Tragični događaji koji su nas potresli ovih dana mogu biti veoma uznemirujući za veliki broj građana i građanki. Zabrinutost, osećaj nesigurnosti, bespomoćnosti, različiti vidovi emocionalnih reakcija, promena u misaonim procesima i telesnim doživljajima, prirodna su reakcija na ovakve situacije. Iako su nedavnim kriznim događajima najviše pogođeni oni koji su im direktno bili izloženi, njihove porodice i najbliže okruženje, intenzitet i posledice događaja su takvi da se odražavaju i mogu biti ugrožavajući za celokupnu zajednicu.
Imajući u vidu da se prvi veliki tragični događaj desio u školi, deca i mladi su sada u posebno osetljivom položaju i neophodno je da u svim kontekstima u kojima se deca sreću sa autoritetima imaju osećaj bezbednosti, sigurnosti i poverenja. Zato je važno razgovarati sa decom na način prilagođen uzrastu i zrelosti svakog deteta. Uloga roditelja/staratelja u razgovoru sa decom povodom tragičnih događaja je nesporna, ali je neophodno da deca osećaju i znaju da i u obrazovno-vaspitnim ustanovama imaju odrasle osobe sa kojima mogu da razgovaraju i od kojih mogu da zatraže podršku i pomoć ako im je potrebna. Razgovor odraslih sa decom je neophodan kako bi deca bila u stanju i mogućnosti da svoja osećanja, misli, ideje i pitanja obrade i organizuju na način koji im pomaže da bolje razumeju sebe, situaciju i da se osećaju bezbedno i sigurno. Ombudsman naglašava da je u ovom trenutku saradnja škole sa roditeljima od izuzetne važnosti i podrška jednih drugima je neophodna kako bi svi zajedno bili u mogućnosti da odgovore na potrebe dece i preduzimaju aktivnosti i mere u najboljem interesu deteta. Isto tako, neophodna je i podrška lokalne zajednice, kako roditeljima, deci, tako i vaspitno-obrazovnim ustanovama. Zbog toga je važno da budemo solidarni, da budemo upoznati sa načinima kako da pomognemo sebi i drugima u prevazilaženju krizne situacije i da pružimo svu moguću pomoć i podršku koju imamo na raspolaganju.
Ombudsman je upoznat sa tim da je Ministarstvo prosvete svim obrazovno-vaspitnim ustanovama uputilo smernice o tome kako odgovoriti na trenutnu kriznu sistuaciju, te Priručnik Psihološke i krizne intervencije u obrazovnim i vaspitnim ustanovama. S tim u vezi, Ombudsman poziva odgovorne u ovim ustanovama da sledeći date smernice i u skladu sa svojim resursima, kapacitetima i mogućnostima organizuju stručne timove ili drugi vid podrške deci, roditeljima i zaposlenima. Međusobna komunikacija, a posebno informisanje roditelja i dece o planiranim aktivnostima i merama obrazovno-vaspitnih ustanova važni su za stvaranje osećaja poverenja i sigurnosti kod njih, a saradnja rukovodstva i stručnih tela obrazovno-vasptinih ustanova i zajedničko delovanje sa savetom roditelja i učeničkim parlamentom od izuzetne su važnosti za planiranje i preduzimanje adekvatnih, efikasnih i efektivnih aktivnosti i mera u prevazilaženju krizne situacije.
Pozivajući se na navedeni priručnik, Ombudsman ukazuje pre svega na to da u ovoj situaciji NE POMAŽE:
- izbegavanje razgovora sa decom o događaju
- prećutkivanje važnih i primerenih informacija
- ponašanje kao da se ništa nije dogodilo
- umanjivanje značaja osećanja i doživljaja deteta, potcenjivanje ideja, razmišljanja i pitanja dece
- ponovno izlaganje dece traumatičnom događaju (vestima, TV emisijama, novim informacijama o događaju, neadekvatnim sadržajima na društvenim mrežama i internetu u vezi sa događajem i sličnim situacijama, razgovorima između odraslih o događaju u prisustvu dece)
- požurivanje oporavka
- potiskivanje svojih osećanja i reakcija
- kao i insistiranje na razgovorima ukoliko detetu/deci to ne prija
Deci i mladima POMAŽE osećaj da mogu otvoreno sa odraslima da razgovaraju o svojim osećanjima, razmišljanjima, da postavljaju pitanja, da mogu da se izraze na različite načine (kroz pisanje, crteže, igru, kreativne aktivnosti), da to što nacrtaju, napišu ne moraju da podele.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pozdravlja odgovor stručne zajednice na potrebe društva u kriznoj situaciji i njihovo angažovanje na pružanju besplatne psiho-socijalne podrške svim građanima i građankama, a u ovom slučaju, posebno deci, roditeljima, zaposlenima u prosveti. Kako bi informacije o obezbeđenim vidovima podrške dospele do što većeg broja osoba kojima je to potrebno, Ombudmsan prosleđuje važne kontakte i resurse koji mogu biti od koristi:
- Psihološko savetovalište “PRIČAJMO (K)OD KUĆE”: imejl: pricajmokodkuce@gmail.com; čet na sajtu: www.pricajmokodkuce.com; ponedeljkom i petkom 19-21 čas;
- Centar „SRCE“ – 0800-300-303; podrška putem četa na: www.centarsrce.orgsvaki dan 17-23 čas; imejl: vanja@centarsrce.org(svaki dan);
- Nacionalna dečja linija - NADEL - pozivom na broj 116 111, zakazivanjem onlajn savetovanja ili pisanjem putem četa na sajtu https://www.116111.rs/; savetodavni telefon za roditelje 0800 007 000;
- Svejeok.rs- zakazivanjem onlajn savetovanja ili pisanjem putem četa na sajtu https://svejeok.rs/;
- Institut za mentalno zdravlje - pozivom na 063/868-1757 ili 063/868-2217. Linije rade od 08-20 časova;
- Klinika za psihijatriju UKCS - pozivom na broj 066/830-0854 i zakazivanjem seanse pozivom na 011/366-2124 i 063/310-723;
- Ministarstvo prosvete - pozivom na 0800 200 201 od 8-15:30 časova ili imejlom na adresu: zastitaodnasilja@prosveta.gov.rs.
- Institut za mentalno zdravlje: 063 8681 757 i 063 8682 217
- Savetodavni telefon za roditelje: 0800 007 000
- Centar za mentalno zdravlje (Terazije 3): 011 361 2467
- Pokret Nesalomivi: 0800 001 002
Saveti i smernice o tome kako razgovarati sa decom o tragičnom događaju:
- Saveti Tima stručnjaka Instituta za mentalno zdravlje kako razgovarati o tragičnom događaju sa svojom decom: https://imh.org.rs/news.php?id=256
- Smernice za roditelje Odeljenja Filozofskog fakuleta u Beogradu: Kako razgovarati sa decom o kriznim situacijama: https://psychosocialinnovation.net/wp-content/uploads/2023/05/Smernice-za-roditelje.pdf
- Portal „Bebac“: https://www.bebac.com/vesti/kako-razgovarati-sa-decom-o-pucnjavi-u-skoli
