Vesti
Zbog značaja koji imaju za celokupni razvoj i zdravlje dece, odmor i slobodno vreme, učešće u igri i rekreativnim aktivnostima, slobodno učešće u kulturnom životu i umetnosti su pravo ustanovljeno Konvencijom UN o pravima deteta. Država je preko svojih institucija dužna da poštuje i da podstiče pravo deteta na puno učešće u kulturnom i umetničkom životu i da svakom detetu obezbedi jednake mogućnosti za kulturne, umetničke, rekreativne i slobodne aktivnosti.
Način na koji deca, mladi i porodice provode vreme menja se razvojem društva i u značajnoj meri je pod uticajem aktuelnih društvenih i kulturoloških činilaca. Da li su tehnološki i industrijski napredak podstakli i omogućili kvalitetnije provođenje slobodnog vremena za decu i savremenu porodicu? Da li je za kvalitetan razvoj deteta važnija slobodna igra ili podsticaj kroz različite usmerene aktivnosti? Da li roditelji/staratelji, obrazovno-vaspitne ustanove i zajednica obezbeđuju dovoljno kvalitetnih prilika deci i mladima da razvijaju svoje ljudske potencijale kroz slobodne aktivnosti i u slobodno vreme? Da li su svakom detetu jednako dostupni odgovarajući sadržaji i aktivnosti u provođenju slobodnog vremena? Gde su zamke za decu i roditelje pri izboru slobodnih aktivnosti i šta je važno da znamo da bismo kreirali i razvijali kulturu slobodnog provođenja vremena za dobrobit deteta?
Učescnici tribine su:
🔸 Prof. dr Ivana Mihić, profesorka razvojne psihologije, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
🔸 Snežana Golić, pedagog, Razvojni centar „Faktor“, osnivačica Teatra za decu "Iskrice"
🔸 Anja Aleksić, učenica 4. razreda Gimnazije "Svetozar Marković", predstavnica Gradskog učeničkog parlamenta
🔸 Vukašin Djinović, učenik 4. razreda Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", predstavnik Gradskog učeničkog parlamenta
🔸 Moderatorka: Svetlana Nešić Bajgo, psihološkinja, savetnica u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu
🔸 Organizator: Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman
📍 Digitalni omladinski centar Gradske biblioteke u Novom Sadu / Vojvode Putnika 1 / Novi Sad
⏰ Vidimo se u ponedeljak 17. oktobar u 18 časova!
Tribina se održava u okviru 7. Festivala mentalnog zdravlja.
Pozivamo roditelje, nastavnike, decu, mlade, predstavnike institucija i sve zainteresovane koji rade za decu i sa decom da dođu na Tribinu i da zajedno promišljamo o tome na koji način možemo i treba da podržimo decu u kvalitetnom i zdravom načinu provođenja slobodnog vremena.
🔗Celokupan program možete pogledati na linku: https://izjzv.org.rs/app/FMZ/
Devojčice širom sveta i dalje se suočavaju sa izazovima u pristupu obrazovanju, zaštiti njihovog fizičkog i mentalnog zdravlja, posebno zaštiti koja je potrebna za život bez nasilja. Prema podacima UNICEF-a, skoro jedna od četiri devojčice uzrasta od 15 do 19 godina ne radi i ne školuje se, u poređenju sa jednim od deset dečaka istog uzrasta. U vremenima mira i sukoba, devojčice adolescentskog uzrasta suočavaju se sa najvećim rizikom od rodno zasnovanog nasilja i dečjih brakova, sa kojima su povezane rane i česte trudnoće koje osim posledica po zdravlje nose i ekonomske i socijalne posledice - veliki broj devojčica prekida školovanje nakon porođaja čime im je uskraćeno pravo na obrazovanje. Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana o maloletničkim trudnoćama i porođajima na teritoriji AP Vojvodine pokazalo je da je preventivna zaštita reproduktivnog zdravlja mladih nedovoljno zastupljena, da je potrebno razvijati edukativne i savetodavne aktivnosti u radu sa decom, kao i lokalne usluge u ovoj oblasti.
