Вести
Светски дан хосписа и палијативне неге обележава се сваке године друге суботе у октобру на иницијативу Светског савеза хосписа и пружалаца услуга палијативне неге (The World wide Hospice Palliative Care Alliance). Овај дан обележава се с циљем подизања свести и разумевања људи којима је потребна палијативна нега, као и повећање доступности хосписа и палијативне неге у свету. Будући да се палијативно збрињавање најчешће доводи у везу са старијим особама, ове године дан хосписа и палијативне неге посвећен је „невидљивим пацијентима“ као што су деца, припадници ЛГБТ популације, затвореници, војници, особе које живе у сеоским срединама.
Палијативно лечње и нега подразумевају активно и усаглашено залагање тима стручњака (лекара, медицинских сестара/техничара, психолога, социјалних радника, духовника, волонтера) у бризи и пружању подршке онима који болују од тешких и неизлечивих болести и њиховим породицама. Сврха палијативног збрињавања је у томе дасе очува што већи квалитет живота пацијената и њихових породица, без обзира на то да ли се збрињавање пружа код куће или у болници.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је 2013. године започео истраживање остваривања права пацијената/пацијенткиња оболелих од неизлечивих болести. Уочено је део активности у циљу обезбеђивања квалитетније услуге палијативног збрињавања, планираних Стратегијом за палијативно збрињавање Републике Србије, остао нереализован. Две године касније, 2015. спроведено је ново истраживање у здравственим установама на свим нивоима зздравствене заштите у АП Војводини са циљем да се установи да ли су у међувремену унапређене здравствене услуге пацијентима којима је потребна палијативна нега.
Покрајински заштитник грађана је на основу прикупљених информација закључио да увођење услуге палијативног збрињавања и неге у Војводини тече споро. Палијативну негу пружају службе кућног лечења и неге у 63 одсто домова здравља у Војводини, а на секундарном нивоу здравствене заштите јединице за палијативно збрињавање постоје у болницама у Суботици, Зрењанину, Сомбору и Кикинди.
Највећи проблем у обезбеђивању и пружању одговарајуће палијативне неге пацијентима представља недостатак лекара и медицинских техничара/сестара, као и немедицинског особља (психолога, фармацеута, социјалних радника). Уз то, постоји потреба за обуком већег броја здравствених радника, а 80 одсто домова здравља наводи да им недостаје и одговарајућа опрема, простор, лекови и возила како би палијативну негу и лечење пружали на одговарајући начин.
Истовремено, потреба за палијативним лечњем и негом у Србији и Војводини све је већа, чему доприносе и демографски трендови и све већа заступљеност старијих међу становништвом. Потреба за овим видом здравствене заштите настаје и као последица све већег броја оболелих од болести које имају прогресивни ток (кардиоваскуларних и малигних болести, шећерне болести, неуромускуларних и цереброваскуларних болести), ХИВ/АИДС, саобраћајног трауматизма и друго, а међу „невидљивим пацијентима“ налазе се и деца. Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине препознао је овај проблем, те је у овој установи у току процедура за измену организационе структуре ради формирања јединице за палијативну негу.
Извештај о истраживању „Организација палијативног лечења и неге и остваривање права на здравствену заштиту у области палијативног лечења и неге на подручју АП Војводине“ доступан је на сајту Покрајинског заштитника грађана.
Посета Специјалној болници за психијатријске болести у Вршцу: Велики помак ка смањењу стигматизације
Током протеклих година Специјална болница за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу учинила је видне помаке ка смањењу стигматизације особа оболелих од психијатријских болести и особа са менталним сметњама. То је закључак посете овој болници у оквиру активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којима се у здравственим и социјалним установама тзв. затвореног типа проверава степен примене Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на лишење пословне способности. Заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић је о овом питању, као и о условима под којима болница функционише, разговарао са директорком др Татјаном Воскресенски.
На лечењу у овој болници тренутно се налазе 764 особе, укључујући и лица којима је судском пресудом изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која се налазе у посебном одељењу. Значајан број особа на лечењу у овој болници у потпуности је лишен пословне способности, док је извесном броју њих она делимично враћена. Неуропсихијатријски тим болнице је од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку вештачио у поступцима преиспитивања пословне способности око 200 лица. Запослени у овој установи поштују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција и редовно извештавају судове о здравственом стању лица на издржавању обавезне мере лечења у здравствној установи. У значајном броју случајева вештаци су предложили да се ова мера преиначи у меру лечења на слободи, али судови веома ретко уважавају овакве предлоге стручних тимова болнице.
