Као пример добре праксе у раду на испуњавању универзалних стандарда у области права детета, Клинички центар Војводине усвојио је предлог Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и издао налог надлежним лицима ради израде интерног акта којим ће процес пријаве рођења бити уређен сагласно позитивним законским прописима и упућеним препорукама.
Поступајући по притужбама грађана, Омбудсман је констатовао мањкавости у раду Канцеларије за пријаву рођења детета Клинике за акушерство и гинекологију Клиничког центра Војводине. Са циљем спречавања појаве истих у будућности, а ради ефикаснијег достизања стандарда у области права детета, Омбудсман сматра целисходним доношење одговарајућег интерног акта како би се доследно примењивала прописана процедура а тако и подигао ниво квалитета рада ове службе, те је предузимање такве мере здравственој установи и предложио.
Дете се пријављује одмах након рођења и од рођења има право на име, право на старање, држављанство и, ако је то могуће, право да зна ко су му родитељи и право на њихово старање. Извршењем обавезе пријављивања, како је изричито утврђено цитираном одредбом Конвенције УН о правима детета, поред наведених омогућава се и остварење права детета на очување свог личног и породичног идентитета, као једног од кључних предуслова за његов даљи правилан развој.
Прилог 1: Предлог Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана
Прилог 2: Одговор Клиничког центра Војводине
 Прилог 1: Предлог Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана | 979 kB |
| Прилог 2: Одговор Клиничког центра Војводине | 232 kB |
Покрајинском заштитнику грађана– омбудсману обратила се грађанка, самохрана мајка четворо деце из Руме, молбом да јој се помогне да реши своје стамбено питање, јер је користила стан у општинској својини без правног основа. Институција Омбудсмана се током поступка више пута обраћала Општинској управи Општине Рума поводом овог предмета, а у циљу решавања стамбеног питања. Општинска управа се још 2013. године сагласила да подноситељка притужбе може да користи спорни стан у општинској својини, све до проналажења трајног решења. Након више обраћања и одговора без конкретних одлука, Покрајински заштитник грађана је затражио да се предузму све мере и коначно реши поступак, јер се у одговорима општинске управе наводило следеће:
- да је Комисија за пословни простор у јавној својини Општине Рума предмет уступила Јавном правобранилаштву Општине Рума на поступање;
- Јавно правобранилаштво Општине Рума се огласило ненадлежним и предмет уступило Одељењу за урбанизам и комунално стамбене послове Општинске управе Општине Рума;
- Одељење за урбанизам и комунално стамбене послове Општинске управе навело је да није надлежно да поступа у конкретном случају већ да је надлежна Комисија за пословни простор у јавној својини Општине Рума;
- Комисија за пословни простор нас је обавестила да решава само питања пословног простора, али не и стамбеног у својини општине.
Покрајински заштитник грађана је закључио да су наведени органи проузроковали одуговлачење поступка на штету грађана, тиме што су се оглашавали ненадлежним, а општина није благовремено оформила комисију као тело које би било надлежно.
Сходно томе, затражено је да се без одлагања предмет уступи на одлучивање надлежном органу који ће одлучити о захтеву подноситељке притужбе. Коначно, према изјашњењу Одељења урбанизам и комунално-стамбене послове Општине Рума председник општине је именовао чланове Комисије за давање у закуп станова у власништву Општине Рума, те је Комисија већ на првом састанку 14.10.2015. године размотрила захтев да се подноситељки притужбе додели стан. На основу предлога комиисије председник Општине Рума је донео одлуку којом се сагласио да подноситељка притужбе са ЈП „Стамбено“ Рума закључи уговор о закупу стана на одређено време за период од 30.10.2015. до 30.10.2016. године.
Имајући у виду наведено, Општинска управа Општине Рума поступила је у складу са предлогом Покрајинског заштитника грађана и обезбедила процесне услове за одлучивање о давању у закуп станова и предузела мере у циљу решавања захтева грађанке из Руме.
Покрајинском заштитнику грађана обратила се притужбом грађанка из Руме која јетражила савет у вези са остваривањем права на личног пратиоца за свог сина. Према наводима подноситељке притужбе, детету је по рођењу дијагностификована септооптичка дисплазија, али и његов психосоцијални развој карактеришу извесни проблеми и потешкоће у функционисању.
