Вести
Поводом повећања броја миграната на северу АП Војводине, заменик Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић посетио је јуче Кањижу.
Циљ посете био је да се утврди у којој мери су локална самоуправа и остали надлежни органи, установе и организације у Кањижи могућности да обезбеде остваривање права миграната која су им загарантована међународним документима и домаћим прописима. Посебна пажња посвећена је остваривању права на правну помоћ и преводиоца, као и на здравствену заштиту.
Заменик Арамбашић разговарао је како са мигрантима, тако и са представницима кањишке полиције, дома здравља, Црвеног крста, центра за социјални рад и локалне самоуправе.
Представници полиције истичу да преко 90 одсто миграната долази из Сирије и да већина њих, најчешће са породицама, беже од рата, односно војне обавезе и то првеенствено пут Немачке и Шведске. Дневно у Кањижу пристиже од 700 до 1.000 миграната, најчешће поподневним и вечерњим аутобусима. Ту се обично задржавају око 12 сати, а потом ноћу организовано, у колонама од по неколико стотина, по улицама и асфалтним путевима крећу ка граници са Републиком Мађарском, а што представља изузетан безбедносни ризик како по саме мигранте, тако и по возаче. 
Од почетка 2015. године полиција у Кањижи је процесуирала 6.072 лица на путу ка Европској Унији, од којих је њих 2.991 било и у поступку реадмисије. У поступање су укључени и тужилаштво и погранична полиција. Током поступка се породице не раздвајају. Свако поступање по основу Закона о страницма води се као посебна мера, те је у том смислу у Кањижи током 2015. године донето укупно 21.126 мера. Поређења ради, на нивоу целе Србије ове године је донешено укупно 74.086 мера, док је прошле године у Кањижи у поступцима према странцима и лицима из реадмисије обрађено укупно 1.278 лица којима је изречено укупно 868 мера.
Локална самоуправа, заједно са осталим органима, установама и организацијама које је заменик Арамбашић посетио, изразила је забринутост првенствено из два разлога. Изградња ограде на граници са Мађарском успориће прелазак миграната у ову земљу и повећати број оних који се задржавају у пограничним општинама. То би могло довести до пораста тензија између локалног становништва и миграната, а што би довело до нарушавања безбедносне ситуације у овим општинама. Без обзира на то што се ови људи стално мењају због тога што се у месту не задржавају ни 24 сата, грађанке и грађани Кањиже њихово присуство доживљавају као велику, константну безбедносну претњу и сметњу са аспекта свакодневних активности, укључујући и оне привредне. Кањижа је туристичко место, а откако у месту бораве мигранти ова активност у месту је практично замрла.
Грађанке и грађане Кањиже највише брине то што у месту не постоји јавни тоалет. Последице нехигијенског обављања нужде по скровитијим улицама и јавним зеленим површинама у Кањижи потенцијално су алармантне са здравственог аспекта. Будући да су надлежности, овлашћења, могућности локалне самоуправа у оваквим ситуацијама реалтивно ограничене, а доступни материјални и људски ресурси у Кањижи већ готово потпуно исцрпљени, велики разлог за забринутост представља и предстојећа зима и чињеница да је мигрантима потребно обезбедити адекватне елементарне услове за боравак и одржавање личне хигијене.
Надлежнима у Кањижи од прошле недеље помажу и два преводиоца за арапски језик које је обезбедила једна међународна хуманитарна организација. У општини је успостављен локални Савет за миграције, а ових дана би у згради полицијетребало са радом да почне и локална канцеларија за мигранте у којој би им током 24 часа биле доступне услуге правне помоћи, преводилаца, здравствене и социјалне заштите и хуманитарне помоћи. Успостављање прихватне станице за мигранте на вашаришту у Општини Кањижа тек је у повоју, у шта се током јучерашње посете уверио и заменик Арамбашић.
