Истраживања
Истраживања Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана спроводе се како би се сакупили и обрадили подаци у циљу утврђивања степена остваривања, заштите и унапређења људских права у АП Војводини у областима којима се институција бави, а у складу са овлашћењима наведеним у Покрајинској скупштинској одлуци о Покрајинском омбудсману.
Посебно значајна чињеница у вези са истраживањима Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана је да она на систематичан начин документују стање људских права у АП Војводини у одређеном временском периоду. Имајући у виду чињеницу да се у појединим областима остваривања, заштите и унапређења људских права подаци не прикупљају, нити систематски обрађују, истраживања наше институције су неретко први и пионирски кораци ка систематском праћењу и документовању стања људских права и могућностима њиховог остваривања у односу на локалне и покрајинске органе управе на територији АП Војводине.
Публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана документују поједине активности институције и нуде њена, као и искуства других институција, организација и појединаца/ки у различитим областима остваривања, заштите и унапређења људских права. Као и у случају истраживања, поједине публикације Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана биле су међу првима у Републици Србији и АП Војводини које су се на специфичан начин бавиле неком од области или начина институционалне заштите и унапређења људских права.
Људска права лица лишених слободе јесу једна од области која је у опису редовних активности Покрајинског омбудсмана од почетка деловања институције. Посебна пажања у овој области усмерена је на заштиту и унапређење људских права особа које се налазе на издржавању казне затвора. Сваке године број поднетих представки од стране притворених и осуђених лица Покрајинском омбудсману је већи и чини у просеку 10% од укупног броја представки које се односе на делокруг општих послова институције.
Осим пријема представки (поштом, телефонским путем или путем кутија које се налазе у затворима, а од којих кључеве има само Покрајински омбудсман) представници институције редовно обилазе затворе на територији Аутономне Покрајине Војводине, разговарају са осуђеним лицима, али и са особљем затворских служби, управом затвора и са Управом за извршење кривичних санкција.
Покрајински омбудсман је истраживање „Слобода изражавања и људска права новинара у Војводини у 2007. години” спровео мотивисан жељом да помогне у сагледавању стања у области слободе медија и услова за професионално обављање новинарске професије у Војводини. Већ на самом почетку рада институције, стизале су жалбе новинара и редакција садашње Радио телевизије Војводине због тешких услова рада и угрожености емитовања програма као последица вишедеценијског сиромашења и неповољног статуса у оквиру РТС-а, нарочито програма који се емитују на језицима националних мањина. То је био разлог за спровођење обимне истраге стања које је описано у Годишњем извештају за 2005. годину, када смо дали и препоруке које би требало применити да би достигнути ниво права на информисање на језицима националних заједница био очуван и били унапређени услови рада у овој медијској кући.
Комисије за преглед деце са сметњама у развоју раде са циљем утврђивања здравствене способност детета за стицање основног образовања и васпитања и одређивања врсте школе коју ће дете уписати. Комисија за преглед деце ометене у развоју конституисана је на основу члана 85, став 4 Закона о основној школи ("Службени гласник Републике Србије", бр. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/2003, 101/2005.) и члана 26 став 3 и 4 Закона о финансијској подршци породици са децом ("Службени гласник Републике Србије", бр. 16/2002, 115/2005).
Остали докуменети који се односе на рад Комисије су Одлука о критеријумима за разврставање деце ометене у развоју и начину рада комисија за преглед деце ометене у развоју ("Службени гласник СРС", број 16/86) и Правилник о начину вођења евиденције деце ометене у развоју ("Службени гласник СРС" број 48/78). Основа је такође и Закон о основама система васпитања и образовања, као и Конвенција о правима детета. Корисни документи који нам могу послужити су Водич кроз права особа са инвалидитетом у Републици Србији, и Правни водич за родитеље деце са сметњама у развоју.
Конвенција п правима детета УН у члану 2 говори о забрани дискриминације, а у чл. 23 каже се да дете са физичким или менталним сметњама у развоју има право на посебну негу, образовање и оспособљавање за рад, који ће му обезбедити потпун и достојан живот и постизање највишег степена самосталности и интеграције за њега. Уставом Републике Србије загарантовано је право на образовање (чл.71: свако има право образовање), што потврђује и Закон о основама система образовања и васпитања РС у чл. 2. став 2. ташка 1: свако има право на образовање и васпитање, без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност, узраст, физичку и психичку конституцију, социјално и културно порекло, имовинско стање, политичко опредељење или друго лично својство. Основно образовање је обавезно и бесплатно. Закон п спречавању дискриминације особа са инвалидитетом у примени од 25.04.2006. говори о спречавању дискриминације у вези са васпитањем и образовањем у члановима 18, 19. и 20.