa u potpunosti svoja ljudska prava,iako je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta zabranjena zakonom. U društvu koje teško prihvata različitosti, postupanje prema LGBT osobama u čijoj osnovi su predrasude i stereotipi neretko se odražava i na postupanje institucija. U takvim slučajevima diskriminacija preti da postane sistemska, odnosno da kršenje ili onemogućavanje ostvarivanja prava građanki i građana postane pravilo i norma, a ne izuzetak koji je za osudu.

Međunarodni dan borbe protiv homofobije obeležava se 17. maja jer je homoseksualnost kao bolest uklonjena iz Međunarodne klasifikacije bolesti i Svetske zdravstvene organizacije 17. maja 1992. godine.

Međunarodni dan porodice 2015. godine u znaku je promovisanja rodne ravnopravnosti i prava deteta unutar porodice. Ukazuje se i na značaj prevencije porodičnog nasilja, kao i stvaranja pravnog okvira i raznovrsnih interventnih programa u cilju njegovog sprečavanja. Rodna neravnopravnost nigde nije u toj meri uočljiva kao u nasilju u porodici. Istovremeno, posledice modernizacije društva, procesi globalizacije i tranzicije ne zaobilaze ni porodicu kao primarnu društvenu zajednicu. Prelazak iz patrijarhalnog u savremeni model porodice podrazumeva i promenu društvenih vrednosti i porodičnih odnosa.Odnosi u savremenoj porodici treba da se zasnivaju na uzajamnom poštovanju i uvažavanju dostojanstva i ličnog integriteta svih njenih članova. Primera radi, polemika o temi fizičkog kažnjavanja dece koja se krajem 2014. godine razvila u stručnoj i široj javnosti u Srbiji svedoči o tome da su ove promene u toku.

Ustav Republike Srbije, Porodični zakon, Zakon o zabrani diskriminacije i ostali propisi u našoj zemlji čije se odredbe odnose na porodicu i porodične odnose jamče ravnopravnost među supružnicima i roditeljima, ističući najbolji interes deteta kao vodeći princip postupanja svih učesnika u slučajevima koji su na bilo koji način povezani sa decom. Međutim, u praksi to nije uvek tako.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman u Godišnjem izveštaju za 2014. godinu naglašava činjenicu da su žene u Srbiji više nego muškarci usmerene na porodicu, opterećenije porodičnim i roditeljskim obavezama i obavljaju više sati neplaćenog kućnog radatako da je donekle razumljivo zbog čega podnose i više pritužbi u vezi s problemima u porodičnim odnosima. Njihove pritužbe pretežno se odnose na materijalne teškoće u podizanju dece, nemogućnost ostvarivanja pojedinih prava na finansijsku podršku, stanovanje, ali i socijalnu i zdravstvenu zaštitu, probleme dece sa invaliditetom, nasilje u porodici, a ređe zbog teškoća u vezi sa negom starijih članova porodice i odraslih osoba sa invaliditetom.

U proteklih nekoliko godina uvedene su različite podsticajne mere za poboljšanje materijalnog položaja porodica s decom, pre svega, na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, zatim mere koje je uvela AP Vojvodina, kao i opštine i gradovi. Međutim, ove mere, kao ni postojeća populaciona politika, nisu doprinele povećanju stope nataliteta niti su značajnije ublažile ekonomsku i psihološku cenu roditeljstva, te je potrebno uvođenje dodatnih mera finansijske podrške i dodatnih usluga porodicama s decom, a koje bi doprinele poboljšanju njihovih uslova života.

