Скупштина Аутономне покрајине Војводине била је 11. маја покровитељ и домаћин конференције под називом: “Резолуција 1325: женско лице мира и безбедности“ којом је обележена петнаестогодишњица од усвајања прве резолуције Савета безбедности Уједињених нација која се бави улогом жена у решавању сукоба и изградњи мира, као и последицама које ратни сукоби остављају на живот жена.

Отварајући конференцију, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор рекао је да се војвођанска Скупштина увек залагала за изградњу друштва једнаких могућности и да подршку конференцији види као потврду наставка таквог залагања. Управо је Скупштина 2004. године донела Покрајинску скупштинску одлуку о равноправности полова,  пет година пре него што је донетЗакон о равноправности полова, рекао је председник покрајинског парламента. Природно је да Скупштина АП Војводине обележава петнаестогодишњицу од усвајања Резолуције 1325 зато што је 2008. године донела Одлуку о Стратегији за заштиту од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2008. до 2012. године, а прошле године и Одлуку о Програму за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2015. до 2019. године, казао је између осталог председник Пастор.

Председница Одбора за равноправност полова и координаторка Женске парламентарне мреже у  Скупштини АП Војводине Стојанка Лекић указала је на важност да јавност буде упозната са значајем како саме Резолуције 1325, тако и са Националним акционим планом за њену примену. За унапређење улоге жена и укључивање родне перспективе у све области, па и у области безбедности, потребно је да жене, посебно у локалним самоуправама буду упознате са суштином наведених докумената и да знају шта могу да ураде“, казала је између осталог Стојанка Лекић. На конференцији је говорила и Марија Обрадовић, председница Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине и Комисије за праћење спровођења НАП-а за примену Резолуције 1325 у Републици Србији. Представила је улогу Парламента и Комисије у спровпђењу овог документа и оценила да у оквиру надлежних радних тела до сада није довољно урађено на примени НАП-а. 

Заменица Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров представила је рад и искуства омбудсмана у овој области и подсетила да су спроведене различите активности у подизању свести стручне јавности, органа управе, али и најшире јавности о безбедности жена, заштити од насиљу у породици и партнерским односима, затим о мирном решавању спорова и развијању толеранције у друштву. Покрајински омбудсман покренуо је 2005. мрежу „Живот без насиља“ у АП Војводини којаповезује различите институције и омогућује бољу сарадњу и размену информацијаса циљемделотворнијеги ефикаснијегрешавањапроблема насиља у породици и над женама.Умрежавање је унапредило поступање органа и помоћ жртвама, међусекторску сарадњу и прикупљање података, али би у будућности требало радити на јачању свести да је насиље у породици питање безбедности у заједници. Пошто је подсетила на то да су прошлогодишње катастрофалне поплаве наметнуле питање положаја и улоге жена у смањењу ризика од катастрофа, најавила је да Покрајински омбудсман ове године уз подршку Агенције Уједињених нација за оснаживање жена реализује пројекат чији је циљ да се повећају знања у локалним самоуправама и удружењима грађана, пре свега женским за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације и повећање учешћа жена у процесима који се покрећу ради смањења ризика од катастрофа.

Учеснице и учесници конференције посвећене Резолуцији 1325 су путем видео поруке чули и Маријет Шурман, специјалну саветницу генералног секретара НАТО-а за програм “Жене, мир и безбедност”, а присутнима су се обратиле и Татјана Васић, саветница министра унутрашњих послова за родну равноправност која је говорила о својој и улози Мултисекторског координационог тела Владе Србије у спровођењу НАП-а за примену Резолуције 1325 и
Јованка Шарановић, директорка Института за стратегијска истраживања и саветница за родну равноправност  Министра одбране која је представила искуства Министарства у спровођењу НАП-а за примену Резплуције 1325, као и Борис Варга из Центра за политику и евроатлантско партнерство који је говорио о сарадњи Србије и НАТО-а и НАП-у са становишта безбедносних изазова.

Извор: www.skupstinavojvodine.org.rs

Међународни дан породице 2015. године у знаку је промовисања родне равноправности и права детета унутар породице. Указује се и на значај превенције породичног насиља, као и стварања правног оквира и разноврсних интервентних програма у циљу његовог спречавања. Родна неравноправност нигде није у тој мери уочљива као у насиљу у породици. Истовремено, последице модернизације друштва, процеси глобализације и транзиције не заобилазе ни породицу као примарну друштвену заједницу. Прелазак из патријархалног у савремени модел породице подразумева и промену друштвених вредности и породичних односа.Односи у савременој породици треба да се заснивају на узајамном поштовању и уважавању достојанства и личног интегритета свих њених чланова. Примера ради, полемика о теми физичког кажњавања деце која се крајем 2014. године развила у стручној и широј јавности у Србији сведочи о томе да су ове промене у току.

