Вести
Поводом обележавања Европског дана језика, у Скупштини Аутономне покрајине Војводине данас је одржана стручна конференција о родно осетљивом језику и употреби матерњих језика на територији АП Војводине.Обележити Европски дан језика значи показати језичке разлике и афирмисати потребу комуникације са другима ради уклањања језичких и кутлурних баријера, речено је у уводном делу скупа.
Конференцијом је председавала мр Маја Седларевић, покрајинска посланица и докторанткиња Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду.Она је у уводном излагању казала да се не може замислити боље место за одржавање поменутог скупа имајући у виду да је Скупштина АП Војводине са шест језика у службеној употреби, најмногојезичнији парламент после Европског парламента.Седларевићева је оценила да је потребно обезбедити већу заступљеност како матерњих језика, тако и родно сензитивног језика. Она је додала да треба подићи свест људи о овом проблему и свеобухватно и заједнички радити на отклањању постојећих препрека.
Проф. емерита др Свенка Савић, као психолингвисткиња сматра да треба имати у виду да је коришћење матерњег и родно осетљивог језика одраз идентитета, као једне више, па и идеолошке компоненте.
Нако што су докторандкиње Центра за родне студије УНС - Ана Клем Аксентијевић, Каролина Лендак-Кабок и Смиљана Милинков - представилерезултате својих истраживања спроведених на основу изјава и ставова жена, припадница различитих националних заједница чији је језик у службеној употреби у Војводини, уследила је закључна дискусија којом је модерирала заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров. Заменица Тодоров том приликом је, између осталог говорила оискуствима институције у вези са применом родно осетљивог језика у јавној и службеној комуникацији. Полазећи од става да одговорна употреба језика у јавној комуникацији почива на равноправном третману различитих друштвених актера, подразумева не само укидање израза којима се неко може директно дискриминисати, него и могућу дискриминаторску језичку праксу која почива на стратегији искључивања, невидљивости и захтеву за доследним коришћењем женских ликова у означавању занимања и звања жена Покрајински омбудсман је организовао едукативне активности за покрајинске службенике и упутио препоруку о родно осетљивој употреби језика у покрајинским прописима која је примењена у Покрајинским скупштинским одлукама о покрајинској влади, покрајинским службеницима, тако да сада можемо говорити о пракси која се испољава у свакодневном коришћењу родно осетљивог језика у органима управе.
Један од закључака конференције једа треба настојати да се на Новосадском универзитету створе веће могућности за коришћење и изучавање матерњих језика студената и студенткиња, као и да се у већој мери поштују препоруке које се односе на употребу родно осетљивог језика. Такође, указано је и на потребу прилагођавања уџбеника у циљу превазилажења језичких баријера, које су према подацима из истраживања узрок томе да се један део студената и струденткиња из различитих националних заједница одлучује да школовање настави у државама матицама.
Европски дан језика обележава се 26. септембра, а установљен је 2001. године, одлуком Савета Европе и уз покровитељство Европске уније, а у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност коју треба сачувати, вредновати и неговати у будућности.
Заменица Заштитника грађана Републике Србије, заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману и помоћница Повереника за заштиту равноправности учествовале су на Годишњој конференцији о људским правима и демократији, која је окупила око 1.400 представника влада и цивилног друштва из 57 земаља чланица Организације за европску безбедност и сарадњу у Варшави.
Представнице независних институција присуствовале су радном састанку посвећеном једнаким могућностима за жене и мушкарце у свим сферама живота, укључујући и примену акционог плана ОЕБС-а за промовисање родне равноправности. Посебна сесија била је посвећена улози независних инситутција у борби против насиља над женама и родно заснованој дискримнинацији у Србији.
Заменица Заштиника грађана Гордана Стевановић представила је извештај о примени Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиљу у породици. Помоћница Повереника за заштиту равноправности Љиљана Лончар говорила је о извештају повереника о дискриминацији жена, а заменица Покрајинског омбудсмана Даница Тодоров о искуствима у сарадњи са институцијама у оквиру мреже „Живот без насиља”, чији је омбудсман координатор. Заменица Тодоров је, између осталог, указала на то да је мрежа унапредила сарадњу институција, а током протекле деценије дошло је до промене односа према насиљу у породици и у партнерским односима. Поред законске регулативе, повећана је, пре свега пажња јавности. Међутим, починиоцима се и даље изричу најблаже прописане казне, поступци трају дуго, жртве не добијају одговарајућу подршку, а координација и сарадња институција још је далеко од потребне, тако да је Покрајински омбудсман мишљења да примена Општег и посебних протокола још није заживела, да није постигнута хитност у поступању и да се у поступању институција, упркос интензивним едукацијама професионалаца, огледају стереотипи и предрасуде према жртвама насиља, односно починиоцима. Због тога је важно наставити подстицање сарадње институција, а један од начина је и мрежа институција „Живот без насиља”.
