Вести
Заменица Заштитника грађана Републике Србије, заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману и помоћница Повереника за заштиту равноправности учествовале су на Годишњој конференцији о људским правима и демократији, која је окупила око 1.400 представника влада и цивилног друштва из 57 земаља чланица Организације за европску безбедност и сарадњу у Варшави.
Представнице независних институција присуствовале су радном састанку посвећеном једнаким могућностима за жене и мушкарце у свим сферама живота, укључујући и примену акционог плана ОЕБС-а за промовисање родне равноправности. Посебна сесија била је посвећена улози независних инситутција у борби против насиља над женама и родно заснованој дискримнинацији у Србији.
Заменица Заштиника грађана Гордана Стевановић представила је извештај о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиљу у породици. Помоћница Повереника за заштиту равноправности Љиљана Лончар говорила је о извештају повереника о дискриминацији жена, а заменица Покрајинског омбудсмана Даница Тодоров о искуствима у сарадњи са институцијама у оквиру мреже „Живот без насиља”, чији је омбудсман координатор. Заменица Тодоров је, између осталог, указала на то да је мрежа унапредила сарадњу институција, а током протекле деценије дошло је до промене односа према насиљу у породици и у партнерским односима. Поред законске регулативе, повећана је, пре свега пажња јавности. Међутим, починиоцима се и даље изричу најблаже прописане казне, поступци трају дуго, жртве не добијају одговарајућу подршку, а координација и сарадња институција још је далеко од потребне, тако да је Покрајински омбудсман мишљења да примена Општег и посебних протокола још није заживела, да није постигнута хитност у поступању и да се у поступању институција, упркос интензивним едукацијама професионалаца, огледају стереотипи и предрасуде према жртвама насиља, односно починиоцима. Због тога је важно наставити подстицање сарадње институција, а један од начина је и мрежа институција „Живот без насиља”.
На конференцији у Варшави, која ће трајати до 2. октобра, биће сагледан напредак у примени обавеза које су преузеле владе у области лјудских права и демократије, укључујући слободу говора, медија, слободу кретања, владавину права, једнакост полова и борбу против трговине људима.
Током десетодневне конференције, биће организоване посебне сесије на којима ће се расправљати о изазовима у ери нових технологија, независности правосуђа, борби против злочина из мржње, као и борби против дискриминације.
Највећа конференција из области људских права одржава се сваке године у организацији ОЕБС-а, односно Канцеларије за демократске институције и људска права.
Рад и начин поступања институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана представљени су јуче у Новом Саду учесницама и учесницима обуке за ромске активистикње и активисте у оквиру пројекта „Програм изградње капацитета ромских заједница”.
На обуци у организацији Екуменске хуманитарне организације (ЕХО), сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Нина Јанић говорила је о механизмима за заштиту људских права, а учеснике и учеснице посебно је занимало остваривање и заштита права националних мањина, нарочито у односу на припаднице и припаднике ромске заједнице, као и питања у вези са дискриминацијом и њеним спречавањем. Највише питања, заснованих на личним искуствима и проблемима са којима се свакодневно суочавају, учеснице и учесници имали су у вези са поступком пријаве пребивалишта на адреси центра за социјални рад и прибављањем личних исправа и друге документације.
Пројекат „Програм изградње капацитета ромских заједница” намењен је Ромкињама и Ромима из шест општина у Србији, а на првом делу обуке учествовало је двадесет активисткиња и активиста из Руме и Новог Сада.
Други циклус обуке за интеркултуралне медијаторе у оквиру међународног пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” започео је данас у Новом Саду.
Око двадесет учесница и учесника који раде са ромским заједницама у Србији имали су прилику да у разговору са представницама институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на челу са заменицомЕвом Вукашиновић сазнају нешто више о раду ове институције. Посебне теме којима су се заменица Вукашиновић и сараднице Андријана Човић, Марија Миладиновић и Жељка Продановић бавиле биле су остваривањем права Рома и Ромкиња у односу на органе управе и службе у области становања, здравствене и социјалне заштите и образовања, као и дискриминација и остваривање права жена и деце.
Обука за интеркултуралне медијаторе спроводи се у оквиру међународног пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” који се у пет европских земаља - Шпанији, Белгији, Италији, Румунији и Србији - реализује уз финансијску подршку Програма доживотног учења Европске комисије. Уз Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, овај пројекат је подржала и Канцеларија за инклузију Рома Владе АПВ, међународни Инструмент за генерисање пројеката са посебним опредељењем фонда за Ромску популацију (ПГФ) и Фонд за отворено друштво.
Пројекат за циљ има промовисање медијације и оснаживање медијаторки и медијатора, као и подстицање њиховог ангажовања у локалним заједницама, нарочито у онима у којима у значајном броју живе Роми и Ромкиње. Један од задатака пројекта је и сертификовање ове обуке по европском програму ВЕТ4 како би се и на тај начин допринело стандардизацији и професионализацији интеркултуралне медијације. Очекује се и да би увођење ове врсте медијације као предмета у неку од образовних институција на вишем или високом нивоу подстакло младе Ромкиње и Роме да се убудуће чешће опредељују за медијаторски позив и да још више доприносе бољитку, остваривању и заштити права припадника и припадница ромске заједнице.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсман Анико Мушкиња Хајнрих изаменице покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова Марија Кордић и Даница Тодоров, разговарале су данас са младим правницима и правницама, учесницима пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“.
