Стратегија за унапређење положаја Рома није допринела остварењу основног циља – унапређењу положаја Рома и зато је потребно приступити изради нове стратегије, оценили су учесници конференције „У сусрет новој Стратегији за унапређење положаја Рома“  која је јуче, у организацији Канцеларије за људска и мањинска права и Лиге Рома, одржана у Београду.

Учесници конференције су указали на кључне разлоге због којих Стратегија из 2009. године није дала очекиване резултате – непостојање снажне политичке воље, незаинтересованост управе, нејасно дефинисану парадигму Стратегије, непостојање органа који би управљао њеном реализацијом, али и друге.

Да би се новом стратегијом смањиле разлике између Рома и осталих грађана, неопходно је да се, пре формулисања стратегије, реше дилеме које се односе на број корисника стратешких и афирмативних мера, али и око тога ко је непосредни носилац процеса инклузије Рома. На конференцији су се чула мишљења да је опредељење за ромску породицу, као носиоца  инклузије, конзервативно и недовољно укључујуће.

Састанци са председницима националних савета чији припадници и припаднице живе на територији АП Војводине настављени су јуче у Панчеву и Белој Цркви. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић састала се са председницима Националних савета македонске и чешке националне мањине Борчетом Величковиским и Штефаном Клепачеком.

Током разговора указано је на то да су најактуелнија питања рада националних савета недовољно познавање њихових надлежности од стране већине интересних група које са њима долазе у контакт. Са надлежностима националних савета још увек су недовољно упознати како сами припадници националних мањина, тако и запослени у институцијама и установама пред којима грађани и грађанке остварују своја права. Овај проблем делимично је условљен и чињеницом да национални савети нису препознати у другим законима који се непосредно или посредно тичу остваривања права припадника националних мањина. Овакво стање доводи до тога да су национални савети и на почетку другог мандата у ситуацији да изнова објашњавају сврху свога постојања. Последица тога је и то да се у јавности, изузев кругова упућених у питања остваривања, заштите и унапређења права националних мањина, стиче утисак да се национални савети више баве сами собом него правима припадника мањине коју представљају.

Сутра, 10. фебруара, обележава се Дан безбедног интернета под слоганом „Створимо бољи интернет заједно“. Ситуација у области заштите деце од насиља на интернету у Србији је и даље веома неповољна, јер је број случајева насиља на интернету у константном порасту, посебно међу најмлађом групом корисника интернета.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа да је 2013. године, у оквиру регионалног пројекта уз подршку организације Save the Children International, спровео истраживање под називом „Експлоатација деце на интернету“. Резултати овог истраживања показали су да ниједан правни акт, односно стратешки документ на националном нивоу не препознаје нити дефинише експлоатацију деце путем информационо-комуникационих технологија (ИКТ) као посебан вид злостављања, насиља и/или злоупотребе деце. Надлежни извршни органи овој теми приступају првенствено са криминолошког аспекта, те су у поступању у вези са овим проблемом више усмерени на кажњавање починилаца кривичног дела експлоатације деце који су при томе користили и ИКТ и сузбијање ове појаве након што се она већ догодила, него на њену превенцију путем информисања деце и одраслих и едукација о правилном коришћењу ИКТ и одговарајућој превентивној заштити.