У Центру за социјални рад у Кањижи истичу да са четири стручна радника за све послове центра не могу да постигну да на одговарајући начин спроводе ни поступке који се тичу других грађанки и грађана. Откако су у општину почели да пристижу мигранти, центру је од суда за прекршаје достављено 248 решења донетих у поступцима против малолетних миграната без учешћа центра, као органа старатељства, у овим поступцима. Даљи поступци у овим случајевима решавају се уз максимално настојање да се поштују сви постојећи, често чак и противречни, прописи.
Локални Црвени крст сматра да хуманитарна ситуација у Кањижи за сада ипак није алармантна. Потврђујући да сви надлежни чине све што је у њиховој моћи да се живот у свих 12 насељених места у Општини Кањижа одвија неометано, у Црвеном крсту наводе и да је тренутна ситуација резултат немара локалне средине у једнакој мери колико и о повећаног броја миграната. Као пример ове своје тврдње наводе чињеницу да у центру Кањиже или на неком другом адекватном месту још увек не постоји одговарајући санитарни чвор, јавни тоалет и приступ пијаћој води који би мигранти слободно и неометано користили.
Мигранти се Дому здраља најчешће обраћају у вечерњим часовима и то са притужбама на болове у ногама и на умор. Понеки од њих траже и лекове и у том случају, уколико је то потребно, добијају рецепте, али лекове морају сами да купе. Озбиљнијих здравствених стања у овој популацији до сада није било. Одштампани примерак обрасца на ком се налазе подаци о поступању лекара шаље се осталим надлежним службама, заједно са фотокопијом евентуалне постојеће медицинске докуемнтације. Уз непостојање података о томе да ли су мигранти прошли одговарајуће поступке имунизације у својој или у некој од успутних земаља, са медициснког становишта велики проблем представља и ограничен капацитет и ресурси локалне медицинске службе, као и референтних болница.
Заменик Арамбашић посетио је и вашариште на ком се припрема локални прихватни центар. Тамо се сусрео са представницима Комесаријата за избеглице који су ангажовани иу прихватном центру у Прешеву, а који су дошли да помогну у успостављању прихватилишта у Кањижи. На тој жицом ограђеној локацији, на улазу у ово насељено место према Хоргошу, за сада постоји један велики шатор у ком може привремено да се склони око 300 особа, један мањи који може да послужи као санитет, као и један стари контејнер са два тоалета. Из локалне самоуправе добијена су уверавања да ће ово прихватилиште бити оспособљен у најкраћем року и да ће у њему бити одговарајући извор пијаће воде, санитарни чвор и веза са центром града. Све надлежни у Кањижи су своју међусобну сарадњу оценили као изузетну, упутивши уједно и апел покрајинским и републичким органима да учине све што је у њиховој надлежности како ситуација у вези са мигрантима у пограничним општинама на граници са Републиком Мађарском не би прерасла у хуманитарну кризу.
Мигранти са којима је заменик Арамбашић разговарао истичу да током боравка у Србији нису имали непријатности, а за представнике и представнице државних органа са којима су долазили у контакт, као и за грађане и грађанке које су успут сретали имају само речи хвале.
„Побегли смо од рата. Док нисам прешао преко Арапског мора нисам се осећао као људско биће. Тек ту ми је једна жена дала ципеле јер сам био бос. Што смо ближе Европи, све се више осећамо као људи јер према нама у вашој земљи тако поступају. Идемо код мог брата у Немачку,” рекао је један од миграната у кањишком градском парку, показујући на своју шесточлану породицу са двоје мале деце и два тинејџера.
Јуче, 28. јула 2015. године у Новом Саду одржан је тренинг у оквиру трећег модула обуке за интеркултуралне медијаторе, а тема је била „Интеркултурална медијација у области здравља, становања, запошљавања и образовања“. На обуци је учествовало око двадесет интеркултуралних медијатора и медијаторки који су имали прилику и да од Еве Вукашиновић, заменице Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана сазнају више о раду ове институције. Заменица Вукашиновић детаљно је упознала учеснике и учеснице обуке о начинима и поступку на који могу користити механизам омбудсмана, али их је детаљније упутила и на права у области становања.
