Покрајински заштитник грађана - омбудсман и Комора извршитеља Србије одржаће данас, 19. маја 2015. године у 13 часова конференцију за медије у седишту Покрајинског омбудсмана (Булевар М. Пупина 25).

Медијима ће се овом приликом обратити Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска заштитница грађана - омбудсманка и Александра Трешњев, председница Коморе извршитеља Србије.

На конференцији за медије јавности ће бити указано на то како да извршни дужници, односно грађани и грађанке којима је наложена принудна наплата дуговања могу да заштите и остваре своја права у складу са законом.

Повод за ову конференцију је поступање Покрајинског омбудсмана у случају када је извршитељ надлежној филијали Републичког фонда за ПИО наложиоспровођење извршења пленидбом 2/3 пензије подноситељке притужбе, старије особе која прима инвалидску пензију у износу од 11.701,40 динара. 

Молимо медије да извештавају.

Додатне информације на 063 105 17 15

Етнички и верски сукоби скренули су пажњу на важност културних разлика. У данашњем свету, културне разлике су правило, а не изузетак и то, пре свега, важи када је Војводина у питању. Вишејезична, вишекултурална и вишеконфесионална, Војводина представља културно најхетерогенији део Србије. Уосталом, глобална мобилност само појачава културне разлике, па се тако данас у Новом Саду, на пример, поред српског, мађарског, словачког и русинског језика, могу чути и руски и кинески језик.

Охрабрује чињеница да је велики део грађана Војводине свестан да културна различитост представља легитимну вредност савременог друштва. Разлике обогаћују, доприносе проширењу спознаје и слободе избора, воде бољем саморазумевању, пружају прилику сваком појединцу да у властиту концепцију доброг живота угради елементе различитих култура, као и да прошири своје видике и формира другачији поглед на свет и живот.

Поред тога, културна различитост доприноси и напретку друштва. У Универзалној декларацији о културној различитости се истиче да је културна различитост један од корена развоја, не само интелектуалног и моралног, него и економског. Не изненађује, стога, што се у свету све више пажње посвећује и културним разликама на радном месту.  

Треба бити свестан чињенице да културна различитост може довести и до неповерења и напетости у односима између запослених, па чак и до сукоба. Међутим, она, исто тако, може створити окружење у коме запослени уче једни од других, откривају нове начине размишљања, привлаче нове клијенте, проналазе нова тржишта и тако остварују економски напредак и просперитет.

Будући да само тржиште не може гарантовати очување културне  различитости,  УНЕСКО је својом декларацијом позвао државе да раде на њеној промоцији и очувању, тако што ће омогућити слободу изражавања, плурализам медија, вишејезичност, неометан приступ уметности, научном и техничком знању, те толеранцији, као начин опхођења према људима чији се обичаји, веровања и начини живота разликују од наших.

Подсећајући да је 21. мај Генерална скупштина Уједињених нација прогласила Светским даном културне различитости, Покрајински заштитник грађана – омбудсман захтева од власти у Србији и АП Војводини да стварају подстицајно окружење за очување и развој културног диверзитета, размени знања и пракси културног плурализма, што бољем међусобном упознавању и разумевању, пре свега младих људи, као и превазилажењу етничких, језичких, верских, социјалних и генерацијских  баријера.

Покрајински омбудсман жели још једном да нагласи да културна различитост не мора водити културном раздору и сукобима. Она може доприносити друштвеној кохезији, виталности друштва и миру само ако је сваком појединцу омогућен приступ квалитетном образовању, ако му је пружена прилика да слободно износи своје мишљење, да ствара и пласира своја дела на језику по сопственом избору, да учествује у културном животу и неометано развија своје културне таленте. 

Ниво хомофобије и трансфобије изузетно је висок у Србији. Сва истраживања потврђују да скоро две трећине грађана сматра да је хомосексуалност болест, више од половине да је то велика опасност за друштво, а око 60 одсто грађана не слажу се са тим да су хомосексуалци група која трпи кршење основних људских права, укључујући право на живот, физички ипсихо-социјални интегритет, на правну заштиту, слободу окупљања, здравствену заштиту и образовање. Упркос томе што истраживања јавног мњења показују да је ЛГБТ популација једна од најугроженијих и најдискриминисанијих друштвених група, њени припадници/припаднице недовољно користе могућност заштите посредством независних институција за заштиту људских права. Поводом 17. маја, Међународног дана против хомофобије и трансфобије, Покрајински заштитник грађана указује на примере дискриминације ових особа и распрострањену институционалну дискриминацију на основу личног својства, односно праксу органа управе којом се крше начело једнакости, односно једнаког поступања.  

Покрајински омбудсман је током истраге у једном случају установио да матичар није поступао по закону када је одбио да изда уверење о слободном брачном стању због тога што је грађанин као разлог навео да му је овакво уверење било потребно за склапање истополне заједнице у иностранству. Истраживање у локалним самоуправама подстакнуто притужбом ЛГБТ особе показало је да је пракса у матичарским службама на територији АП Војводине различита, иако је издавање уверења на прописаном обрасцу законски уређено, због чега је упућена препорука о потреби доследног поштовања законских одредби.

У другом примеру дискриминисана је трансродна особа која је пролазила кроз процес прилагођавања пола. Високошколска установа на којој је ова особа студирала није желела дапромени име на дипломи уз образложење да таква обавеза није прописана Законом о високом образовању и препоручила јој да, приликом конкурисања за посао, уз диплому приложи и извод из матичне књиге рођених у ком је извршена промена имена.Пошто закон не забрањује промену имена на дипломи, ускраћивање овакве могућности доводи до дискриминације па је високошколској установи препоручено да удовољи захтеву трансродне особе, имајући на уму и препоруку Поверенице за заштиту равноправности надлежним органима управе и високошколским установама да трансродним особама, код којих процес промене пола може да траје релативно дуго, треба да омогуће промену имена у свим документима у којима се оно појављује.

Ови примери указују на то да ЛГБТ популација не ужива у потпуности своја људска права,иако је дискриминација на основу сексуалне оријентације и родног идентитета забрањена законом. У друштву које тешко прихвата различитости, поступање према ЛГБТ особама у чијој основи су предрасуде и стереотипи неретко се одражава и на поступање институција. У таквим случајевима дискриминација прети да постане системска, односно да кршење или онемогућавање остваривања права грађанки и грађана постане правило и норма, а не изузетак који је за осуду.

Међународни дан борбе против хомофобије обележава се 17. маја јер је хомосексуалност као болест уклоњена из Међународне класификације болести и Светске здравствене организације 17. маја 1992. године.