На конференцији у Варшави, која ће трајати до 2. октобра, биће сагледан напредак у примени обавеза које су преузеле владе у области лјудских права и демократије, укључујући слободу говора, медија, слободу кретања, владавину права, једнакост полова и борбу против трговине људима.
Током десетодневне конференције, биће организоване посебне сесије на којима ће се расправљати о изазовима у ери нових технологија, независности правосуђа, борби против злочина из мржње, као и борби против дискриминације.
Највећа конференција из области људских права одржава се сваке године у организацији ОЕБС-а, односно Канцеларије за демократске институције и људска права.
Покрајинска заштитница грађана - омбудсман Анико Мушкиња Хајнрих изаменице покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова Марија Кордић и Даница Тодоров, разговарале су данас са младим правницима и правницама, учесницима пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“.
Покрајинска омбудсманка упознала је учеснике и учеснице пројекта са организацијом рада и надлежностима Покрајинског заштитника грађана, чије је поступање илустровала са неколико типичних случајева у областима опште заштите људских права и заштите права националних мањина.
Заменице Покрајинског заштитника грађана за заштиту права детета и равноправност полова говориле су о поступању ове институције у областима за које су задужене. Осим примера и случајева поступања по притужбама, оне су указале и на проактивно деловање Покрајинског омбудсмана, као и на истраживања која је ова институција реализовала у вези са различитим темама из области људских и мањинских права.
Разговор младих правника и правница са представницама Покрајинског заштитника грађана протекао је у живој атомосфери, с пуно занимљивих питања и дискусијама на различите теме у области институционалне заштите људских права.
Осим са радом Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, учесници пројекта „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ биће у прилици да се упознају и радом других институција које се баве заштитом људских и мањинских права.
Пројекат „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији“ реализују Омладински одбор за образовање и организација Бранитељи људских права, а његов циљ је да омогући младим правницима и адвокатима да допринесу унапређивању људских права у Србији.
Рад и начин поступања институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана представљени су јуче у Новом Саду учесницама и учесницима обуке за ромске активистикње и активисте у оквиру пројекта „Програм изградње капацитета ромских заједница”.
На обуци у организацији Екуменске хуманитарне организације (ЕХО), сарадница у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману Нина Јанић говорила је о механизмима за заштиту људских права, а учеснике и учеснице посебно је занимало остваривање и заштита права националних мањина, нарочито у односу на припаднице и припаднике ромске заједнице, као и питања у вези са дискриминацијом и њеним спречавањем. Највише питања, заснованих на личним искуствима и проблемима са којима се свакодневно суочавају, учеснице и учесници имали су у вези са поступком пријаве пребивалишта на адреси центра за социјални рад и прибављањем личних исправа и друге документације.
Пројекат „Програм изградње капацитета ромских заједница” намењен је Ромкињама и Ромима из шест општина у Србији, а на првом делу обуке учествовало је двадесет активисткиња и активиста из Руме и Новог Сада.
Други циклус обуке за интеркултуралне медијаторе у оквиру међународног пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” започео је данас у Новом Саду.
Око двадесет учесница и учесника који раде са ромским заједницама у Србији имали су прилику да у разговору са представницама институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на челу са заменицомЕвом Вукашиновић сазнају нешто више о раду ове институције. Посебне теме којима су се заменица Вукашиновић и сараднице Андријана Човић, Марија Миладиновић и Жељка Продановић бавиле биле су остваривањем права Рома и Ромкиња у односу на органе управе и службе у области становања, здравствене и социјалне заштите и образовања, као и дискриминација и остваривање права жена и деце.
Обука за интеркултуралне медијаторе спроводи се у оквиру међународног пројекта „ВЕТ4 Медијација међу Ромима и Ромкињама” који се у пет европских земаља - Шпанији, Белгији, Италији, Румунији и Србији - реализује уз финансијску подршку Програма доживотног учења Европске комисије. Уз Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, овај пројекат је подржала и Канцеларија за инклузију Рома Владе АПВ, међународни Инструмент за генерисање пројеката са посебним опредељењем фонда за Ромску популацију (ПГФ) и Фонд за отворено друштво.
Пројекат за циљ има промовисање медијације и оснаживање медијаторки и медијатора, као и подстицање њиховог ангажовања у локалним заједницама, нарочито у онима у којима у значајном броју живе Роми и Ромкиње. Један од задатака пројекта је и сертификовање ове обуке по европском програму ВЕТ4 како би се и на тај начин допринело стандардизацији и професионализацији интеркултуралне медијације. Очекује се и да би увођење ове врсте медијације као предмета у неку од образовних институција на вишем или високом нивоу подстакло младе Ромкиње и Роме да се убудуће чешће опредељују за медијаторски позив и да још више доприносе бољитку, остваривању и заштити права припадника и припадница ромске заједнице.
