Вести
Уочи обележавања Међународног дана детета (установила Генерална скупштина Уједињених нација, 20. новембра 1954. године) и једног века од Прве декларације о правима детета (усвојила Генерална скупштина Лиге народа 1924. године) и почетка борбе за права детета, Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на лик и дело жене која је утемељила овај пут и која је и данас пример неустрашиве борбе за универзалне људске вредности и енергичне вере да је могуће изградити праведнији свет и „цивилизацију немерљиво срећнију и сигурнију од данашње“.
Енглентин Џеб (Eglantyne Jebb) рођена је у Великој Британији, кратак период радила је као учитељица, а дуже као социјална радница и активисткиња за људска права. Заједно са својом сестром Дороти (Dorothy) основала је међународну организацију „Save The Children” која је и дан данас активна и препознатљива по свом залагању у заштити и унапређењу права детета. Још за време њеног живота овој организацији упућивани су коментари да су њени циљеви неоствариви, да је патње деце увек било и увек ће је бити. Одговор Енглентин Џеб на ове коментаре био је: „Знамо за то. Немогуће је само ако тако учинимо. Немогуће је само ако одбијемо да покушамо“. Почетак борбе Енглентин Џеб за добробит сваког детета на свету везује се за њено учешће у хуманитарној мисији на Балкану почетком 1913. године. Сведочивши неправдама и последицама ратова на Балкану, а потом и Првог светског рата, посебно њиховом разарајућем дејству на децу, усмерила је свој активизам у визију у којој су сва деца света заштићена и остварују своја права.
Бескомпромисно и непоколебљиво залагање Енглентин Џеб за добробит сваког детета, без обзира на нацију, верску и било коју другу припадност, можда се најбоље очитава у њеној акцији на Трафалгар скверу када је делила флајере и летке које је сама креирала, а на којима је писало „Ово је изазвала наша блокада - милиони деце умиру од глади“. Наиме, након Првог светског рата, савезничке трупе нису дозвољавале снабдевање Немачке и Аустрије, а у новинама су објављиване фотографије изгладнеле деце, што је било последица овакве одлуке. Људи су одбијали да узму летке и затварали су очи пред узнемирујућим фотографијама, а Енглентин Џеб је ухапшена и кажњена због протеста. Судија пред којим се Енглентин изјаснила о свом случају био је толико импресиониран њеном енергијом и одлучношћу да помогне деци, да се придружио њеном циљу и платио је казну у њено име. Чин овог судије неки сматрају и првом донацијом организацији „Save The Children”.
Енглентин Џеб сматрала је да „Свака генерација деце нуди човечанству могућност да поново изгради оно што је у свету срушено“ и у том ставу се огледа њена нада и вера у људски потенцијал. Истовремено, у уводном делу Женевске декларације, чија је управо она иницијаторка и ауторка, пише: „Човечанство дугује Детету оно најбоље што може да му пружи“ и тиме нам указује да су генерације нас одраслих, оних који живимо сада и овде, оне које су одговорне за то какав свет остављамо деци.
Ових дана када сведочимо трагичним последицама угрожавања и кршења људских права имамо избор и одговорност, али и обавезу у складу са међународним уговорима о људским правима, да већ данас почнемо да градимо оно што је срушено, уместо да такав свет остављамо будућим генерацијама. „Немогуће је само ако одбијемо да покушамо“.
Извор:
https://www.savethechildren.org/us/about-ус/wхy-саве-тхе-цхилдрен/еглантyне-јебб
Друштво за украјински језик, књижевност и културу „Просвита“ организовао је 6. новембра у Новом Саду округли сто „Језици мањинских заједница Војводине - успеси и проблеми“. Положај мањинских језика у области образовања и информисања, убрзан темпо асимилације, употреба и очување мањинских језика уз помоћ законских регулатива и међународних докумената, институционална подршка и могућности финансирања, унапређивање и промовисање мањинских језика, неке су од тема које су се могле чути на скупу.
Конференцију су отворили Мирослав Хочак, председник Друштва „Просвита“, Володимир Толкач, амбасадор Украјине у Републици Србији; доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка и проф. др Људмила Поповић, редовна професорка Филолошког факултета Универзитета у Београду, област украјинистика.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка истакла је да коришћење матерњег језика припадника националних мањина у области образовања и информисања има изузетан значај, јер представља основ за очување идентитета, културног наслеђа и равноправности свих грађана, посебно имајући у виду да је Војводина мултикултурална и мултиетничка средина.
Представници националних савета говорили су о тренутном стању мањинских језика у сферама образовања, информисања, службене употребе језика и писма и изазовима са којима се суочавају. Посебно је указано на значај и потенцијал локалних повеља као инструмента заштите регионалних и мањинских језика у Европи и Србији.
Као координатор Мреже „Живот без насиља“, Покрајински заштитник грађана - омбудсман организовао је данас састанак за чланице и чланове покрајинског Координационог тима Мреже.
На састанку је представљен предлог Акционог плана 2024-2025 Мреже „Живот без насиља“ који је настао након евалуације реализације претходног плана, а у односу на продукте дводневне радионице за чланове и чланице Координационог тима у септембру месецу. Током ове радионице, учесници и учеснице активно су радили на плановима активности и идентификовању кључних приоритета и иницијатива, а данашњи састанак био је прилика да се предлог плана представи и додатно усагласи.
Састанку су присуствовале доц. др Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка, Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова, Невена Марчета, пројектна координаторка у UN WOMEN, Биљана Јањић и Андријана Човић, ангажоване експерткиње из Удружења грађанки FemPlatz, Ивана Крсмановић, директорка Завода за равноправност полова, као и представници/це покрајинских секретаријата и Покрајинског завода за социјалну заштиту.
Изражавамо најдубље саучешће породицама настрадалих у несрећи на Железничкој станици у Новом Саду.
Повређенима у истој трагедији желимо успешан опоравак.
Најтужнији дани у Новом Саду.
Заменица покрајинске заштитнице грађана - омбудсманке за равноправност полова Снежана Кнежевић присуствовала је конференцији ”Праведно наслеђивање - корак ка оснаживању жена” одржаној у уторак 30. октобра у Београду, коју су заједнички организовали Повереник за заштиту равноправности и Немачка развојна сарадња (ГИЗ) у оквиру пројекта ”Подршка социјалном укључивању у Србији”.
На конференцији су представљени анализа правног оквира који се односи на наслеђивање и резултати истраживања о наследним правима и ставовима према наслеђивању у Србији спроведени са циљем да допринесу свеобухватном сагледавању стања у овој области и подизању свести о овом важном питању. И поред тога што постојећи законски оквир једнако третира мушкарце и жене, у нашем друштву још увек су дубоко укорењене предрасуде, стереотипи и уверења која стављају жене у неравноправан положај приликом наслеђивања и још увек је присутна пракса одрицања од наследства у корист мушких наследника, иако последице одрицања теже погађају жене. Истраживање је дало препоруке за унапређење равноправности у области наслеђивања, а што захтева свеобухватан приступ и заједничко деловање свих друштвених сектора на друштвеном, државном и локалном нивоу.
