Вести
22. априла 2024. године у Скупштини Града Новог Сада одржана је фокус група за потребе стварања нацрта нове Стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији.
Иако је тема од великог значаја уочљиво је да је састанку присуствовало мало представника невладиног сектора, односно мало представника удружења које се баве заштитом права особа са инвалидитетом, а да је највећи број присутних било из институција које се непосредно или посредно баве питањима заштите и остваривања права ове категорије грађана.
Састанак је отворила Данијела Костић, чланица Градског већа за социјалну заштиту и бригу о деци која је истакла задовољство над радом Града Новог Сада у погледу развоја ове теме, али и због чињенице да се особе са инвалидитетом апсолутно виде као равноправни грађани.
Готово сви присутни представници разних удружења су се сложили са чињеницом да је у протеклих седам, осам година видљив напредак ка изградњи инклузивне Србије, али да увек може и мора да се тај пут унапређује како би циљ био остварен у довољној мери.
У току дела дискусије која се водила након питања како и на који начин да се у нову Стратегију уврсте активности које би унапредиле положај особа са инвалидитетом из угла заштите и унапређења људских права, Јагода Вјештица је испред Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана истакла да би законодавне процедуре требало да буду поједностављене, те да би сарадња између институција морала да буде ефикаснија. Све ово би наравно имало за циљ да се избегну непотребне и дуготрајне процедуре за кориснике. Такође је истакла да би било потребно да се у поступцима деинституционализације установа социјалне заштите на локалном нивоу обезбеде сервиси услуга, како се не би дешавале ситуације да особе које нису чланови удружења остану без адекватног смештаја, односно како би неопходну негу и бригу могли да остваре и изван институција. Предочена је и потреба да се изврше измене и допуне шифарника делатности, а све у циљу да се неке услуге (неформални неговатељи) уврсте у занимања и да се на тај начин оствари већа и видљивија подршка особама са инвалидитетом и њиховим породицама, који су у највећем броју и сами неформални неговатељи.
Након занимљиве дискусије, закључено је да је неопходно радити на остваривању, реализацији:
- идеје родитељ-старатељ, да се побољша положај личних пратиоца, да родитељи који имају право да раде са пола радног времена добију могућност да остваре пуну плату (кроз оснивање фонда), да се ради на унапређењу образовања, да интерресорне комисије дају препоруку родитељима коју би школу деца требало да похађају како би се њихов развој остварио у највећем обиму, да је неопходно радити и на побољшању других сектора као што су туризам за особе са инвалидитетом) путовање јавним саобраћајем, смештај)…
Свако удружење из своје уже области је дало и примере како се може побољшати право особа са инвалидитетом у погледу остваривања функционалног живота, те се могло чути да је пожељно обучавати децу знаковним језиком, потребно формирати кампове за едукацију деце оболеле од дијабетеса…
Надамо се да ће нова стратегија подићи свест свих грађана о овој теми и да ће иста заиста унапредити положај свих особа са инвалидитетом у Србији.
На Фокус групи из институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана учествовале су саветнице Јагода Вјештица и Александра Богојевић.
Поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, Покрајинска заштитница грађана – омбудсманка, уз исказивање пијетета свим невиним страдалим жртвама, указује на значај неговања културе сећања, како се оваква страдања не би више никада поновила.
Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату у Републици Србији је установљен као државни празник, који се обележава сваке године 22. априла. Посвећен је сећању на Србе, Роме и Јевреје, који су страдали у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној држави Хрватској и у окупираној Југославији. На овај дан 1945. године, преостали логораши организовали су пробој из усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина.
Концентрациони логор Јасеновац једно је од највећих стратишта у Другом светском рату. Од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, логор је обухватао више локалитета на територији Хрватске и Босне и Херцеговине.
На територији окупиране Србије, најзлогласнији је био логор на Старом сајмишту, чији су заточеници масовно убијани од 1941. до 1944. године. На овом месту успостављен је Меморијални центар „Старо сајмиште“.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка доц. др Драгана Ћорић и заменице покрајинске омбудсманке Снежана Кнежевић и Јована Ђурић присуствовале су јуче, 10. априла, у Палати Србија у Београду, Конференцији под називом „Радноправни аспекти људских права- теорија и примена“.
Конференција је одржана у коорганизацији Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, канцеларије Покрајинског омбудсмана, као и канцеларија Локалног омбудсмана града Крагујевца и града Ниша, уз подршку Удружења омбудсмана Србије. Циљ скупа је поред окупљања свих локалних заштитника грађана и стицање нових знања, размена добре праксе и дијалог о унапређењу и заштити људских и радних права која из њих проистичу. Ова конференција је прва у низу оваквих догађаја који се организују у оквиру Споразума о сарадњи који су потписани од стране Републичке агенције за мирно решавање радних спорова и канцеларије Покрајинског омбудсмана, те омбудсмана градова Крагујевца и Ниша, а током конференције потисан је и споразум са Удружењем омбудсмана Србије.
На конференцији су учешће узели, поред локалних омбудсмана, и еминентни стручњаци из области радног права, миритељи, арбитри и адвокати.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман одржао је данас састанак са представницима Националног савета македонске националне мањине.
Покрајинска заштитница грађана доц. др Драгана Ћорић упознала је представнике Националног савета македонске националне мањине, председницу Зорицу Митровић и Озрена Симјановског, са радом и планираним активностима институције. Истакла је да заштита и очување права и слобода националних мањина представља веома значајну област за институцију Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Новоизабрана председница Националног савета македонске националне мањине, Зорица Митровић, представила је Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману рад Националног савета и бројне активности које ће се реализовати у предстојећем периоду, имајући у виду да је ово јубиларна година у којој се обележава 20 година од оснивања Националног савета. У току је премештање седишта Националног савета македонске националне мањине из Панчева у Нови Сад.
Широм света данас се обележава Међународни дан Рома, дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима са којима се Роми суочавају. Дан Рома установљен је 1990. године у пољском граду Сероцку, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону од 4. до 8. априла 1971. године. На Првом конгресу донето је неколико важних одлука. Усвојен је међународни назив Ром (што на ромском значи човек) за све припаднике ове националне заједнице, за ромску заставу одређена застава са точком као централним симболом, а за химну је проглашена песма ”Ђелем, ђелем”.
Обележавање 8. априла као Међународног дана Рома има за циљ да укаже на чињеницу да се Роми и Ромкиње широм света налазе у знатно неповољнијем положају у односу на већинско становништво у готово свим областима друштвеног живота, као и да су изложени дискриминацији и дубоко укорењеној социјалној искључености. Ромска заједница представља највећу етничку мањину у Европи, где према неким проценама живи између 10 и 12 милиона Рома и Ромкиња. Проблеми са којима се суочавају су бројни, посебно у области запошљавања, образовања, здравља и становања. Низак проценат високообразованих и образованих, као и оних који имају основне услове за живот, чини Роме посебно рањивом и осетљивом друштвеном групом.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на потребу континуираног оснаживања и боље интеграције припадника ромске заједнице. У циљу побољшања стања, истиче значај едукације о људским правима. Преводом Универзалне декларације о људским правима на више језика Омбудсман жели да допринесе и омогући припадницима националних мањина информисање о садржини овог значајног међународног документа на њиховом, матерњем језику. Публикација „75 година Универзалне декларације о људским правима“ објављена је и на ромском језику.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсманка честита празник свим припадницима ромске националне заједнице и њиховим институцијама.