Покрајинска омбудсманка упознала је учеснике и учеснице пројекта са организацијом рада и надлежностима Покрајинског заштитника грађана, чије је поступање илустровала са неколико типичних случајева у областима опште заштите људских права и заштите права националних мањина.
Заменице Покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова говориле су о поступању ове институције у областима за које су задужене. Осим примера и случајева поступања по притужбама, оне су указале и на проактивно деловање Покрајинског омбудсмана, као и на истраживања која је ова институција реализовала у вези са различитим темама из области људских и мањинских права.
Разговор младих правника и правница са представницама Покрајинског заштитника грађана протекао је у живој атомосфери, с пуно занимљивих питања и дискусијама на различите теме у области институционалне заштите људских права.
Осим са радом Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, учесници пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ биће у прилици да се упознају и радом других институција које се баве заштитом људских и мањинских права.
Пројекат „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ реализују Омладински одбор за образовање и организација Бранитељи људских права, а његов циљ је да омогући младим правницима и адвокатима да допринесу унапређивању људских права у Србији.
Овогодишњи Међународни дан младих посвећен је њиховом грађанском ангажовању. Овај вид ангажовања, као и партиципација младих у друштвеном животу чине окосницу одрживог развоја. Упркос томе, могућности већине младих у свету да се ангажују у свим друштвеним сферама су много мање од оних које они заслужују или би их желели.
Судећи према сазнањима организације Уједињених нација, у земљама чланицама се у последње време све више пажње поклања формалноправном оквиру и програмима усмереним ка ангажовању младих у друштву. Правима младих све активније се баве како државни органи на свим нивоима, тако и организације цивилног друштва, млади и истраживачи и истраживачице у разним областима.
Искуство у раду по притужбама грађанки и грађана Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области права детета, у оквиру којих се институција бави и заштитом, остваривањем и унапређењем права младих, указују на то да корен проблема недовољне мотивисаности младих за грађанско ангажовање лежи у изузетно неповољним околностима и ограниченим могућностима остваривања права како деце, тако и младих, првенствено у образовној и социјалној сфери. Младима из вишеструко маргинализованих друштвених група ове могућности су врло често потпуно ускраћене.
Међу околностима које доприносе оваквом стању су како оне системске природе, попут недовољне примене прописа који се односе на права младих, релативно једнострани однос друштва према правима и интересовањима младих, као и лични разлози појединаца и појединки у чијем корену је, уз социјално-економске разлоге, врло често и одсуство свести о сопственим правима и могућностима њиховог остваривања и заштите. Приморани на то да уз помоћ својих породица и вршњака свакодневно подмирују тек најосновније животне потребе, велики број деце и младих, често је у ситуацији да пропушта прилике за сопствени развој и развијање свести о томе на које начине учествовање у животу шире заједнице доприноси повећању квалитета живота у њој.
Најновије истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана о остваривању права детета и ученика на личног пратиоца на територији АП Војводине илуструје ову тврдњу. Истраживањем је утврђено да је до јуна 2015. године само шест јединицалокалне самоуправе у АП Војводини, уз постојеће одлуке којима је обухваћено и ово питање, донело и посебне правилнике којима се ближе уређује искључиво питање ангажовања личних пратилаца, а који су усклађени са правилницима министарстава. Оно што у вези са овим правом није ближе уређено законима и подзаконским актима у области социјалне заштите и образовања, препуштено је сналажљивости, креативности, организованости и могућностима јединица локалне самоуправе, као и родитеља и старатеља особа којима је ова врста подршке потребна.
Након увида у извештај о истраживању, Министарство просвете, науке и технолошког развоја обавестило је Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана да је сагласно са закључцима и препорукама у извештају, те да ће ово истраживање бити од користи у планирању и реализацији консултативних састанака Групе за социјалну инклузију овог министарства и других надлежних државних органа.
Покрајинског заштитник грађана - омбудсман подсећа да је сврха права на личног пратиоца детету и ученику непосредно повезана са могућношћу партиципације деце и младих у животу заједнице. Остваривање овог права требало би да омогући што самосталније и продуктивније задовољавање личних потреба, обављање активности и испуњавање обавеза, да олакша комуникацију са околином и предупреди или отклони последице социјалне искључености. Истовремено, лични пратилац представља посредну подршку и родитељима, породици, наставницима и школи. Под условом да се обезбеђује на адекватан начин, ова врста подршке битно утиче на квалитет живота свих њих и омогућава им да се у већој мери посвете како детету које тек треба да стаса у младу особу, тако и различитим личним и професионалним улогама. Све ово такође су нужни предуслови за развијање грађанске свести младих и њихов каснији квалитетан ангажман у заједници.
Млади свој дан обележавају већ петнаест година, а након што је у децембру 1999. године усвојена резолуција Уједињених нација којом се, на препоруку Светске конференције министара одговорних за младе, 12. август проглашава Међународним даном младих.
