Истраживања

Резултати истраживања у овој публикацији треба да помогну у процесу заговарања потребе увођења принципа родне равноправности у област заштите права националних мањина. Покрајински омбудсман је пре неколико година спровео прво истраживање о заступљености жена на местима одлучивања и унапређења положаја жена у националним саветима, уочи припрема за одржавање избора за националне савете националних мањина. Истраживање је показало да је учешће жена на местима одлучивања, али и у чланству националних савета било на нивоу просека учешћа жена у јавном и политичком животу уопште, те да се савети не баве родном равноправношћу и људским правима жена.

Националне савете смо том приликом подсетили на обавезу подстицања жена да се укључују у активности савета, не само ради испуњења законске обавезе, него суштинске потребе за већим ангажовањем жена које ће допринети унапређењу квалитета рада савета.

Иако је након избора за националне савете 2010. године, слика о учешћу жена на местима одлучивања побољшана, јер је примењена тзв. квота за мање заступљени пол, одлучили смо се на ново истраживање, не само да бисмо добили бројчане податке, него дубински сагледали стварни положај и улогу жена у националним саветима националних мањина, као и у целокупном друштву. 

Покрајински омбудсман већ седму годину у надлежним институцијама прикупља податке на годишњем нивоу, који могу да укажу на поступање институција и помогну да се усвоје и примењују одговарајуће мере у заштити од насиља у породици. Проблем приликом прикупљања података и њиховог тумачења представља то што институције нередовно достављају тражене информације и несистематично воде податке, због чега је тешко, у неким случајевима и немогуће на одговарајући начин пратити ситуацију у вези са породичним насиљем. Нажалост, није довољно учињено у побољшању приступа институција прикупљању, евидентирању и ширењу података што би допринело бољем праћењу и потпуном разумевању ове појаве. Ипак, и непотпуно прикупљени подаци показују да су у огромном проценту жртве породичног насиља жене у својству супруге или ванбрачне партнерке у односу на починиоце, који су у огромном проценту мушкарци. Из године у годину расте број пријављених случајева насиља у породици, али се уочава склоност свих институција да примењују махом блаже мере и казне, док охрабрује то што институције извештавају да је њихова међусобна сарадња из године у годину све боља. Такође, институције су упознате и у великој мери примењују Општи протокол о сарадњи установа, органа и организација у области насиља над женама у породици и партнерским односима што би требало да унапреди њихову сарадњу, заштиту жртава и процесуирањем починилаца насиља у породици.

Извештај који је пред Вама садржи резултате истраживања „Експлоатација деце на интернету” спроведеног у оквиру пројекта „Превенција експлоатације деце у југоисточној Европи – Експлоатација деце на интернету”, а који се бави феноменом експлоатације деце путем информационих и комуникационих технологија (ИКТ), нарочито путем рачунара и мобилних телефона, односно интернета.

Уз податке о томе на који начин институције и други надлежни органи управе, агенције и установе у Републици Србији, односно АП Војводини које се баве децом приступају питању експлоатације деце путем (ИКТ), извештај садржи и мишљења и ставове деце и родитеља из војвођанских основних и средњих школа о овој друштвеној појави, као и стручњака из институција, установа и организација цивилног друштва (ОЦД) који се баве децом у области образовања, социјалне и здравствене заштите и безбедности.

Посебан део извештаја чине подаци добијени од провајдера услуга интернета и мобилне телефоније у Републици Србији, као и анализа медијских написа о експлоатацији деце путем ИКТ објављеним у медијима у Србији током 2012. године. На крају извештаја наведени су закључци и препоруке институције Покрајинског омбудсмана у вези са корацима које би релевантни друштвени актери – институције, установе и организације – требало да предузму у оквиру својих овлашћења и надлежности у циљу сузбијања и превенције појаве експлоатације деце путем ИКТ у АП Војводини и Републици Србији.

Истраживање „Војвођански ученици о дискриминацији“ Покрајински омбудсман спровео је крајем 2011. године са циљем да се прикупе релевантни подаци о томе како средњошколци у Војводини схватају дискриминацију, какви су им ставови у вези садискриминацијом и коначно, да се утврди да ли међу ученицима постоји изражена дискриминација на националној, односноетничкој основи.

Повод за ово истраживање је чињеница да је 2011. година у медијској и политичкој представи представљена као година етничкимотивисане мржње, нетолеранције, дискриминације, угрожавања слободе, поштовања и различитости, односно угрожавања људскихи мањинских права. Овакве констатације заснивале су се на спорадичним инцидентима у којима су углавном учествовалисредњошколци, али (не)посредно и припадници ултрадесничарских организација (медијски аспект етничких/националних инциденатапредстављен је у посебном делу овог извештаја). Како би се испитале овакве представе Покрајински омбудсман је формираоистраживачки тим за спровођење овог истраживања, са циљем да се прикупе подаци са терена и резултати представе јавности.

Концепт културне аутономије чији су носиоци национални савети националних мањина први пут је уведен у правни поредак РепубликеСрбије Законом о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002, "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља и "Сл.гласник РС", бр. 72/2009 - др. закон). Закон је донет крајем фебруара 2002. године. 

Доношењем Устава 2006. године, национални савети националних мањина, као носиоци културне аутономије националних мањина,постали су и уставна категорија. Устав Републике Србије припадницима националних мањина гарантује индивидуална и колективна права, с тимда колективна права подразумевају да „припадници националних мањина, непосредно или преко својих изабраних представника, учествују упроцесу одлучивања или одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језикаи писма, у складу са законом“.