Истраживања

Покрајински заштитник грађана - омбудсман примио је у претходном периоду значајан број притужби грађана које су се односиле на вршење комуналне делатности управљања комуналним отпадом, односно на један њен сегмент - одржавање чистоће (сакупљање и одвожење смећа).

У обраћањима грађани су у највећем броју случајева истицали то да су, иако нису потписали уговор о коришћењу услуга са субјектом који у њиховом месту становања пружа комуналну услугу сакупљања и одвожења смећа, односно иако не користе поменуту услугу, у обавези да плаћају месечне рачуне које им испоставља субјект који пружа те услуге.

Имајући у виду број примљених притужби Покрајински заштитник грађана-омбудсман одлучио је да спроведе истраживање у овој области како би на основу прикупљених података утврдио под којим условима и на који начин се у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине обавља сегмент комуналне делатности управљања комуналним отпадом који обухвата сакупљање и одвожење смећа, тј. комуналног отпада, која права, а које обавезе имају корисници услуге, односно грађани.

Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману редовно се обраћају грађани притужбама на рад јавних комуналних предузећа, односно других привредних, енергетских субјеката који врше делатност производње и дистрибуције топлотне енергије, због непоступања по поднетим захтевима за привремено или трајно искључење њихових станова и других појединачних објеката са дистрибутивног система, односно отказима уговора о продаји топлотне енергије. Како је у поступцима покренутим по притужбама грађана омбудсман неретко долазио до закључака да постоје неправилности у раду јавно комуналних предузећа и других енергетских субјеката, било је неопходно спровести истраживање које би на несумњив начин указало на стање људских права у овој области.

Сходно томе, а у циљу идентификације проблема и формулисања препорука ради неометаног остваривања, заштите и унапређења људских права, Покрајински заштитник грађана је од 25 вршилаца комуналне делатности производње и дистрибуције топлотне енергије на територији Аутономне покрајине Војводине затражио следеће информације:

У складу са овлашћењем омбудсмана да спроводи истраживања како би стекао увид у стање људских права, идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права, Покрајински заштитник грађана спровео је истраживање о првих шест месеци рада саветника за заштиту права пацијената у јединицама локалне самоуправе на територији Аутономне покрајине Војводине.

Поучен дугогодишњим искуством у раду на заштити и унапређењу права из области здравствене заштите и здравственог осигурања, а охрабрен новим законским решењима у заштити права пацијената, као основа за успостављање и ефикасно функционисање механизма заштите и унапређења ових права, омбудсман је на овај начин желео да се упозна са начином, условима, резултатима и проблемима у раду саветника како би адекватно реаговао, те донео и упутио одговарајуће закључке и препоруке државним органима и другим релевантним субјектима ради даљег унапређења положаја саветника, квалитета здравствене заштите и остваривања људских права у овој области.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман током јуна и јула 2014. године спровео је истраживање примене Закона о националним саветима националних мањина.

Циљ истраживања је да се анализом добијених података сачини ретроспектива примене Закона у пракси од стране националних савета у једном, пуном мандату, те се идентификују проблеми у примени Закона који постоје у пракси. Уједно, намера је била и да се сазна мишљење националних савета о томе у ком правцу сматрају да треба да се врше измене и допуне Закона с аспекта овлашћења националних савета националних мањина.

У циљу прикупљања података конструисан је упитник на основу Закона о националним саветима националних мањина који је послат на адресу 19 националних савета националних мањина изабраних на изборима 2010. године, након доношења Закона о националним саветима националних мањина.

Узорак за сачињавање извештаја чини 15 националних савета националних мањина који су доставили попуњене упитнике: бугарски, буњевачки, влашки, египатски, мађарски, македонски, немачки, румунски, русински, словачки, албански, хрватски, украјински, грчки и чешки.

Покрајинска влада Аутономне покрајине Војводине је 13. марта 2013. године, донела је Одлуку о кодексу понашања у покрајинским органима. ("Сл. лист АП Војводине", бр. 9/2013). Доношењем новог кодекса престао је да важи Кодекс понашања у покрајинским органима ("Сл. лист АП Војводине", бр. 7/2007) из 2007. године. Новим кодексом прописан је скуп правила понашања којих се при обављању послова из свог делокруга морају придржавати запослени, постављена и изабрана лица у Служби Скупштине Аутономне покрајине Војводине, Секретаријату Покрајинске владе, органима покрајинске управе, службама и управама које оснива Покрајинска влада и другим организационим облицима које преко својих органа оснива Аутономна покрајина Војводина. Чланом 35 прописано је да Покрајински омбудсман у оквиру својих овлашћења контролише законитост, целисходност и ефикасност поступања покрајинских органа, прати примену и поступа по представкама у вези с кршењем одредаба Кодекса.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман једном годишње подноси Скупштини АП Војводине извештај о активностима у претходној години, о стању људских права и о правној сигурности у Покрајини. У годишњем извештају Омбудсман указује на пропусте у раду покрајинских и општинских/градских органа управе, између осталог и из угла поштовања Кодекса понашања у органима управе. Сви годишњи извештаји садрже информације о поштовању Кодекса, али је Покрајински омбудсман проценио да је због доношења новог Кодекса у 2013. години овом питању потребно посветити више пажње и целовитије испитати да ли се и у којој познаје и спроводи нови Кодекс у покрајинским органима.