У складу са проценом надлежне интерресорне комисије и уз израђен ИОП, дете похађа предшколску установу у трајању од три сата у току дана. Подноситељка притужбе сматра да боравак и организоване активности у вртићу, али и дружење са вршњацима, евидентно доприносе напретку њеног сина. Због тога је мишљења да би уз додатну подршку за време боравка у вртићу, у виду педагошког асистента, могао бити укључен у целодневни боравак, а што би било првенствено у његовом најбољем интересу.
У спроведеном поступку, Покрајински заштитник грађана је утврдио да је извршитељ за подручје Вишег суда у Новом Саду Светислав Ћурчић у четири закључка одредио спровођење извршења пленидбом 2/3 пензије подноситељке притужбе, те надлежној филијали Републичког фонда за ПИО наложио да новчани износ за који је одређено извршење, у наведеном обиму, исплаћује на рачун извршитеља и истовремено забранио исплату заплењеног дела пензије извршном дужнику или трећем лицу, све до потпуног намирења утврђених потраживања.
С обзиром на то да подноситељка притужбе прима инвалидску пензију – 50%, у укупном месечном износу од 11.701,40 динара, а да је законом прописано да предмет извршења на минималној заради може бити само до једне половине зараде, као и да се одредбе закона које се односе на извршење на заради сходно примењују и на извршења на примањима по основу социјалног осигурања, омбудсман је организацији социјалног осигурања указао на утврђену неправилност и позвао да предузме одговарајуће мере ради заштите и поштовања начела законитости.
Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману обратио се отац детета са сметњама у развоју, наводећи да је Одељењу за општу управу и друштвене делатности Општине Сента поднео захтев да се његовом сину и њему као пратиоцу детета одобри накнада трошкова превоза ради одласка у Хуманитарно друштво Bethesda. Наведено друштво пружа услуге неговања и васпитања особа са комбинованим сметњама у развоју, а подносилац притужбе и његов син су дугогодишњи корисници услуге дневног боравка.
Одељење за општу управу и друштвене делатности констатовало је да је дете навршило петнаест година, да је ослобођено обавезе похађања школе, те је донето решење којим се одбија захтев подносиоца притужбе уз образложење да његов син не испуњава услове за остваривање права на накнаду трошкова превоза који су прописани Правилником за остваривање права на основну и додатну подршку детету и ученику.
Наиме, чланом 6 став 5 Правилника предвиђено је да право на надокнаду трошкова превоза детета или ученика са сметњама у развоју ради пружања индивидуалних третмана остварује родитељ, старатељ или хранитељ детета или ученика у периоду од седме до навршене петнаесте године живота детета.
Анализом постојећих прописа Покрајински заштитник грађана - омбудсман утврдио је и указао на то надлежном органу, да у члану 159 Закона о основама система образовања и васпитања, на основу кога је Скупштина Општине Сента донела Правилник за остваривање права на основну и додатну подршку детету и ученику, а који прописује да општина обезбеђује средства за превоз деце и ученика узраст детета није прописан као услов за остваривање права. Одредба Правилника која се односи на узраст детета може ставити у неповољан положај лица са сметњама у развоју која остварују право и користе услуге дневног боравка, неговања и васпитања, али не могу да остваре право на надокнаду трошкова превоза на које су имала право, јер су навршили петнаест година живота.
Мишљењем Покрајинског заштитника грађана број И-ЗД-1-111/14 од 03.12.2014. године указано је да Правилник за остваривање права на основну и додатну подршку детету и ученику није у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, као и да је потребно извршити измене Правилника и брисати одредбу која прописује да се наведено право остварује у периоду од седме до навршене петнаесте године живота детета.
Скупштина Општине Сента је поступила по мишљењу Покрајинског заштитника грађана и на седници одржаној 30.03.2015. године и донела Правилник о изменама и допунама Правилника за остваривање права на основну и додатну подршку детету и ученику („Сл. гласник општине Сента“, број 6/2015) у којем је брисан спорни члан 6.
Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману се у име ДОО „_________“ из Вршца, обратио адвокат Л. Г., притужбом на рад Одељења за урбанистичко-грађевинске и имовинско-правне послове општинске управе Вршац. Незадовољство подноситеља притужбе се односило на непоступање органа јединице локалне самоуправе по захтевима ДОО „_________“ поднетим за издавање потврда да су пред надлежним органом поднети захтеви за накнадно издавање грађевинских дозвола за нелегално саграђене стамбено-пословне објекте на парцелама број 7799/2 и 8090 обе у К.О. Вршац и то ради остваривања права на привремено прикључење објеката на електроенергетску мрежу до правноснажног окончања поступака легализације.
Поступајући по притужби, Омбудсман је тражио изјашњење Одељења за урбанистичко-грађевинске и имовинско-правне послове општинске управе Вршац о наводима из притужбе. У изјашњењу општинске управе је указано на чињеницу да поступајући орган због непотпуности захтева није могао да утврди да ли су поступци легализације основани, односно да ли испуњавају услове прописане Правилником о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу („Сл. гласник Р. Србије“ број 95/2013), те да самим тим није ни издао тражене јавне исправе.
Притужбама једне труднице и једне породиље из Новог Сада које немају оверену здравствену књижицу Покрајинском заштитнику грађана-омбудсману скренута је пажња на проблеме у остваривању права на здравствену заштиту ових категорија пацијената у Дому здравља „Нови Сад“. Деца, породиље и труднице које немају оверену здравствену књижицу право на здравствену заштиту остварују према одредбама Закона о остваривању права на здравстену заштиту деце, трудница и породиља („Сл. гласник РС„б бр. 104/2013). Проблеми на које је указано притужбама огледали су се у томе да у појединачним случајевима ове категорије пацијената нису могле да остваре право на преглед код лекара, нису могле да добију упут за потребне даље специјалистичке прегледе или лабораторијиске анализе или, пак, рецепте за лекове за потребну терапију. Као један од разлога за непуржање здравствене заштите породиљама и трудницама, поред недовољног познавања прописа од стране здравствених радника, било је наведено и то што програм који користи Дома здравља „Нови Сад“ у појединим случајевима не омогућава да се отвори електронски картон лица који поседује неоверену књижицу па у таквим околностима није могуће дати потребне упуте за даље прегледе и рецепте.
Институција Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, у области заштите права националних мањина у првој половини 2014. године истраживала је праксу уписа личног имена на језику и правопису националне мањине у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине. Извештај о резултатима истраживања и информација сачињена на основу ових резултата уз сугестије да сваки орган предузме мере у оквиру своје надлежности упућена је, између осталих, и Министарству државне управе и локалне самоуправе.
Министарство државне управе и локалне самоуправе обавестило је Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да је прихватило сугестије садржане у информацији Покрајинског заштитника грађана упућеној на основу резултата истраживања о раду матичарских служби под називом „Упис личног имена на језику и правопису националне мањине”. На основу ових сугестија Министарство је начелницима општинских и градских управа у Републици Србији упутило мишљење са примером обавештења о поступку и начину уписа личног имена припадника националне мањине у матичне књиге.
Б. М. из Инђије упутио је Друштвеном предузећу „Други октобар“ Вршац, као вршиоцу комуналне делатности на територији Општине Вршац, захтев за прикључење његовог објекта у Вршцу на водоводну и гасну дистрибутивну мрежу и промену имена корисника комуналних и других услуга од општег интереса, након што је предметни објекат купио на јавном надметању у поступку извршења на непокретности, те је у његову корист уписано право својине у катастар непокретности, о чему је уз захтев поднео и доказ у виду преписа листа непокретности.
Вршилац комуналне делатности одбио је да поступи по захтеву, сматрајући да је нови власник објекта дужан да претходно измири сва дуговања за извршене комуналне и друге услуге од општег интереса, настала за време коришћења објекта од стране претходних власника, односно корисника. Друштвено предузеће изјаснило се омбудсману да овакав став заснива на схватању да је купац непокретности био дужан да провери све доспеле обавезе непокретности, односно стање дуга за непокретност коју купује, па да онда одлучи о куповини, те да куповина у поступку извршења није као куповина из стечајног поступка, када се купује непокретност без обавеза, јер је поверилац претходно своје потраживање пријавио у стечајну масу.
