Вести
Након што је заменица покрајинског заштитник грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић јуче у Купусини завршила са пријемом грађанки и грађана, који су се жалили углавном на проблеме из области радних и породичних односа, као и на рад комуналне и грађевинске инспекције, секретар Месне заједнице Атила Ходовањ указао је на то да су проблеми грађана, услови живота у овом месту и дугорочни изгледи за њихово унапређење најчешће у вези са лошом економском и социјалном ситуацијом у друштву. Локална самоуправа и мештани настоје, колико год је то у њиховој моћи, да живот у овом воћарском и повртарском селу организују тако да грађане што више ангажују у друштвеним активностима у корист целе заједнице, а што у оваквим срединама захтева велику сналажљивост и свестраност.
„Као у стара времена, грађани и даље код нас долазе 'у општину'. Доживљавају нас као ауторитет јер им пружамо и услуге које нису у нашем опису посла. Организујемо разна предавања, обавештавамо их о конкурсима који им могу бити занимљиви, помажемо им да обнове пријаве газдинства и слично. Међутим, како време иде, код нас је све више као у глави пуној лоших зуба које не можемо све да поправимо. Узалуд ћемо један поправити, ако убрзо затим не можемо и остале,” закључио је Ходовањ. „Претпостављам да овакви проблеми муче и друга слична места у Војводини и да наши ипак нису највећи.”
Немогућност запошљавања и остваривања прихода довољних за основне потребе породице један је од основних разлога због ког се становништво, нарочито млађе породице са децом, исељава и из Купусине и из Свилојева. Други разлог је инфраструктурна неповезаност ових места са већим административним центрима и отежана могућност школовања деце на средњошколском и вишим нивоима образовања. Директори локалних основних школа указују и на то да се због тога последњих година суочавају са константним смањивањем броја ђака, али и наставног особља. Чињеница да се у овим школама настава одвија на два језика додатно усложњава ситуацију због тога што је потребно организовати одељења са малим бројем ђака, а већ сада је сасвим извесно да ће у Свилојеву за две године једва бити деце у вишим разредима на мађарском језику, ако их уопште и буде. Слична је ситуација и са децом која више разреде похађају на српском језику у Купусини.
„Ово су лепа места, мирна, очувана, нису далеко од Апатина и Сомбора. Међутим, људи мисле да ће њима и њиховој деци другде бити боље. Овде је пуно људи и отишло још током деведесетих, али их је пуно и дошло. Сада људи масовно иду одавде, иде са њима и шира породица. Чим добију хрватски или мађарски пасош, крену трбухом за крухом,” са жаљењем констатује Лидија Бараћ, директорка школе у Свилојеву, показујући на свеже окречену школску зграду с краја XИX века коју данас похађа седамдесетак ђака. „Уз то, имамо проблема и са евидентирањем деце која се исписују из школе због тога што се са родитељима селе у иностранство, али и са организовањем превоза за ученике виших разреда на мађарском језику који због малог броја ђака на наставу путују у Купусину.”
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинскогзаштитникаграђана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 23. фебруара у Белом Блату и Јанковом Мосту.
Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић данас је посетила заводе за културу војвођанских Словака и војвођанских Русина у Новом Саду.
Информације у вези с радом, активностима, искуствима и изазовима са којима се у раду срећу заводи за културу националних мањина у АП Војводини, а које су прикупљене прво писаним путем, а потом допуњене на састанцима са директорима ових установа, омогућиле су Покрајинском заштитнику грађана увид у допринос завода остваривању и унапређењу права националних мањина у области културе.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман на основу прикупљених података сачиниће извештај о анализи рада завода за културу националних мањина у АП Војводини. У извештају ће бити указано на сегменте у раду завода који се могу унапредити и биће упућене конкретне сугестије и предлози о начинима решавања постојећих проблема, али ће свакако садржати информације о богатом опусу активности, пројеката и програма које ове установе реализују и чиме пружају значајну подршку очувању особености културе националних мањинских заједница које представљају.
Овогодишњи низ пријема грађанки и грађана у малим војвођанким местима од стране институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана започет је јуче у Сланкаменачким Виноградима и Марадику. Заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић је том приликом, осим са грађанима, разговарала и са представницима месне заједнице, односно запосленима у месним канцеларијама, а потом је посетила и одељења у локалним школама у којима се настава одвија на неком од језика националних мањина у службеној употреби у АП Војводини.
