Истраживања
Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.
Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.
Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.
Покрајински омбудсман приступио је прикупљању података о ромским насељима у јединицама локалних самоуправа на територији АП Војводине, са циљем да и ова институција у оквирима својих надлеţности да свој допринос свеобухватном и детаљном сагледавању стања у вези са остваривањем једног од основног људског права, права на једнак приступ становању, што подразумева стамбени смештај одговарајућег стандарда и за припаднике ромске заједнице.
Општепозната је чињеница да велики број Рома, било да станује у граду или на селу, ţиви у веома лошим стамбеним условима. Насеља у којима ţиве имају правно нерегулисан статус, недовољно су опремљена инфраструктуром, пренасељена су, веома је мали број стамбених јединица, окруţење је сиромашно, а удаљеност од основних друштвених садрţаја и сервиса велика. Поред тога, већина Рома не поседује одговарајућу документацију о власништву на својим домовима или земљишту, што додатно компликује проблеме становања Рома. Један део њих ţиви у туђим објектима или на туђем земљишту, најчешће некадашњем "друштвеном".
Покрајински омбудсман је пету годину за редом прикупио податке о насиљу у породици од институција које се баве решавањем овог проблема. Као и претходне године податке су доставиле све полицијске управе на територији АП Војводине и већина центара за социјални рад. Судови за прекршаје су у значајно мањем броју (само 23) него ранијих година (34 до 40) одговорили на упитник. Након реформе правосуђа 2009. године велики број тужилаштава и судова није доставио податке о насиљу у породици за ту годину, а 2010. године податке су доставили свих 8 основних судова и 8 основних тужилаштава у АП Војводини.
Претпостављамо да достављене информације обухватају и податке јединица за које су надлежни основна тужилаштва и основни судови. Ову претпоставку изводимо на основу резултата о укупном броју забележених случајева у овим институцијама, а који се крећу у оквиру збирних резултата претходних година када су податке достављали из 22 општинска тужилаштва и 30 општинских судова.
Група стручњака за правду по мери детета при Савету Европе донела је смернице у циљу заштите деце у правосудном и административном систему. Са жељом да деца и млади учествују у осмишљавању ових смерница за њих је састављен упитник, а релевантним институцијама земаља чланица Савета Европе понуђена је сарадња у истраживању међу децом и младима, пре свега у прикупљању података. Покрајински омбудсман се определио да истраживање спроведе у средњошколским домовима ученика/ца на територији АП Војводине, с обзиром на то да је учесницима истраживања омогућен слободан избор циљне групе коју ће испитивати. При избору средњошколских домова руководили смо се специфичностима у начину живота, одрастања и образовања деце далеко од куће, уз претпоставку да такве околности младим људима намећу потребу за променом навика, независније и самосталније доношење одлука и прихватање одговорности за своје понашање у већој мери у односу на њихове вршњаке. Иако су истраживањем били обухваћени само млади који живе у специфичним условима, добијени резултати се у великој мери подударају са резултатима које је објавио Савет Европе и свакако указују на то шта млади узраста од 14 до 18 година сматрају важним за осећај правде по њиховој мери. Треба, међутим, имати у виду да је коначан узорак истраживања Савета Европе чинило 3721 испитаника/ца из 25 земаља, а да су чак 23 одсто узорка чинили испитаници/е из Србије.
Покрајински омбудсман, као независна институција која за циљ има заштиту и унапређивање људских права и слобода, у 2010. години ставио је акценат на истраживање медијске ситуације на територји АП Војводине, а која се тиче информисања на језицима националних заједница. Разлог потребе сагледавања стања у овој области лежи у чињеници да је од друштвено-политичких промена 2000. године у медијској сфери дошло до промена које услед деловања различитих фактора, утичу на неометано, стабилно, ефикасно функционисање медија, као и на слободно, непристрасно и истинито информисање.
Због веома тешког положаја медија, посебно мањинских, затим због недостатка одговарајућег модела и стратегије за наставак процеса приватизације, недостатка одговарајућег финансијског амбијента, односно непостојања институционалних механизама који гарантују дугорочни опстанак мањинских медија, неравноправних услова у којима након заустављеног процеса приватизације сада делују медији и коначно, због предстојеће израде медијске стратегије у Србији и Војводини Покрајински омбудсман сматра да је потребно израдити посебан извештај о положају мањинских медија, односно мањинском информисању.
