Вести
Поводом 18. децембра, Међународног дана миграната: Мигранти су хуманитарни, а не безбедносни проблем
Када би сви мигранти живели у једној држави, она би, према подацима Међународне организације за миграције, спадала међу пет најмногољуднијих држава у свету. Из године у годину број миграната расте, а проблеми са којима се сусрећу подстакли су Уједињене нације да обрате пажњу на остваривање њихових права. У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права радника миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.
Данас, 25 година након усвајања поменуте Конвенције, са жаљењем можемо констатовати да положај миграната и даље изазива забринутост; данас већу него јуче. У условима економске кризе, масовне незапослености, успона политичке деснице, пораста ксенофобије и моралне панике мигранти се стигматизују као претња по националну културу и безбедност. У реторици деснице мигранти су људи који краду послове, празне фондове, утичу на пораст криминала, уништавају школе и руинирају локалне заједнице, па се од националних влада енергично захтева да заоштре имиграциону политику и редукују број миграната, подигну ограде и затворе границе. Позитивне ефекте које мигранти носе са собом, рецимо, њихов допринос културном плурализму и привредном развоју земље, нема ко да истакне. Зато је 18. децембар прилика да се јавност подсети на допринос миграната економском развоју европских друштава, да се од влада захтева енергичније деловање у спречавању дискриминације и демонизације миграната, као и да се локалне заједнице подстакну да се што спремније, уколико се укаже потреба за њиховим збрињавањем, суоче са изазовима које збрињавање миграната носи са собом.
Иако у Војводини током године није било драстичних испада и напада на мигранте и избеглице, а каквих је било у неким суседним и државама ЕУ, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, својевремено, са великом забринутошћу упозорио на присуство расизма и нетрпељивости у односу на мигранте и избеглице. Економска криза и рецесија тање солидарност са људима у невољи, а боравак миграната у прихватним центрима подиже трошкове функционисања локалних самоуправа и буди незадовољство грађана. Имајући у виду ове чињенице, Покрајински заштитник грађана - омбудсман жели да нагласи две ствари – прво, мигранти нису безбедносни, већ хуманитарни проблем и, друго, мигранти нису узрок наших проблема, него прилика да се, помажући људима у невољи, потврдимо у свом људском достојанству и да, као одговорни људи, сачувамо, свему упркос, солидарност и једнакост са свима који носе људски лик.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман, као координатор мреже „Живот без насиља”, организовао је данас у Скупштини АП Војводине конференцију под називом „Научене лекције у поступању институција у случајевима насиља у породици – у ишчекивању преокрета”. На конференцији којој је присуствовало више од стотину учесника и учесница представљени су планови активности покрајинских органа које треба да допринесу примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулске конвенције), као и променама до којих она треба да доведе.
Конференцију је отворила покрајинска заштитница грађана - омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих и у свом обраћању осврнула се на напредак који је учињен у правној регулативи и поступању институција у случајевима партнерског насиља и насиља у породици, а које се најчешће испољава према женама и деци, али и старијим особама. Упркос очигледним позитивним помацима у овој области, притужбе које добија институција Покрајинског омбудсмана указују на то да многи облици испољавања насиља у породици и према женама опстају углавном због тога што одговор институција још није довољно одлучан и усмерен ка најбољем интересу жртава.
Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров говорила је о десетогодишњем искуству мреже „Живот без насиља” из угла поступања институција, односно оног шта пропуштају да учине приликом пружања подршке жртвама насиља и кажњавања починилаца. Позивајући се на податке и радове објављене у јубиларној публикацији Покрајинског омбудсмана „Десет година мреже Живот без насиља”, заменица Тодоров је, између осталог, оценила да повећање броја кривичних пријава против починалаца насиља охрабрује, али да забрињава тенденција благог кажњавања починилаца насиља и скромна пракса изрицања мера заштите жртава по Породичном закону, дуго трајање судских поступака и неадекватно реаговање других надлежних органа због чега трпе они који су изложени насиљу у породици. Упркос томе што су искуства мреже „Живот без насиља” позитивна и указују на значајне помаке у функционисању система заштите од насиља, посебно забрињава и то што што институције занемарују да партнерско и насиље у породици погубно утиче на децу. Досадашње искуство је значајно и може да помогне у примени Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама. Због тога ће Покрајински омбудсман и убудуће подржавати функционисање мреже институција „Живот без насиља“ јер је она допринела повећању стручних знања, размени искуства и праксе, као и подизању свести стручне и шире јавности о проблему и у вези са поступањем у случајевима насиља у породици и према женама.