„Када се гасе државне институције, село умире,” одговорио је на питање у вези са функционисањем органа управе и инфраструктуре у овом месту Паја Ђармотски, матичар и шеф Месне канцеларије у Сланкаменачким Виноградима. Уз проблеме услед удаљености, односно лоше саобраћајне повезаности са околним административним центрима, у местима попут Сланкаменачких Винограда, које је првобитно било викенд-насеље окружено воћњацима, тешко је доћи чак и до прецизних демографских податка. Осим што је и пошта недавно затворена, услуге здравствене заштите у овом месту, у ком је скоро две трећине становништва старије од 65 година, практично су недоступне. Лекар опште праксе из Дома здравља у Крчедину, који дежура једном недељно по сат времена, мештанима само доноси рецепте који су унапред „поручени” телефоном. Прегледи се обављају у Крчедину и због тога што просторија која служи као амбуланта у Сланкаменачким Виноградима нема чак ни текућу воду, а последњи тзв. базар здравља у овом месту одржан је још у августу 2014. године. Трећи велики проблем, чијих размера и последица, по мишљењу Ђармотског, грађани нису у потпуности свесни, представља водоснабдевање и контрола исправности воде из бунара и извора из којих се мештани снабдевају водом за пиће, наводњавање воћњака и прераду воћа. Са друге стране, мештани са поносом причају о годишњој манифестацији Пударски дани, јединој пригоди када у село долази већи број људи из других места, као и о својој школи, заправо истуреном одељењу основне школе у Крчедину, а коју на словачком језику у три разреда похађа укупно шест ђака.
Мештани Марадика имају сличне проблеме, иако је њихово место знатно веће од Сланкаменачких Винограда и налази се ближе главном путу, истичу чланови Савета месне заједнице на челу са његовим председником Јовицом Ратковићем. Осим на проблеме у вези са остваривањем права у области социјалне заштите и пензијско-инвалидског осигурања, грађани су се жалили на немогућност располагања средствима из месног самодоприноса у складу са потребама локалне заједнице. Чланови Савета Месне заједнице такође тврде да грађани немају могућност коришћења ресурса заједнице који су својевремено изграђени из средстава самодоприноса, попут марадичког акумулационог језера. Уз запуштене и неуређене атарске путеве, грађани негодују и због тога што надлежна инспекција, по њиховим речима, произвољно, селективно и арбитрерно поступа у случајевима пријава грађана у вези са немогућношћу наводњавања обрадивих површина на прописани начин. По пријему грађана, заменица Вукашиновић посетила је и новоотворено комбиновано одељење на мађарском језику у марадичкој основној школи. Очекује се да ће ово одељење наредних година имати све више ђака, уместо да, као што су то до сада био обичај, деца нижешколског узраста која наставу похађају на мађарском језику свакодневно путују у Нови Сад.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће у оквиру својих надлежности и овлашћења покренути поступке и испитати наводе грађана у овим и свим другим местима која институција буде посетила. Следећи пријем грађана одржаће се у среду, 17. фебруара у Купусини и Свилојеву.
Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману обратио се већи број грађана тврдећи да им страначки активисти долазећи на њихову кућну адресу нарушавају приватност, захтевајући да се изјасне о томе да ли ће изаћи на изборе и за кога ће гласати, као и да се у случају негативног одговора на ова питања, њихово име, презиме и адреса становања записују. Такође, скренута је пажња и на то да у оваквим активностима учествују и запослени у локалним органима управе.
Уколико је тачна, веома је забрињавајућа информација да се запослени у јединицама локалне самоуправе током радног времена баве прикупљањем података о страначким опредељењима грађана. Таквим ангажманом они не доприносе остварењу концепта добре управе, слабе поверење у институције, отежавају остваривање људских права и успостављање владавине права.
У погледу притужби грађана да се анкетирањем нарушава њихова приватност, Покрајински заштитник грађана - омбудсман истиче да је сарадња са страначким анкетарима ствар добре воље сваког појединца. Грађани нису дужни да сарађују у спровођењу анкете и да откривају своја страначка опредељења, нити су дужни да се легитимишу и страначким активистима дају личне податке.
