Vesti
Svečanom sednicom u Velikoj sali Skupštine AP Vojvodine danas je obeležena dvadesetogodišnjica od donošenja odluke o osnivanju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Obraćajući se prisutnima prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je istakao da je etički karakter funkcije Pokrajinskog ombudsmana očigledan i neosporan, a da je očuvanje njegove nezavisnosti jedan od najvećih izazova. Budući da ne deluje snagom „imperijuma“, već snagom svog autoriteta, neophodno je da Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman bude i ličnost velikog moralnog integriteta. Od njega se očekuje i visok nivo empatije i uživljavanja u probleme građana, ali i hrabrost da se, uprkos neprihvatanju i odbijanju sredine, istrajno zalaže za ono što smatra ispravnim. Bez obzira na to da li postupa po pritužbama građana ili po sopstvenoj inicijativi, da li deluje preventivno ili edukativno, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman mora u obavljanju svoje dužnosti delovati principijelno i - etično. Stručnost i moralnost ličnosti ombudsmana na jednoj strani i institucionalna nezavisnost i samostalnost na drugoj strani neophodne su pretpostavke, po rečima prof. dr Pavlovića, za uspešan rad ombudsmana i efikasnu zaštitu ljudskih prava.
Prisutnim gostima obratio se i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine.
Svečanu sednicu upotpunili su Agota Vitkai Kučera, profesorica Akademije umetnosti i koncertna i operska pevačica i hor Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada.
U želji da javnost upozna sa ulogom, ciljevima i dostignućima institucije, pokrajinski ombudsman je priredio prigodnu publikaciju u kojoj je na pregledan način izložen njegov dvodecenijski rad na zaštiti i unapređenju ljudskih prava u AP Vojvodini.
Publikaciju povodom obeležavanja jubileja Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana možete preuzeti u prilogu.
 Publikacija - 20 godina PZGO | 2611 kB |
Ove godine, u decembru mesecu, navršiće se dvadeset godina od donošenja odluke o osnivanju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.
U želji da na prigodan način obeleži ovaj jubilej, Pokrajinski ombudsman će u sredu, 26. oktobra, u Velikoj Sali Skupštine AP Vojvodine, uz prigodan umetnički program, organizovati svečani skup na kome će se govoriti o istorijatu, značaju, ulozi Pokrajinskog ombudsmana u zaštiti i unapređenju ljudskih prava, kao i o problemima i izazovima sa kojima se ova institucija suočavala u svom dvodecenijskom radu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) održao je 13. oktobra 2022. godine u Novom Sadu sastanak za predstavnike/ce pravosuđa i policije o prevenciji femicida.
Femicid je najekstremnija manifestacija rodno zasnovanog nasilja prema ženama – nasilja prema ženama koje se vrši na osnovu njihovog rodnog identiteta, rodnih uloga i nejednakih odnosa moći unutar društvenog konteksta. U Srbiji ne postoji zvanična evidencija slučajeva femicida. Sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i femicida zavisi od toga koliko ustanove koje se bave sprečavanjem i suzbijanjem ove negativne društvene pojave prepoznaju i preduzimaju najdelotvornije mere preventivnog delovanja. Sastanak je održan u cilju boljeg razumevanja dinamike, prirode i oblika femicida, kao i poboljšanja aktivnosti koje doprinose boljoj proceni rizika i efikasnoj intervenciji u prevenciji femicida.
Učesnicima/cama su se najpre obratile zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević, i predstavnica Kancelarije UN Women у Србији Andrijana Čović. Rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“ predstavile su profesorka Pravnog fakulteta u Nišu dr Nevena Petrušić, i konsultantkinja dr Kosana Beker, nakon čega se razgovaralo o mogućnostima za poboljšanje institucionalnog odgovora pravosuđa i policije na femicid. Na kraju sastanka, učesnici/ce su ponudili predloge za unapređenje rada institucija u slučajevima nasilja u porodici na planu prevencije, zaštite i obezbeđivanja sigurnosti žrtvama nasilja u porodici. Učesnici/ce sastanka bili su saglasni, između ostalog, da izdavanje hitnih mera zaštite mora biti praćeno adekvatnim individualnim planovima pomoći i podrške žrtvama nasilja, koji se delotvorno sprovode, uz punu saradnju svih organa i ustanova, da je potrebno paralelno raditi i sa učiniocima nasilja, kao i da je neophodno prepoznati decu kao žrtve nasilja u porodici.
Sastanku su prisustvovali predstavnici/ce sudova, tužilaštava i policijskih uprava sa teritorije AP Vojvodine.