Обука за интеркултуралне медијаторе део је међународног пројекта ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама, који се уз финансијску подршку Програма доживотног учења Европске комисије реализује у Шпанији, Белгији, Италији, Румунији и Србији. Покрајински заштитник грађана – омбудсман подржао је овај пројекат уз Канцелару за инклузију Рома Владе АПВ и инструмент ПГФ (Инструмент за генерисање пројеката са посебним опредељењем фонда за Ромску популацију) и Фонд за отворено друштво.
Циљ овог пројекта је јачање медијације и оснаживање медијатора, допринос оснаживању Рома и Ромкиња, издавање новог сертификата за посредовање/медијацију са циљем да се подстакне ангажовање интеркултуралних медијатора у локалним заједницама, нарочито у онима у којима у значајном броју живе Роми и Ромкиње.
Заменица покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић јуче је на Правном Факултету у Новом Саду уручила сертификате студентима и студенткињама који су током школске 2014-2015. године практичну наставу похађали у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману. Том приликом заменица је у разговору са студентима указала на значај правовременог стицања увида у рад независних институција за заштиту људских права за образовање будућих правника и правница, без обзира на то којом граном права ће се касније професионално бавити.
Током школске 2014-2015. године практичну наставу у Покрајинском омбудсману похађало је укупно 20 студената и студенткиња треће године. Студенти су се током праксе упознали са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања и имали прилику да науче какав је поступак институције по притужбама грађана и грађанки. Осим тога, студенти су присуствовали раду стручне службе са странкама и за потребе студија анализирали одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински омбудсман поступао.
Програм практичне наставе студената и студенткиња спроводи се на основу Протокола о сарадњи између Правног факултета у Новом Саду и Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана закљученог 2013. године. Овај програм студентима омогућава да у оквиру предмета Управно право стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Родна равноправност и ванредне ситуације: Семинар за представнике и представнице локалних самоуправа
Крајем прошле недеље на Андревљу је одржан дводневни семинар за представнике и представнице шест локалних самоуправа у Војводини под називом „Родна равноправност и ванредне ситуације”. Семинар је одржан у оквиру истоименог пројекта Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана који подржава Агенција Уједињених нација за оснаживање жена и родну равноправност (УН Wомен).
Циљ овог семинара био је повећање знања и капацитета запослених у локалним самоуправамаза укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације .Полазнице и полазници из Суботице, Панчева, Сремске Митровице, Врбаса, Сечња и Беочина имали су прилику да током семинара посебнупажњу посвете улози жена и укључивању родне перспективе у област ванредних ситуација и одрживог развоја.
На семинару је о променама законодавног оквира у овој области и сарадњи Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова са локалним самоуправама говорио Помоћник начелника у овом Сектору Иван Барас. Осим што је указао на важност процене угрожености од природних непогода у свакој локалној самоуправи, Барас је нагласио да се у наредном периоду већа пажња мора посветити едукацији лица која су задужена за ванредне ситуације, али и промени свести најширег становништва, те да ће у тим процесима пажња бити усмерена и на родну равноправност. Народна посланица Нада Лазић указала је на везу између заштите животне средине и ванредних ситуација, као и на законску регулативу у овим областима. Деканица Факултета за безбедност Универзитета Едуконс др Весела Радовић је на основу анализе праксе у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине указала на потребу усаглашавања стандарда и праксе са Европском унијом у поступку измена домаћег законодавства, на значај одрживог финансирања и контроле процеса планирања и реализације планова за ванредне ситуације.
Полазнице и полазници семинара су учествовали и у радионицама о родној равноправности и њеним показатељима, као и о потребама жена и мушкараца из угла безбедности. Осим о родној анализи било је речи и о анализи ризика од катастрофе из родног угла и увођењу родне компоненте у документа локалних самоуправа, као и мапирању интереса за сарадњу у процени ризика и реаговању у ванредним ситуацијама, а приказани су и резултати истраживања о пракси у Војводини које је спровео Покрајински заштитник грађана - омбудсман у оквиру пројекта „Родна равноправност и ванредне ситуације“.
