Истраживања
Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.
Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.
Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.
Истраживање је спроведено у 25 војвођанских установа социјалне заштите, односно домова за смештај различитих категорија корисника (старијих особа, деце, душевно оболелих и лица ометених у менталном развоју или лица са сензорним сметњама). Његови резултати указују на то да се рестриктивније мере физичког спутавања и изолације корисника и корисница примењују релативно ретко и само као крајња мера у случају особа које би својим понашањем могле угрозити сопствену или безбедност других лица. Истраживањем је такође утврђено да се поступак одлучивања о примени ових мера, као и начин њихове примене, разликује од установе до установе.
 Истраживање: Примена мера физичког спутавања и изолације у установама соци... | 813 kB |
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је крајем 2014. и почетком 2015. године спровео истраживање у вези са остваривањем права детета и ученика на личног пратиоца. На упитник је одговорило 35 (од укупно 45) јединица локалних самоуправа на територији Аутономне покрајине Војводине. У тренутку спровођења истраживања, само шест јединицалокалне самоуправе је, уз постојеће одлуке којима је обухваћено и ово питање,донело и посебне правилникекојима се ближе уређује искључиво питање ангажовања личних пратилаца, а који су усклађени са правилницима министарстава.
| Истраживање: Право на личног пратиоца као додатна образовна, социјална и здра... | 745 kB |
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, на основу притужби грађана идентификовао је проблеме при остваривању права на пријаву пребивалишта грађана на адреси центра за социјални рад или социјалне установе у којој су трајно смештени.
На основу притужби уочено је да већина грађана који се налази у оваквој ситуацији живи у неформалним насељима и/или из различитих разлога не поседује лична документа. Како је пријављено пребивалиште предуслов за прибављање личних докумената, особама које немају пријављено пребивалиште отежано је или у потпуности онемогућено да остварују одређена права, пре свега из домена здравствене и социјалне заштите.
Покрајински заштитник грађана је почетком 2015. године од 44 центра за социјални рад на територији Аутономне покрајине Војводине затражио информације о томе да ли омогућавају грађанима који то траже да пријаве пребивалиште на адреси центра; о броју грађана који је до сада пријављен; да ли имају податке о националној структури лица која се користе овим правом, са посебним освртом на припаднике ромске националне мањине; о проблемима са којима се центри сусрећу у пракси приликом примене прописа којима је уређено пријављивање пребивалишта на адреси центра; о мерама и активностима које предузимају у циљу регулисања личног статуса појединаца који се суочавају са проблемом правне невидљивости.
| Истраживање: Пријава пребивалишта на адреси центра за социјални рад у АПВ | 584 kB |
У складу са овлашћењем да спроводи истраживања како би стекао увид у стање људских права, идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права, Покрајински заштитник грађана-омбудсман је спровео истраживање о томе у којој мери запослени у покрајинским секретаријатима као делу покрајинске управе владају језицима националних мањина, да ли је познавање језика који су у службеној употреби у органима АПВ услов за заснивање радног односа на одређеним радним местима, као и на који начин су запослени доказивали да владају одређеним језиком.
Након сумирања резултата Покрајински омбудсман је упутио појединачне препоруке покрајинским органима управе у циљу унапређења стања у области службене употребе језика и писама националних мањина који су у равноправној службеној употреби у органима АПВ.
| Истраживање 2015: Познавање језика и писама националних мањина који су у равн | 1155 kB |
Покрајински заштитник грађана – омбудсман спровео је ново истраживање о положају жена у националним саветима, односно њиховом учешћу у раду националних савета у намери да покаже колико су након избора у октобру 2014. године за чланове националних савета националних мањина поштовали законску обавезу о кандидовању 30 одсто жена на листама и колико њих је заиста изабрано у национални савет.
Резултати истраживања показују да је дошло је до благог повећања учешћа жена, јер је њихов број нешто већи – укупно 106 жена, односно осам жена више него у претходном периоду. Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује, као и након претходна два истраживања о положају жена у националним саветима, на потребу промовисања жена на местима одлучивања. Национални савети треба да наставе да охрабрују ангажовање жена и активно их укључујуу рад националног савета и њихових радних тела, организују обуке о родној равноправности и женским људским правима и да доприносе остваривању принципа родне равноправности у друштву и укључују овај принцип у све своје активности.
| Истраживање: Положај жена у националним саветима националних мањина | 896 kB |