Nasilje nad ženama u porodici veoma je rasprostranjeno. Rezultati istraživanja o praksi institucija u rešavanju problema porodičnog nasilja koje Pokrajinski zaštitnik građana realizuje već devet godina, nedvosmisleno ukazuju na to da oko 80 odsto žrtava porodičnog nasilja čine žene, najčešće supruge i vanbračne partnerke počinilaca nasilja. Alarmantan podatak je i taj da trećinu ukupnog broja direktnih žrtava nasilja u porodici čine deca. Ako imamo u vidu i podatak da više od 70 odsto odraslih žrtava nasilja u porodici ima decu, a da polovina žrtava ima više dece, očigledno je da je broj dece među indirektnim žrtvama nasilja u porodici mnogo veći.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman  ukazuje i na to da je sve veći broj pritužbiu kojima jedan roditelj optužuje drugog da nesavesno vrši roditeljsko pravo, jer neredovno doprinosi izdržavanju deteta, kao i to da ne viđa dete na način na koji je predviđeno sudskom presudom. Ne može se zanemariti ni pojava da roditelji međusobne konflikte prenose na odnos sa decom. Zbog toga se nameće potreba za stručnom savetodavnom podrškom porodici, roditeljima i deci. Na žalost, tokom postupaka po pritužbama građana i građanki, ali i ustanova, uočeno je da obrazovne i ustanove socijalne i zdravstvene zaštitenedovoljno sarađuju u obezbeđivanju zaštite i odgovarajuće podrške porodici i deci, a u najboljem interesu deteta. Takva praksa ne doprinosi prevazilaženju problema, utiče na nepoverenje u institucije i otežava saradnju ustanova sa svakom konkretnom porodicom.

Ravnopravnost među članovima porodice znači da uvažavamo jedni druge kao ljudska bića bez obzira na to koliko imamo godina, kog smo pola i kakve su nam druge osobine. Neopravdano je da bilo koji član porodice bude postavljen u njeno središte. Porodica u kojoj se teži razvijanju odnosa saradnje, uvažavanju potreba i prava drugih, u kojoj se detetu omogućava učešće u odlučivanju u skladu sa njegovim razvojnim potrebama i mogućnostima, je porodica koja čini zdravu osnovu društva. Država je dužna da obezbedi uslove u kojima će porodica na ovakav način moći da se razvija.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman svake godine ima značajan  broj predmeta koji se odnose na zaštitu ili ostvarivanje prava deteta. Postupanje institucije u ovakvim premetima podrazumeva komunikaciju sa nadležnim ustanovama, kao i uvid u dokumentaciju koja se smatra poverljivom. Otkrivanje podataka iz ovakvih spisa protivno je načelu zaštite privatnosti i predstavlja kršenje obaveze čuvanja službene tajne.

Znajući da i Pokrajinski ombudsman vodi ovakve postupke,  instituciji se u poslednje vreme obratioveći broj građana koji zahteva uvid u dokumentaciju koja sadrži  informaciju o postupanju organa starateljstva u vezi sa porodičnim stvarima, a koja se najčešće tiču zaštite ili ostvarivanja prava deteta. Građani se pritom pozivaju na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, smatrajući da službena prepiska između Centara za socijalni rad i Ombudsmana ili suda sadrži ovakve informacije.

U skladu sa ovim Zakonom, informacije od javnog značaja su one kojima raspolaže organ javne vlasti, nastale u toku njegovog rada ili u vezi sa njim, koje su sadržane u određenom dokumentu, a odnose se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Zahtevi građana za pristup informacijama koje se odnose na porodične stvari, a za koje oni lično smatraju da su od javnog značaja, nisu osnovani. Informacije koje bilo koji organ uprave, ustanova ili institucija - uključujući i ombudsmana - dobije u postupcima koji se vode u vezi sa ostvarivanjem i zaštitom prava deteta, odnosno porodičnim stvarima, ne mogu se smatrati informacijama od javnog značaja, jer ne postoji opravdani interes javnosti da sazna kako je postupano u konkretnim porodičnim sporovima.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebno skreće pažnju na to da su organi koji vode postupke u vezi sa porodičnim odnosima dužni da poštuju načelo zaštite privatnosti. Porodični zakon takođe propisuje da je u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima (bračnim i sporovima koji se tiču odnosa roditelja i dece) javnost isključena. Podaci iz sudskih spisa isto tako spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni, poštujući time i princip zaštite najboljeg interesa deteta, a koji bi u suprotnom mogao biti ugrožen.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman sproveo je novo istraživanje o položaju žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Cilj istaživanja bio je da se utvrdi u kojoj meri je tokom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina u oktobru 2014. godine poštovana zakonska obaveza o kandidovanju 30 odsto manje zastupljenog pola na listama i koliko je žena danas u članstvu nacionalnih saveta.