Увидом у документацију, као и разговором са особљем и особама на лечењу, утврђено је да су све пацијенткиње и пацијенти у упознати са својим правима и поступком лечења, уз потпуно поштовање њихове личности и достојанства. Принудна хоспитализација и спутавање особа у агитираном стању спроводи се у скласу са Законом о заштити лица са менталним сметњама и Правилником о ближим условима за примену физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама која се налазе на лечењу у психијатријским установама. Током посете у болници је била само једна особа која је због свог тренутног стања изузетне узнемирености била привремено фиксирана. Поступак фиксације спроведен је уз доследно поштовање свих продецура и прописа, као и права која су особама које бораве у овим установама загарантована.
Просторије болнице користе се и за потребе полицијског задржавања особа приведених због вожње у алкохолисаном стању, а због тога што полицијска станица у Вршцу нема адекватну просторију за њихово задржавање. Ова околност представља додатно оптерећење у раду болнице, те ће стога Министарству унутрашњих послова Републике Србије бити препоручено да за потребе задржавања алкохолисаних лица по основу Закона о безбедности у саобраћају оспособи једни просторију у полицијској станици у Вршцу.
У светлу примене Закона о изменама и допуна Закона о ванпарничном поступку, заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић посетио је Дом за душевно оболела лица „1. октобар” у Старом Лецу. Посебна тема састанка директорком Дома др Мирјаном Вуковић била је примена одредби овог Закона које се односе на поступак лишења, односно делимичног враћања пословне способности.
Лишење пословне способности је веома контроверзно питање са аспекта људских права. Будући да овај поступак особу којој је пословна способност одузета лишава могућности да самостално и у своје име одлучује о својим правима, у стручним круговима се лишење пословне способности фигуративно назива и „грађанском смрћу”.
Укупнан број особа лишених пословне способности у Дому у Старом Лецу је 427, што чини готово 80 одсто од укупно 534 кориснице и корисника. Поступак поновног проверавања пословне способности покренут је у случају 20 корисника, а у случају три особе овај поступак је окончан у њихову корист, односно тако да им је делимично враћена пословна способност. Иако је ово значајан број, важно је овај поступак покренути у случају свих осталих корисника и корисница, што је уједно и законска обавеза суда који их је лишио пословне способности.
Обилазак објеката и разговори са корисницама и корисницима потврдили су да се у овом Дому изузетна пажња поклања њиховом третману, који је у највећој могућој мери прилагођен њиховим индивидуалним потребама. Процедуре у вези са лечењем и спутавањем корисника и корисница се у потпуности поштују, док је механизам путем ког се примају њихове жалбе и притужбе непосредан и у потпуности транспарентан.
Један од проблема са којима се у Дому сусрећу је пренасељеност стационара, односно објекта у ком су смештене непокретне и тешко покретне особе. Чињеница да је Дом регистрован као установа социјалне заштите знатно усложњава остваривање права на здравствену заштиту корисника и корисница, које је изузетно важно, чак приоритетно имајући у виду њихов здравствени профил. Због тога је неопходно да се овај Дом или региструје као социјално-здравствена установа, или да се у оквиру њега успостави посебна социјално-здравствена организациона јединица. Тиме би се здравствене раднице и радници Дома знатно растеретили од административних послова и имали више времена за пружање квалитетнијих здравствених услуга корисницама и корисницима Дома.
Дводневни семинар под називом „Родна равноправност и ванредне ситуације – улога и учешће жена и женских организација” одржан је 30. септембра и 1. октобра на Андревљу за представнице женских организација из Суботице, Панчева, Сремске Митровице, Куле, Сечња и Алибунара у оквиру пројекта Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана који подржава Агенција Уједињених нација за оснаживање жена и родну равноправност.
Посебна пажња посвећена је улози жена и укључивању родне перспективе у област ванредних ситуација и одрживог развоја са циљем повећања знања и капацитета активисткиња у локалним самоуправама за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације.
На семинару је говорила представница Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова Марина Копања о улози јединица локалне самоуправе у овој области и указала на важност процене угрожености од природних непогода у свакој локалној самоуправи, као и о улози жена у процени ризика од ванредних ситуацији, реаговању на њих и у превенцији. У разговору са учесницама семинара нагласила је важност едукације лица која су задужена за ванредне ситуације, али и становништва, односно важност промене свести најширег становништва, те да ће у тим процесима пажња бити усмерена и на родну равноправност.