Помоћница покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова Анита Беретићсе у свом излагању осврнула на задатке новоуспостављеног Интерсекторског одбора за примену мера предвиђених Програмом за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима од 2015. до 2020. године. Суштина формирања оваквог тела је да се одговорност за примену мера у овој области непосредно пренесе на носиоце извршне власти, због чега је на челу овог тела председник Покрајинске владе. Одбор ће Влади два пута годишње подносити извештај о спровођењу мера из поменутог Програма. Уз то, нагласила је Беретић, изузетно је важно да се у надлежним институцијама утврди и јавно говори о томе ко су појединци и појединке због чијег пропуста, несавесног рада или одбијања да поступају у складу са прописима нису извршене законске обавезе ових органа и установа у погледу заштите жртава насиља у породици.
О трогодишњем програму заштите жртава сексуалног насиља у АП Војводини, а који је резултат сарадње покрајинских институција и цивилног сектора, говорила је начелница у Покрајинском секретаријату за здравство, социјалну политику и демографију Биљана Делић. Осим едукације за доследно примењивање протокола за поступање у случајевима насиља у породици у здравственим установама и стварања стандардизоване базе података о жртвама насиља, циљ пројекта „Заустави - помози - заштити”, једног од пет у Србији који подржава Фонд УН за спречавање насиља према женама, је да се у регионалним седиштима седам округа на територији АП Војводине успоставе центри за помоћ жртвама сексуалног насиља, а који би касније послужили као модел за сличне центре у мањим срединама.
Искуства организација цивилног друштва у сарадњи са локалним самоуправама у области превенције и сузбијања насиља у породици и према женама, као и пружања подршке и помоћи жртвама представиле су представнице организација које су чланице мреже „СОС Војводина”. Одржива подршка жртвама насиља у породици укључује све заинтересоване и компетенте друштвене актере рекла је Марија Срдић, директорка „Центра за подршку женама” из Кикинде и као највећу препреку развоју још ефикаснијег система подршке женама са искуством насиља навела недостатак политичке воље да се створе услови да искуства локалних и регионалних иницијатива заживе на територији целе државе. За то је кључна планирана и дугорочна подршка државних органа на свим нивоима, а та подршка би била показатељ да се у превенцији и сузбијању насиља у породици и према женама прелази са речи на дела. Радослава Аралица из Зрењанинског едукативног центра говорила је о међусекторској сарадњи на локалном нивоу која у форми пројеката које спроводе организације цивилног друштва доприноси постизању резултата у еду едукацији и подизању свести о насиљу у породици и према женама. Међутим, велики изазов је информисање жена у сеоским срединама о насиљу, као и обезбеђивање дугорочније, нарочито финансијске подршке јединица локалне самоуправе, као и посвећеност овом проблему у надлежним институцијама која се још изједначава са ставовима и личном мотивацијом појединки и појединаца у њима, а не са професионалном дужношћу или законском обавезом.
Представница Адвокатске коморе Војводине Мирела Радоњанин говорила је о делотворности постојећег оквира за заштиту жртава насиља из угла њихових заступника. У адвокатури практично не постоји специјализација за заштиту особа које су доживале насиља у породици због тога што то није уносно, рекла је адвокаткиња Радоњанин и осврнула се на то да се у судској пракси изузетно ретко користе законске могућности које иду у прилог, односно на корист жртвама насиља. Уз то, у прописима постоје и нелогичности које могу имати тешке последице по жртве насиља, а проблем представља и то што је координација међу институцијама лоша, што оне не достављају податке, као и недоследности у доказивању насиља. Све то резултира тиме да се поступањем судова насилници благо кажњавају, а жртве доводе у ситуацију да и по окончању судског поступка у њихову корист и даље буду непосредно или посредно угрожене од стране насилника, чиме се практично обесмишљава цео систем заштите.укације и подизању свести о насиљу у породици и према женама. Међутим, велики изазов је информисање жена у сеоским срединама о насиљу, као и обезбеђивање дугорочније, нарочито финансијске подршке јединица локалне самоуправе, као и посвећеност овом проблему у надлежним институцијама која се још изједначава са ставовима и личном мотивацијом појединки и појединаца у њима, а не са професионалном дужношћу или законском обавезом.
Конференција је завршена дискусијом представника и представница полиције, судова, тужилаштава, центара за социјални рад, здравствених и других установа о наведеним проблемима. Указано је и на примере добре праксе у поступању и сарадњи институција у Новом Саду, Панчеву, Бачкој Тополи, коришћењу доказа о насиљу које су прикупиле организација цивилног друштва које пружају подршку жртвама насиља, као и примени посебних протокола за поступање у случајевима насиља у породици.
