Вести
Покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих примила је данас студенте и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду, а који ће у наредне две седмице бити на практичној настави у овој институцији.
Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године. Овај програм студентима омогућава да у оквиру предмета Управно право стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Студенти ће се током праксе упознати са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања и имати прилику да науче какав је поступак институције по притужбама грађана и грађанки. Осим тога, студенти ће присуствовати раду стручне службе са странкама и за потребе студија анализираати одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински омбудсман поступао.
Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине републике Србије организовао је, у петак, у Малој сали скупштине, јавно слушање на тему: Рад и функционисање националних савета националних мањина.
У расправи је указано на низ проблема који утичу на рад и функционисање националних савета, а на које је, у више наврата, до сада већ указивано. Реч је о проблемима везаним за финансирање рада националних савета, игнорантски однос локалних самоуправа, несразмерну заступљеност припадника мањина у управи и јавним службама, проблеме везане за набавку уџбеника и учење српског језика, незаинтересованост медија за рад и проблеме националних савета...
Учесници у расправи изнели су и неколико предлога – да се донесе нови закон о службеној употреби језика и писама, да се принцип сразмерне заступљености прошири тако да обухвати и јавна предузећа, да се иницира увођење Декаде Ашкалија, како би се Влада и све релевантне институције обавезале да ће деловати у правцу унапређења њиховог социјално-економског положаја, као и да се у Србији одреди датум за обележавање Дана мањина.
Јавном слушању присуствовала је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, као и представници Министарства за државну управу и локалну самоуправу, Канцеларије за људска и мањинска права, Министарства културе и информисања, Заштитника грађана, ОЕБС-а, представника националних савета и невладиних организација.
Стажисти и стажисткиње у оквиру пројекта Канцеларије људска и мањинска права Владе Републике Србије „Програм стажирања за младе - припаднике мањина у државним институцијама у Србији” боравили су данас у Новом Саду и том приликом упознали се са надлежностима и начином рада Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
„Покрајински омбудсман је прва формалноправно успостављена независна институција за заштиту људских права у Републици Србији. Одлука о њеном оснивању донета је још 2002. године, а са радом је почела 2003. године. Заштитник грађана Републике Србије, као и двадесетак институција заштитника грађана при локалним самоуправама, успостављене су неколико година касније. Без обзира на то на који начин су им регулисане надлежности, најважније је да овакве институције постоје и да су доступне грађанима,” истакла је у свом уводном обраћању покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих, која је младим стажистима и стажисткињама говорила о улози и месту омбудсмана у систему независних институција за заштиту људских права.
Стажисте и стажистикиње највише је занимала област заштите права националних мањина. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана надлежна за ову област, Ева Вукашиновић је говорећи о примерима поступања институције младима дочарала практичне аспекте поступања у случајевима кршења индивидуалних и колективних права припадника и припадница националних мањина. Током њеног излагања и дискусије највише се говорило о области службене употребе језика и писма, а у вези са којом је Покрајински омбудсман у области заштите права националних мањина до сада имао највише притужби.
Млади стажисти и стажисткиње у државним институцијама имали су највише недоумица у вези са применом прописа којима се у Републици Србији регулише остваривање, заштита и унапређење права припадника и припадница националних мањина. Судећи по уводним речима заменице Вукашиновић, разне међународне и домаће инстанце сматрају да је стање у области мањинских права у Републици Србији одлично, али чињеница је да у домаћим прописима који регулишу ову област, као и у онима који се индиректно тичу остваривања права националних мањина, још увек постоји доста недоречености које отежавају не само примену прописа и остваривање права грађана и грађанки, него и рад самих институција и органа управе задужених за њихово остваривање.
Делегација ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине данас борави у посети покрајинским органима и институцијама за заштиту људских и мањинских права. На састанку у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману са члановима делегације разговарала је заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић.
Представници Високог комесаријата у посету Војводини и Србији дошли су како би се упознали са применом и функционисањем законског и институционалног оквира заштите људских права на свим нивоима. Од посета и разговора са надлежним покрајинским и државним институцијама очекује се да ће послужити као основа за осмишљавање активности усмерених ка ревизији постојећег и успостављању новог, ефикаснијег система заштите мањинских права у Киргиској Републици.
На састанку је било речи о стању права припадника и припадница мањинских заједница у Војводини и Србији, функционисању националних савета националних мањина и поступању Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, нарочито у областима службене употребе језика и писма и образовања.
У делегацији ОЕБС-овог Високог комесаријата за националне мањине били су Кристијан Кнуст, задужен за пројекте, и Андреј Ханжин, саветник за политичка питања, у пратњи Ненада Ђурђевића, координатора Форума за етничке односе из Београда.
Упркос обавезама које је Република Србија преузела по основу ратификованих међународних докумената у области људских и мањинских права, као и у оквиру Декаде Рома, положај координатора за ромска питања при локалним самоуправама у АП Војводини и даље је незавидан.
Кординатори за ромска питања често су једина веза између локалне ромске заједнице и државних органа, институција и служби. Разговори са координаторима за ромска питања у АП Војводини показали су да већина њих тај посао већ више година обавља на основу уговора о раду на одређено време или уговора о делу, а што је противно прописима. Значајан број њих ни после вишегодишњег радног или волонтерског ангажовања није стално запослен у локалној самоуправи.
Припадници и припаднице ромске заједнице се координаторима за ромска питања најчешће обраћају за помоћ приликом прибављања личних исправа и остваривања и заштите права у области социјалне и здравствене заштите, образовања, запошљавања и становања. Ова чињеница довољно говори о степену информисаности, знања, искуства, стручне оспособљености и одговорности коју ово радно место намеће. Упркос томе, чак и координатори за ромска питања који су у радном односу на неодређено време најчешће нису у прилици да се у довољној мери и уз помоћ компетентних, стручних особа континуирано едукују у областима релевантним за њихов рад.
Већина локалних самоуправа није донела стратешке документе, акционе планове и друга акта у областима које су релевантне за унапређење положаја Рома и Ромкиња. Као пример истичу се планови детаљне регулације који на територији локалних самоуправа представљају најзначајнији урбанистички документ у области унапређења становања и основу за дугорочно планирање. Чак и тамо где су донети, они најчешће не обухватају неформална насеља или делове насељених места у којима живе Роми и Ромкиње. У неколико локалних самоуправа оцењено је да су због неорганизованости и непрепознавања положаја Рома и Ромкиња, као питања које се тиче целе локалне заједнице, од стране локалне самоуправе пропуштене прилике за укључивање у веће и дугорочније пројекте, нарочито у области инфраструктуре и становања.
Разговори са координаторима за ромска питања у локалним самоуправама у АП Војводини вођени су у оквиру истоименог пројекта институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина. По окончању овог пројекта, о његовим резултатима биће објављен извештај са препорукама надлежним органима за унапређење положаја координатора за ромска питања у локалним самоуправама.