Узнемиреност грађана изазива и то што се у случају негативног одговора на питање да ли ће гласати за странку партијског активисте записују лични подаци грађана, као и „обавештеност“ активисте, његово познавање броја гласача у домаћинству и слично. Због сумње да су наведени подаци прибављени на нелегалан и нелегитиман начин, о таквим појавама грађани треба да обавесте Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Страх грађана да би због својих изборних, односно политичких опредељења могли трпети негативне последице и бити изложени разним санкцијама, не треба игнорисати. Покрајински заштитник грађана – омбудсман од политичких актера очекује да се уздрже од сваке злоупотребе података, као и сваког понашања које би се могло разумети као притисак на бираче. Ако предстојећи избори треба да буду слободни и фер, ако изабрани представници треба да уживају поверење бирача, а политички систем легитимност, онда се неприхватљивом и недозвољеном политичком понашању мора на децидиран начин стати на крај. У супротном, одговорност за заоштравање политичких подела у друштву сносиће вођства политичких странака.
Упркос вишегодишњим активностима надлежних институција, друштвено одговорним акцијама појединих провајдера услуга мобилне телефоније и интернета, као и залагању организација цивилног друштва које се баве заштитом права детета и едукацијом о безбедном коришћењу информационо-комуникационих технологија (ИКТ), у Републици Србији и даље не постоји ниједан правни акт, нити стратешки документ на државном нивоу који препознаје или дефинише експлоатацију деце путем ИКТ као посебан, све учесталији вид злостављања, злоупотребе и насиља над децом. Чак ни Стратегија развоја информатичког друштва у Републици Србији до 2020. године децу не помиње, нити их издваја као посебно рањиву групу подложну експлоатацију путем ИКТ.
Министарство унутрашњих послова на конференцији посвећеној овој теми која је одржана прошлог новембра у Београду изнело је податак да је током 2015. године полиција ухапсила 35 особа због кривичног дела искоришћавања малолетних лица за порнографију и то оценило као значајно повећање у односу на претходни период. Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана „Експлоатација деце на интернету”, међутим, још 2013. године је указало на то да криминолошки приступ усмерен ка кажњавању починилаца, а и то тек уколико дело уопште буде откривено, пријављено и благовремено процесуирано, открива тек врх леденог брега. Ситуацију додатно усложњава и чињеница да провајдери услуга интернета децу апсолутно не препознају чак ни као посебну групу својих корисника, те је и њихова свест и потреба да се она заштите на незадовољавајућем нивоу. Истраживање такође показује да значајан број одраслих нема навику да децу упућује на активности и онлајн сарджаје путем којих се могу информисати о безбедном коришћењу ИКТ јер ни сами не знају за њих. Уз то, родитељи најчешће не умеју да препознају и да се суоче са тим да је њихово дете жртва експлоатације путем интернета, нити знају коме да се обрате за помоћ.
Непостојање правних аката и стратешких докумената који би децу препознали као посебну рањиву групу у контексту експлоатације путем ИКТ онемогућава систематско праћење њене заступљености и утицаја, као и превентивно деловање целокупног друштва на ову дугорочно погубну појаву која све више узима маха. Организовано информисање и едукација деце, а посредно и одраслих, о правилном коришћењу ИКТ и начинима заштите од злоупотребе тако остаје изван школског система или је, у најбољем случају, сведена на факултативну активност, док жртве ове врсте злоупотребе и насиља остају без адекватне подршке и заштите. Забрињава и то да је информатика на основношколском образовном нивоу само изборни, а не обавезни предмет.
Обележавањем Дана безбедног интернета сваке године промовише се безбедније и одговорније коришћење онлајн технологија и мобилних телефона, посебно међу децом и младима. Ове године, 9. фебруар ће широм света бити обележен под слоганом „Каква је твоја улога?”. Јавности се тиме жели поручити да сваки појединац и појединка још од најранијег узраста може да допринесе безбедном и одговорном коришћењу савремених ИКТ.
Више о безбедном коришћењу интернета можете сазнати на: www.bezbedaninternet.ombudsmanapv.org
