Истраживања
Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.
Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.
Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.
Током 2016. године, на почетку друге, односно по окончању прве Декаде Рома (2005-2015), Покрајински заштитник грађана - омбудсман спровео је и треће истраживање у области остваривања и заштите права припадника ромске националне мањине под називом „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине”.
Неке од препорука Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана су да је потребно наставити са применом афирмативних мера, односно осмислити активности које се надовезују на њих, а које ће допринети повећању броја деце уписане у предшколски програм и основну школу, обезбедити наставак њиховог школовања у петом разреду основне школе и њено завршавање, као и упис у средњу школу и њено завршавање.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман већ девет година од надлежних институција на територији АП Војводине прикупља податке о насиљу у породици. Без усаглашених евиденција и јединствене или уједначене базе података институција о случајевима насиља у породици, које у Републици Србији, односно АП Војводини још увек не постоје, није могуће свеобухватно сагледавање и праћење овог проблема. Самим тим, доводи се у питање и адекватност, сврсисходност и делотворност предузетих мера у циљу превенције и заштите од насиља у породици. Прикупљајући податке и „полазећи од тога да је насиље у породици кршење људских права, Покрајински омбудсман стално упозорава, пре свега одговорне у институцијама, али и најширу јавност, да због насиља у породици највише трпе жене, деца и старе особе и непрестано указује на то да институције имају обавезу да предузмају све законом предвиђене мере да их заштите”
У оквиру својих надлежности јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеђују равноправност полова и стварање једнаких могућности. У процесу усвајања развојних планова и других аката, надлежни органи јединица локалне самоуправе дужни су да разматрају мере и активности које треба да допринесу равноправности полова и остваривању једнаких могућности у локалној заједници.
Политика једнаких могућности према Закону о равноправности полова , подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца. У члану 3 наведеног закона прописана је и обавеза органа јавне власти да развијају политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота. Истовремено, Закон предвиђа предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду и поступак правне заштите лица изложених дискриминацији.
Радно место координатора за ромска питања, њихова овлашћења, улога и положај није уређен законима нити подзаконским актима Републике Србије. Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је стога у области заштите права националних мањина анализирала положај координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини. Циљ разговора са координаторима за ромска питања био је да се утврди на који начин је регулисано њихово радно ангажовање, каквог утицаја облик и начин њиховог радног ангажовања има на квалитет њиховог рада и рада јединица локалне самоуправе, као и на квалитет остваривања људских права припадника ромске националне мањине.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је 2013. године започео истраживање остваривања права пацијената/пацијенткиња оболелих од неизлечивих болести. Уочено је део активности у циљу обезбеђивања квалитетније услуге палијативног збрињавања, планираних Стратегијом за палијативно збрињавање Републике Србије, остао нереализован. Две године касније, 2015. спроведено је ново истраживање у здравственим установама на свим нивоима зздравствене заштите у АП Војводини са циљем да се установи да ли су у међувремену унапређене здравствене услуге пацијентима којима је потребна палијативна нега.