Трагични догађаји који су нас потресли ових дана могу бити веома узнемирујући за велики број грађана и грађанки. Забринутост, осећај несигурности, беспомоћности, различити видови емоционалних реакција, промена у мисаоним процесима и телесним доживљајима,  природна су реакција на овакве ситуације. Иако су недавним кризним догађајима највише погођени они који су им директно били изложени, њихове породице и најближе окружење, интензитет и последице догађаја су такви да се одражавају и могу бити угрожавајући за целокупну заједницу.

Имајући у виду да се први велики трагични догађај десио у школи, деца и млади су сада у посебно осетљивом положају и неопходно је да у свим контекстима у којима се деца срећу са ауторитетима имају осећај безбедности, сигурности и поверења. Зато је важно разговарати са децом на начин прилагођен узрасту и зрелости сваког детета. Улога родитеља/старатеља у разговору са децом поводом трагичних догађаја је неспорна, али је неопходно да деца осећају и знају да и у образовно-васпитним установама имају одрасле особе са којима могу да разговарају и од којих могу да затраже подршку и помоћ ако им је потребна. Разговор одраслих са децом је неопходан како би деца била у стању и могућности да своја осећања, мисли, идеје и питања обраде и организују на начин који им помаже да боље разумеју себе, ситуацију и да се осећају безбедно и сигурно. Омбудсман наглашава да је у овом тренутку сарадња школе са родитељима од изузетне важности и подршка једних другима је неопходна како би сви заједно били у могућности да одговоре на потребе деце и предузимају активности и мере у најбољем интересу детета. Исто тако, неопходна је и подршка локалне заједнице, како родитељима, деци, тако и васпитно-образовним установама. Због тога је важно да будемо солидарни, да будемо упознати са начинима како да помогнемо себи и другима у превазилажењу кризне ситуације и да пружимо сву могућу помоћ и подршку коју имамо на располагању.

Омбудсман је упознат са тим да је Министарство просвете свим образовно-васпитним установама упутило смернице о томе како одговорити на тренутну кризну систуацију, те Приручник Психолошке и кризне интервенције у образовним и васпитним установама. С тим у вези, Омбудсман позива одговорне у овим установама да следећи дате смернице и у складу са својим ресурсима, капацитетима и могућностима организују стручне тимове или други вид подршке деци, родитељима и запосленима. Међусобна комуникација, а посебно информисање родитеља и деце о планираним активностима и мерама образовно-васпитних установа важни су за стварање осећаја поверења и сигурности код њих, а сарадња руководства и стручних тела образовно-васптиних установа и заједничко деловање са саветом родитеља и ученичким парламентом од изузетне су важности за планирање и предузимање адекватних, ефикасних и ефективних активности и мера у превазилажењу кризне ситуације.

Позивајући се на наведени приручник, Омбудсман указује пре свега на то да у овој ситуацији НЕ ПОМАЖЕ:

• избегавање разговора са децом о догађају
• прећуткивање важних и примерених информација
• понашање као да се ништа није догодило
• умањивање значаја осећања и доживљаја детета, потцењивање идеја, размишљања и питања деце
• поновно излагање деце трауматичном догађају (вестима, ТВ емисијама, новим информацијама о догађају, неадекватним садржајима на друштвеним мрежама и интернету у вези са догађајем и сличним ситуацијама, разговорима између одраслих о догађају у присуству деце)
• пожуривање опоравка
• потискивање својих осећања и реакција
• као и инсистирање на разговорима уколико детету/деци то не прија

Деци и младима ПОМАЖЕ осећај да могу отворено са одраслима да разговарају о својим осећањима, размишљањима, да постављају питања, да могу да се изразе на различите начине (кроз писање, цртеже, игру, креативне активности), да то што нацртају, напишу не морају да поделе.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман поздравља одговор стручне заједнице на потребе друштва у кризној ситуацији и њихово ангажовање на пружању бесплатне психо-социјалне подршке свим грађанима и грађанкама, а у овом случају, посебно деци, родитељима, запосленима у просвети. Како би информације о обезбеђеним видовима подршке доспеле до што већег броја особа којима је то потребно, Омбудмсан прослеђује важне контакте и ресурсе који могу бити од користи:

• Психолошко саветовалиште “ПРИЧАЈМО (К)ОД КУЋЕ”: имејл: pricajmokodkuce@gmail.com; чет на сајту: www.pricajmokodkuce.com; понедељком и петком 19-21 час;
• Центар „СРЦЕ“ – 0800-300-303; подршка путем чета на: www.centarsrce.orgсваки дан 17-23 час; имејл: vanja@centarsrce.org(сваки дан);
• Национална дечја линија - НАДЕЛ - позивом на број 116 111, заказивањем онлајн саветовања или писањем путем чета на сајту https://www.116111.rs/; саветодавни телефон за родитеље 0800 007 000;
• Svejeok.rs- заказивањем онлајн саветовања или писањем путем чета на сајту https://svejeok.rs/;
• Институт за ментално здравље - позивом на 063/868-1757 или 063/868-2217. Линије раде од 08-20 часова;
• Клиника за психијатрију УКЦС - позивом на број 066/830-0854 и заказивањем сеансе позивом на 011/366-2124 и 063/310-723;
• Министарство просвете - позивом на 0800 200 201 од 8-15:30 часова или имејлом на адресу: zastitaodnasilja@prosveta.gov.rs.
• Институт за ментално здравље: 063 8681 757 и 063 8682 217
• Саветодавни телефон за родитеље: 0800 007 000
• Центар за ментално здравље (Теразије 3): 011 361 2467
• Покрет Несаломиви: 0800 001 002

Савети и смернице о томе како разговарати са децом о трагичном догађају:

• Савети Тима стручњака Института за ментално здравље како разговарати о трагичном догађају са својом децом: https://imh.org.rs/news.php?id=256
• Смернице за родитеље Одељења Филозофског факулета у Београду: Како разговарати са децом о кризним ситуацијама: https://psychosocialinnovation.net/wp-content/uploads/2023/05/Smernice-za-roditelje.pdf
• Портал „Бебац“: https://www.bebac.com/vesti/kako-razgovarati-sa-decom-o-pucnjavi-u-skoli