Одјеци Међународне научне конференције „Слобода, безбедност: право на приватност”: Право на приватност недовољно заштићено

Нисмо свесни колико је података о нама доступно разним институцијама. Право на приватност смо лепо дефинисали, али је оно, кад изостане ефикасна заштита, само пука прокламација, изјавио је на прошлонедељној конференцији „Слобода, безбедност: право на приватност” Шућко Баковић, заштитник људских права  и слобода из Црне Горе. Он је, учествујући на округлом столу „Право на приватност из угла људских права и судске заштите”, у наставку свог излагања нагласио да:

- Напредујемо у легислативи, али не и у пракси. Преузимамо вредности и институте европског права, али смо задржали стару логику деловања.

И остали учесници у дебати – омбудсмани или њихови заменици из Босне и Херцеговине, Хрватске, Албаније, Македоније, Војводине, као и судије, новинари и представници цивилног друштва  -  били су сличног мишљења: присуствујемо правој инвазији на приватност, а та инвазија отвара могућности за разне злоупотребе, од крађе података и разних манипулација до изнуде. 

- Оно што мене плаши су злоупотребе података. Какве су безбедносне провере прошли људи који имају увид у наше податке и који их користе, проф. др Љубинко Митровић, омбудсмен Босне и Херцеговине.

Поред овог, постављена су још нека питања, итекако важна за заштиту приватности. На пример, да ли податке до који смо дошли у поступању можемо да дајемо другим институцијама и органима, а нарочито онима за чији смо надзор надлежни? Да ли је и колико присуство омбудсмана у медијима и притисак преко јавности ефикасан? Колико је и зашто је анонимизација података важна? Како остварити баланс између безбедности и права на приватност?

Право на приватност је изузетно важно, подсетио је Нанад Вујић, из Правосудне академије, али се разговор о њему  не може свести само на заштиту података о личности. Поред тога, важно је и питање о чијој је приватности реч. Ако је реч о приватности детета, онда оно, по Вујићевим речима, има предност у односу на право јавности да зна.

Медији који не поштују право на приватност, не поштују ни истину, нагласила је др Зорица Мршевић, из Института друштвених наука. Она је додала да приватност нарушава и оно што данас еуфемистички називамо пост-истином, па је изразила бојазан да ћемо бити у озбиљној невољи, ако концепт пост-истине уђе у институције. По речима Александре Петровић, новинарке Политике, у раду округлог стола требало је да учествује и више људи из медија.

Чињеница је да медији крше право на приватност, али они у томе нису усамљени.  Др Јован Ћирић, судија Уставног суда Србије, подсетио је и на речи Ендија Ворхола да данас свако може имати својих неколико минута славе. А у свету у коме свако жели постати славан, па макар и неколико минута, право на приватност, онако како су га још у XИX веку дефинисали амерички правници Ворен и Брандајс –као право да будемо остављени на миру – изгледа да више не важи.

Расправа на округлом столу ипак би се могла резимирати оптимистичним закључком. Чињеница је да се на приватност атакује са свих страна, као што је и чињеница да се људска права и слободе, нарочито након 11. септембра, ограничавају честим позивањем на безбедност. Све су то непријатне чињенице, али решења, по мишљењу учесника округлог стола, треба тражити у прецизном правном нормирању, успешном балансу између људских права, права на приватност и безбедности, промовисању културних образаца који истичу вредност и важност приватности, те истрајном грађанском ангажману.

Одржавањем округлог стола приведена је крају дводневна Међународна научна конференција „Слобода, безбедност: право на приватност”, коју су у Новом Саду организовали Покрајински заштитник грађана – омбудсман и београдски Институт за криминолошка и социолошка истраживања. Одржавање конференције, која је окупила око 130 учесника из 13 земаља, подржали су Правосудна академија и Организација за безбедност и сарадњу – Мисија у Србији.