Мрежа „Живот без насиља” окупља институције и установе које се баве насиљем у породици, а настала је 2005. године на иницијативу Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана са намером да подстиче унапређивање рада институција и општинских тимова за борбу против насиља путем размене знања, искустава и примера добре праксе у заштити од насиља у породици.
Студенти и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду данас су, по трећу годину заредом, отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману. У име институције студенте је поздравила покрајинска заштитница грађана - омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, а потом су их заменице Ева Вукашиновић, Марија Кордић и Даница Тодоров упознале са специфичним областима рада институције - заштитом права националних мањина и права детета, као заштитом права по основу равноправности полова.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право у Покрајинском омбудсману овог семестра ће похађати десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предемте по којима је Покрајински омбудсман поступао.
Програм практичне наставе студената и студенткиња спроводи се на основу Протокола о сарадњи између Правног факултета у Новом Саду и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана закљученог 2013. године, а током протекле две године практичну наставу је похађало укупно 40 студената треће године. Овај програм студентима омогућава да у оквиру предмета Управно право стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права националних мањина, учествовала је данас у Београду у раду округлог стола „Унапређење рада координатора за ромска питања – оквир и одговорности“. Учеснике округлог стола, Ева Вукашиновић је упознала са резултатима истраживања које је Покрајински омбудсман спровео у јединицама локалне самоуправе у АП Војводини, а које се односило на положај ромских координатора. Истраживањем је утврђено да су припадници ромске мањине изложени разним облицима дискриминације и да су приликом остваривања својих права суочени са бројним проблемима. У њиховом решавању ромски координатори би могли одиграти веома важну улогу када би њихов положај, улога и овлашћења били регулисани законским или подзаконским актима, а што сада није случај. Да ли ће у јединици локалне самоуправе постојати ромски координатор, по ком правном основу ће бити ангажован и за који временски период, то зависи од процене надлежних органа јединице локалне самоуправе. Уговори о привременим и повременим пословима или, пак, уговори о делу, као правни основ ангажовања ромских координатора, нису, по мишљењу заменице Вукашиновић, у складу са законом, а не одговарају ни природи послова које координатори треба да обављају. Осим тога, постојање разних основа противно је и начелу недискриминације, јер се особе које обављају исти посао и код истог послодавца третирају на неједнаки начин.
У делу излагања који се односио на истраживачке препоруке, заменица Покрајинског омбудсмана, указала је на потребу допуне Закона о локалној самоуправи, којом би се прецизирало да се у свим јединицама локалне самоуправе, у чијој структури становништва припадници ромске заједнице учествују са више од 5 одсто, установљава координатор за ромска питања, а овлашћења и начин његовог поступања уредили би се општим актом.
Скупштина АП Војводине на седници одржаној 11. децембра 2015. године изабрала је две заменице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана на мандат од 6 година. За заменицу за заштиту права националних мањина по други пут је изабрана Ева Вукашиновић. За заменицу за опште надлежности изабрана је Анико Ширкова будући да је досадашњим заменицима за ову област Стевану Арамбашићу и Драгомиру Секулићу истекао други мандат.
Ева Вукашиновић, завршила је Правни факултет у Новом Саду, као и две године Летњег правног факултета "Етвеш Лоранд" у Будимпешти како би усавршила употребу стручне правне терминологије на мађарском језику. Током свог радног стажа била је у радном односу у Општинском суду Нови Сад у Градској управи Града Новог Сада, Градској управи за урбанизам и стамбене послове и Стручној служби Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана. Одлуком Скупштине АП Војводине број 112-52/2009 од 18. децембра 2009. године изабрана је за заменицу покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина где се, уз предмете из области заштите и унапређења права мањина, претежно бави областима комуналних делатности, урбанизма, грађевинарства и заштите животне средине. Учествовала је на бројним домаћим и међународним стручним скуповима, а као предавач и на семинарима о остваривању људских права, посебно из области заштите права националних мањина.
Анико Ширкова, дипломирана правница, рођена је у Сенти 23. јуна 1960. године. Непосредно пре избора за заменицу покрајинског заштитника грађана вршила је дужност председнице Скупштине општине Сента. Током свог радног стажа била је у радном односу у Општинском органу управе СО Сента, Секретаријату за општу управу и друштвене службе Општине Сента, Секретаријату за општу управу Општине Сента, Општинском органу за прекршаје у Сенти, Републичкој управи јавних прихода Подручна јединица Сента, Министарству финансија и економије, Пореској управи Филијала Сента, Општинској управи Општине Сента и Скупштини општине Сента.