Устав Републике Србије, Породични закон, Закон о забрани дискриминације и остали прописи у нашој земљи чије се одредбе односе на породицу и породичне односе јамче равноправност међу супружницима и родитељима, истичући најбољи интерес детета као водећи принцип поступања свих учесника у случајевима који су на било који начин повезани са децом. Међутим, у пракси то није увек тако.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман у Годишњем извештају за 2014. годину наглашава чињеницу да су жене у Србији више него мушкарци усмерене на породицу, оптерећеније породичним и родитељским обавезама и обављају више сати неплаћеног кућног радатако да је донекле разумљиво због чега подносе и више притужби у вези с проблемима у породичним односима. Њихове притужбе претежно се односе на материјалне тешкоће у подизању деце, немогућност остваривања појединих права на финансијску подршку, становање, али и социјалну и здравствену заштиту, проблеме деце са инвалидитетом, насиље у породици, а ређе због тешкоћа у вези са негом старијих чланова породице и одраслих особа са инвалидитетом.

У протеклих неколико година уведене су различите подстицајне мере за побољшање материјалног положаја породица с децом, пре свега, на основу Закона о финансијској подршци породици с децом, затим мере које је увела АП Војводина, као и општине и градови. Међутим, ове мере, као ни постојећа популациона политика, нису допринеле повећању стопе наталитета нити су значајније ублажиле економску и психолошку цену родитељства, те је потребно увођење додатних мера финансијске подршке и додатних услуга породицама с децом, а које би допринеле побољшању њихових услова живота.

Насиље над женама у породици веома је распрострањено. Резултати истраживања о пракси институција у решавању проблема породичног насиља које Покрајински заштитник грађана реализује већ девет година, недвосмислено указују на то да око 80 одсто жртава породичног насиља чине жене, најчешће супруге и ванбрачне партнерке починилаца насиља. Алармантан податак је и тај да трећину укупног броја директних жртава насиља у породици чине деца. Ако имамо у виду и податак да више од 70 одсто одраслих жртава насиља у породици има децу, а да половина жртава има више деце, очигледно је да је број деце међу индиректним жртвама насиља у породици много већи.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман  указује и на то да је све већи број притужбиу којима један родитељ оптужује другог да несавесно врши родитељско право, јер нередовно доприноси издржавању детета, као и то да не виђа дете на начин на који је предвиђено судском пресудом. Не може се занемарити ни појава да родитељи међусобне конфликте преносе на однос са децом. Због тога се намеће потреба за стручном саветодавном подршком породици, родитељима и деци. На жалост, током поступака по притужбама грађана и грађанки, али и установа, уочено је да образовне и установе социјалне и здравствене заштитенедовољно сарађују у обезбеђивању заштите и одговарајуће подршке породици и деци, а у најбољем интересу детета. Таква пракса не доприноси превазилажењу проблема, утиче на неповерење у институције и отежава сарадњу установа са сваком конкретном породицом.

Равноправност међу члановима породице значи да уважавамо једни друге као људска бића без обзира на то колико имамо година, ког смо пола и какве су нам друге особине. Неоправдано је да било који члан породице буде постављен у њено средиште. Породица у којој се тежи развијању односа сарадње, уважавању потреба и права других, у којој се детету омогућава учешће у одлучивању у складу са његовим развојним потребама и могућностима, је породица која чини здраву основу друштва. Држава је дужна да обезбеди услове у којима ће породица на овакав начин моћи да се развија.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман сваке године има значајан  број предмета који се односе на заштиту или остваривање права детета. Поступање институције у оваквим преметима подразумева комуникацију са надлежним установама, као и увид у документацију која се сматра поверљивом. Откривање података из оваквих списа противно је начелу заштите приватности и представља кршење обавезе чувања службене тајне.

Знајући да и Покрајински омбудсман води овакве поступке,  институцији се у последње време обратиовећи број грађана који захтева увид у документацију која садржи  информацију о поступању органа старатељства у вези са породичним стварима, а која се најчешће тичу заштите или остваривања права детета. Грађани се притом позивају на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, сматрајући да службена преписка између Центара за социјални рад и Омбудсмана или суда садржи овакве информације.

У складу са овим Законом, информације од јавног значаја су оне којима располаже орган јавне власти, настале у току његовог рада или у вези са њим, које су садржане у одређеном документу, а односе се на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Захтеви грађана за приступ информацијама које се односе на породичне ствари, а за које они лично сматрају да су од јавног значаја, нису основани. Информације које било који орган управе, установа или институција - укључујући и омбудсмана - добије у поступцима који се воде у вези са остваривањем и заштитом права детета, односно породичним стварима, не могу се сматрати информацијама од јавног значаја, јер не постоји оправдани интерес јавности да сазна како је поступано у конкретним породичним споровима.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман посебно скреће пажњу на то да су органи који воде поступке у вези са породичним односима дужни да поштују начело заштите приватности. Породични закон такође прописује да је у поступцима у вези са породичним односима (брачним и споровима који се тичу односа родитеља и деце) јавност искључена. Подаци из судских списа исто тако спадају у службену тајну и њу су дужни да чувају сви учесници у поступку којима су ти подаци доступни, поштујући тиме и принцип заштите најбољег интереса детета, а који би у супротном могао бити угрожен.