Rezultati istraživanja pokazuju da je učešće žena u nacionalnim savetima blago povećano. U nacionalnim savetima sada ima 106 žena, osam višenego u prethodnom periodu.  Nešto više od trećine članstva u proseku su žene. Od njih 14 koji su dostavili podatke, u dva nacionalna saveta ima manje od 30 odsto žena. Dva imaju više od 40 odsto žena, a tri nešto manje od 40 odsto žena. U prethodnom sazivu nacionalnihsaveta bilo je skoro tri puta više muškaraca– njih 93, nasuprot 39 žena.

Dva nacionalna saveta imaju predsednice, devet ih ima potpredsednice, a skoro dvostruko više muškaraca – njih 15 obavlja funkciju predsednika. Uočljivo je da se razlika u broju žena u odnosu na muškarce smanjuje što je funkcija u unutrašnjoj hijerarhiji nacionalnog saveta od nižeg značaja. Tako je, na primer, veći broj žena na mestu sekretarki nacionalnog saveta (sedam žena, u odnosu na dva muškarca). Više žena ima još jedino u stručnim službama nacionalnih saveta (36 žena prema 14 muškaraca).

Na mestu predsednika odbora dvostruko je više muškaraca nego žena (27 muškaraca u odnosu n 14 žena). Jedino na čelu odbora za obrazovanje ima više žena (njih šest u odnosu na četiri muškarca).

Samo tri nacionalna saveta (hrvatske, makedonske i slovačke manjine) imaju radno telo koje se bavi položajem žena i zaštitom njihovih prava.

Devet nacionalnih saveta radilo je na povećanju broja žena na mestima odlučivanja u nacionalnom savetu i uopšte u politici uoči izbora za nacionalne savete, a kampanje za kandidovanje žena na izborima za nacionalni savet sprovodilo je osam nacionalnih saveta.

Jednako kao i nakon prethodna dva istraživanja o položaju žena u nacionalnim savetima, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na potrebu za promovisanjem žena na mestima odlučivanja. Nacionalni saveti treba da nastave da podstiču angažovanje žena u svojim redovima i aktivno ih uključuju u svoj rad, organizuju obuke o rodnoj ravnopravnosti i ženskim ljudskim pravima i da putem uključivanja principa rodne ravnopravnosti u sve svoje aktivnosti doprinose njegovom ostvarivanju u društvu.

Tekst istraživanja dostupan je na sajtu Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. 

Devetog maja obeležavaju se Međunarodni dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope. Iako je Dan pobede važniji, Dan Evrope je prisutniji u medijskim napisima i retorici političara. To ne iznenađuje - ulazak Srbije u Evropsku uniju jedan je od ciljeva zvanične politike, a građani i građanke očekuju da će članstvo u Uniji doneti i veći stepen ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava, kako ličnih i kolektivnih u privatnoj sferi, tako i onih koja se ostvaruju institucionalnim putem

Pored toga, priča o Danu Evrope nosi manji rizik od priče o antifašizmu. Dan Evrope danas simboliše jedan uzlazni, razvojni put u novijoj istoriji država na evropskom kontinentu, kome je i antifašistički pokret značajno doprineo. Sa druge strane, antifašizam u današnjoj Evropi čini se aktuelniji nego ikad, protivno očekivanjima nakon „velikog sloma fašizma” po okončanju Drugog svetskog rata.

Simbolička važnost 9. maja, ne sme se umanjivati. Na Dan Evrope treba se prisećati Roberta Šumana i njegove vizije Evrope bez rata, sastanka u Milanu i odluke iz 1985. godine, kada je ovaj dan i ustanovljen, ali treba ga obeležavati i kao Dan pobede i podsećati na zlo fašizma. To podsećanje je produktivno, ono ima smisla ako vodi prepoznavanju fašizma u sadašnjosti, ako budi otpor svakoj njegovoj relativizaciji, ukoliko jača kritičku svest i spremnost da se stane na put svemu što unižava ljudsko dostojanstvo, ograničava slobode i negira ljudska prava.

Uostalom, nade antifašista da je moguć bolji i pravedniji svet moraju naći svoj izraz i u obeležavanju Dana Evrope u onoj meri u kojoj Evropa baštini velike ideale slobode, bratstva, jednakosti i pravde.