Мучење и други облици нехуманог и нечовечног поступања могу се догодити на сваком месту, али су нарочито опасни када се ради о особама које су лишене слободе. Међу њих у одређеним ситуацијама спадају и корисници и кориснице установа социјалне заштите. Тренутно стање у вези са формално-правним оквиром за њихово лишавање слободе и касније поступање према њима, нарочито у ситуацијама када услед неког обољења својим понашањем могу угрозити себе или друге, представља област у којој може доћи до кршења људских права.
Установе социјалне заштите у Републици Србији, односно Аутономној покрајини Војводини немају посебан правилник за примену мера физичког спутавања и изолације корисника и корисница чије здравствено стање је такво да може довести до њиховог самоповређивања или повређивања других лица у њиховом окружењу. Покрајински заштитник грађана - омбудсман спровео је истраживање „Примена мера физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите у АП Војводини” како би утврдио у којој мери и на који начин се ове мере спроводе под постојећим условима, ко одлучује о њиховој примени, те да ли се о њима обавештавају заступници корисника и друге надлежне институције.
Истраживање је спроведено у 25 војвођанских установа социјалне заштите, односно домова за смештај различитих категорија корисника (старијих особа, деце, душевно оболелих и лица ометених у менталном развоју или лица са сензорним сметњама). Његови резултати указују на то да се рестриктивније мере физичког спутавања и изолације корисника и корисница примењују релативно ретко и само као крајња мера у случају особа које би својим понашањем могле угрозити сопствену или безбедност других лица. Истраживањем је такође утврђено да се поступак одлучивања о примени ових мера, као и начин њихове примене, разликује од установе до установе.
„Установе социјалне заштите све ово време немају јасно дефинисан правилник о мерама поступања са корисницима у агитираном стању, што представља озбиљан проблем. Недоречености на том пољу су довеле до опште несигурности радника који су у непосредном контакту са корисницима,” речи су директора једне од установа које су учествовале у истраживању. С обзиром на различите потребе и разна здравствена стања и обољења која се јављају код старије популације, испитаници такође сматрају да је оправдано и неопходно да се мера физичког спутавања и изолације лица смештених у установе социјалне заштите посебно и детаљно уреди у оквиру прописа у овој области.
„Законска регулатива уводи јасна правила - обавезност и једнообразност поступања по установљеним нормама. На тај начин се грешке своде на најманју могућу меру,” истиче једна од испитаница. У недостатку одговарајућег правилника, Покрајински заштитник грађана - омбудсман се током истраживања у великој мери руководио одредбама Правилника о ближим условима за примену мера физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама која се налазе на лечењу у психијатријским установама. Међутим, овај правилник регулише потупање у здравственим установама и у односу на само једну специфичну групу корисника, што значи да није у потпуности примењив у установама социјалне заштите, нити му је то намена.
Уз непостојање одговарајућег правилника, испитаници су указали и на нерешено питање смештаја лица ометених у менталном развоју која, поред ове врсте ометености (најчешће лаког степена), имају потребу и за психијатријским третманом. У Србији не постоји установа која има услове за адекватан смештај таквих особа, те оне бивају представљене као особе тежег степена ометености и упућене у било коју установу социјалне заштите, без обзира на то што постојеће установе објективно нису у могућности да им пруже адекватан третман. Посебан изазов у вези са доношењем јединственог правилника о условима за примену физичког спутавања и изолације у установама социјалне заштите представљаће и чињеница да међу њиховим корисницима постоје велике разлике у погледу узрасних група (од деце до старијих лица), као и физичког и менталног здравственог стања корисника (од потпуно здравих особа до оних са тешким обољењима).
Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће наставити са праћењем остваривања људских права корисника установа социјалне заштите, очекујући да ће овим и наредним истраживањима, као и посећивањем установа, допринети уређењу ове области у светлу најаве израде новог закона о социјалној заштити.