Povodom obeležavanja 15. oktobra – Međunarodnog dana žena na selu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da su žene na selu još uvek suočene sa brojnim problemima - neplaćenim radom, dominantnim rodnim stereotipima i predrasudama u vezi sa ulogom žene, neadekvatnim pristupom zdravstvu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama, finansijskim i ostalim sredstvima. Žene na selu preopterećene su poslovima u domaćinstvu, kućni poslovi i briga o deci i starijim članovima domaćinstva poslovi su kojima se gotovo isključivo bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. Muškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao pomažući članovi domaćinstva. Iako je njihov doprinos nemerljiv, njihov rad je gotovo nevidljiv.
Rodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela a uključivanje žena sa sela na tržište rada predstavlja preduslov lokalnog razvoja – zbog toga njihovo ekonomsko osnaživanje mora biti prioritet u domenu ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Za unapređenje položaja žena na selu neophodno je kontinuirano sprovođenje mera i aktivnosti sa ciljem podizanja svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti i promene tradicionalnih, patrijarhalnih stereotipa o rodnim ulogama. Takođe, ključno je udruživanje i umrežavanje žena sa sela, podrška radu udruženja od strane lokalnih samouprava, kao i razvijanje programa samozapošljavanja i pružanje stručne podrške ženama preduzetnicama.
Prepoznajući značajan doprinos ženskih udruženja unapređenju položaja žena na selu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman obeležio je Međunarodni dan seoskih žena posetom Udruženju žena „Veliko srce“ u Lazarevu.
Ovo udruženje osnovano je 2012. godine i na njegovom čelu nalazi se Milanka Furtula, koja je, za doprinos promociji ravnopravnosti polova, dobila pokrajinsko priznanje „Milica Tomić“. Osnovna delatnost udruženja, u kojem je aktivno 25 članica, je ekonomsko osnaživanje žena u ruralnim sredinama. U fokusu rada Udruženja žena „Veliko srce“ su edukacije o važnosti ekonomskog osnaživanja žena u ruralnim područjima i jačanju svesti o ekonomskom osamostaljivanju, očuvanje tradicije i starih zanata, podsticanje žena da se što više uključuju u procese odlučivanja na lokalnom nivou u cilju zajedničkog pronalaženja načina poboljšanja svog ekonomskog položaja i edukacije o svim vidovima nasilja nad ženama u porodici.
Petnaesti oktobar ustanovljen je kao Međunarodni dan žena na selu Rezolucijom Generalne skupštine UN iz 2007. godine, prepoznajući važnu ulogu i doprinos žena sa sela unapređivanju poljoprivrednog i ruralnog razvoja, obezbeđivanju hrane i smanjenju siromaštva u seoskim sredinama.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman učestvovao je juče u Beogradu u dijalogu o pravima deteta „Srbija po meri deteta“ u organizaciji Centra za prava deteta, a u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da adekvatno doprinose ispunjavanju obaveza Srbije u oblasti prava deteta“, koji je finansijski podržala Misija OEBS-a u Srbiji.
Uprkos nastojanjima da se pravnim aktima unaprede položaj i prava deteta u Republici Srbiji, primećeno je da u praksi izostaje holistički pristup zaštiti prava deteta, međusektorska saradnja i puno preuzimanje odgovornosti za zaštitu prava deteta u okviru pojedinih društvenih oblasti, a što je pretpostavka za ostvarivanje svih garantovanih prava u punoj meri, u skladu s Konvencijom UN o pravima deteta.
Dijalog je okupio predstavnike/ce nadležnih institucija, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija. To je bila prilika da se sumira šta je do sada u Republici Srbiji urađeno kako bi se obezbedila kontinuirana podrška i unapređenje postojećih uslova, odnosno prilika da se preispita funkcionisanje opštih mera za sprovođenje Konvencije.
U okviru panela, razmatrano je pitanje donošenja sistemskog zakona o pravima deteta, posebno imajući u vidu da je inicijativa za njegovo donošenje više puta pokretana i bila predmet javnih rasprava tokom poslednje decenije, ali zakon do danas nije usvojen. Istovremeno, ukazano je na potrebu uspostavljanja nezavisnog tela za zaštitu prava deteta, kao i na neophodnost kontinuiranog praćenja ostvarivanja prava deteta, saradnje sa organizacijama civilnog društva, kontinuiranih obuka i širenja informacija o pravima deteta, prikupljanja podataka i sprovođenja istraživanja u oblasti prava deteta, te saradnje sa međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.
Zamenik Ombudsmana za prava deteta Milan Dakić upoznao je prisutne sa radom institucije i rezultatima praćenja primene Konvencije o pravima deteta u svom postupanju, posebno se osvrnuvši na edukacije, savetovanja i kampanje koje Ombudsman sprovodi u pogledu obrazovanja o pravima deteta.