Полазнице семинара су учествовале у радионицама о родној равноправности, показатељима родне равноправности, о положају жена и мушкараца у Србији и партиципативној процени ризика. Радионице су биле посвећене ванредним ситуацијама – ризицима, улози грађана и грађанки у ванредним ситуацијама, а посебно улози женских организација. Две радионице су се односиле на управљање ванредним ситуацијама у оквиру локалних планова уз уношење родне перспективе, као и учешћу у процени ризика као једног од начина за родно осетљиве локалне планове за ванредне ситуације. Учеснице су навеле да семинар доприноси њиховом личном и професионалном развоју и унапређењу знања и вештина, као и да очекују даљу подршку како би разумевање увођења родне перспективе у сектор ванредних ситуација и управљања ризицима подигле на виши ниво.
Покрајински омбудсман ће са локалним партнерима који су укључени у пројекат „Родна равноправност и ванредне ситуације” направити модел плана реаговања и управљања ванредним ситуацијама који ће укључити родну перспективу.
Међународни дан старијих особа обележава се 1. октобра, а након што је Генерална скупштина УН крајем 1990. године усвојила Резолуцију 45/106 у којој се наглашава важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника у тзв. трећој узрасној доби.
Институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана се од свог оснивања бави људским правима старијих особа, а од 2011. године укључена је у и рад Националног превентивног механизма (НПМ-а) у области остваривања, институционалне заштите и унапређења њихових права. Посете установама чије услуге користе старије особе, као и рад по притужбама грађанки и грађана, указује на то да је у нашем друштву заступљена дискриминација старијих особа која отежава, па чак и онемогућава остваривање њихових права.
Дискриминација старијих особа огледа се у неколико области живота, а неретко почиње већ у породици. Старије особе најчешће се жале на занемаривање и злоупотребу њихових права, а њихове жалбе односе се превасходно на право на располагање имовином и новцем, којима други чланови породице располажу без њиховог знања и пристанка.
Због њихове старосне доби старијим особама се често ускраћују могућности коришћења појединих услуга здравствене заштите, чак и када оне постоје и када они на њих имају законско право. У ову врсту кршења права спада, на пример, одбијање службе хитне медицинске помоћи да изађе на позив грађана, а након што сазнају да је у питању старија особа. Поједине установе здравствене заштите избегавају, па чак и одбијају да хоспитализују старије особе.
Услуге које старије особе добијају у установама социјалне заштите не одговарају увек прописаним стандардима. Квалитет услуга варира од установе до установе и због непостојања специфичних, односно непримењивања постојећих прописа, као и недовољно развијеног система надзора над радом установа. Пример за то су нерегистровани домови за смештај старијих лица којима надлежни инспекцијски органи имају отежан приступ, а што може довести до злоупотребе права ових лица, па и нечовечног поступања према њима. Активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у овој области допринеле су и томе да је од 2014. године до данас од стране надлежних органа затворено 13 нерегистрованих домова за старије особе.
Напослетку, права старијих особа крше се и тиме што у постојећем систему установа не постоје одговарајуће услуге. Нарочито неповољна ситуација је у сеоским срединама где старије особе чине већи део популације, а где институционална подршка често недостаје или је слабо обезбеђена. Пример за то је и чињеница да домови здравља у великом броју немају основане службе за кућно лечење и негу које би обезбеђивале палијативну заштиту и бригу о старијим пацијентима. Према подацима Министарства здравља, око 60% домова здравља нема овакву посебну организациону јединицу, док резултати најновијег истраживања Покрајинског заштитника грађана указују на то да око 35% војвођанских домова здравља нема овакву организациону јединицу.
Подаци Уједињених нација током протекле деценије указују на то да становништво Србије спада међу пет најстаријих на свету. Резултати пројекција Републичког завода за статистику за период 2011–2041. указују на то да ће се у наредних тридесет година тренд старења становништва у Србији наставити. Особе старије од 65 година чине преко 18 одсто популације, а очекује се да ће за 30 година преко једне четвртине становништва Србије достићи ову старосну доб. Демографска слика становништва у АП Војводини, односно Републици Србији налаже већи ангажман свих релевантних друштвених чинилаца како би се унапређењу могућности остваривања и заштите људских права старијих особа посветила додатна пажња. Посебну пажњу потребно је посветити превенцији кршења права ове популације и откривању оваквих случајева, као и санкционисању оних који то чине.