Kako bi se usmerila pažnja na specifične izazove sa kojima se devojčice širom sveta suočavaju, Ujedinjene nacije su 2011. godine usvojile 11. oktobar kao Međunarodni dan devojčica. Na ovaj dan promoviše se osnaživanje devojčica i napori da se, u partnerstvu sa njima, zadovolje njihove potrebe i ostvare njihova prava. Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana devojčica je „Naše vreme je sada – naša prava, naša budućnost“.
Prepoznavanje potencijala devojčica i promovisanje rodne ravnopravnosti su od ključnog značaja za izgadnju istinski inkluzivnog društva jednakih mogućnosti za sve, u čemu odlučujuću ulogu ima obrazovanje, zagovaranje rodne ravnopravnosti i iskorenjivanje rodnih stereotipa.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je danas, na Međunarodni dan devojčica, prisustvovao prezentaciji Malih naučnih radova i svečanom uručenju nagrada učenicama osnovnih škola u organizaciji Udruženja naučnica Srbije „Srna“ i Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam . Konkurs za izradu Malog naučnog rada raspisan je za učenice osnovnih škola s ciljem popularizacije nauke među decom.
Povodom Dečje nedelje koja je u toku i koja se ove godine obeležava pod sloganom „Šta detetu treba da raste do neba?“, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća na to da su ljubav, stabilan i brižan odnos sa roditeljima/starateljima neophodni sastojci zdravog razvoja svakog deteta. Roditelj koji adekvatno odgovara na detetove potrebe, obezbeđuje podsticajno okruženje, štiti dete od većeg, te hroničnog dugotrajnog stresa, obezbeđuje preduslove za zdrav razvoj deteta i njegovo blagostanje tokom celog života. Ipak, društveno-ekonomske prilike u kojima porodice žive i brojni izazovi sa kojima se roditelji i staratelji suočavaju u današnje vreme, otežavaju i onemogućavaju mnoge roditelje da pruže potreban podsticaj i negu detetu. Da bi svako dete ljubav onih koji se o njemu staraju doživljavalo tako da oseća da je viđeno, uvaženo, da ga čuju, da se oseća sigurno i da veruje odraslima, potrebna je najšira društvena podrška roditeljima i porodicama, potreban je sistem koji svakom detetu i svakoj porodici omogućava pravilan razvoj i zdravlje.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta upravo najveću odgovornost za zaštitu, razvoj i dobrobit deteta, kao i za podršku roditeljima i starateljima u ispunjavanju njihovog prava da se primarno staraju o svojoj deci, poklanja državama potpisnicama, njihovim institucijama i mehanizmima. Poslednjih godina sve je više naučnih dokaza da su ulaganja u rani razvoj i rane intervencije investicija u ljudski kapital koji pruža daleko bolje i dugotrajnije pozitivne efekte na individualni i društveni razvoj potencijala i celokupno zdravlje, nego bilo koje intervencije i oblici podrške koji se nude kasnije u životu.
Danas pouzdano znamo i to da su neke prakse vaspitavanja i odgajanja dece koje generacijama opstaju u mnogim društvima, štetne i neefikasne. Posledice telesnog i psihološkog kažnjavanja deteta nekada nisu odmah uočljive, ali svaki put kada se primeni ovakva kazna, ona narušava telesni i psihički integritet i dostojanstvo deteta i dugoročno se odražava na razvoj samosvesti i osećaj samopoštovanja deteta, kao i na njegovo mentalno i fizičko zdravlje. Istovremeno, deci je potrebno da u odraslima vide autoritet i da veruju u njihovo vođstvo i zbog toga autoritet ne sme da se gradi na strahu i nepoverenju, već na uzajamnom poštovanju, razumevanju, strpljenju, kroz postavljanje i poštovanje ličnih granica i preuzimanje lične odgovornosti odraslih za kvalitet odnosa koji uspostavljaju i neguju sa decom.
Pogrešno je uverenje u javnosti da sve više prava, a malo obaveza kvari decu. Konvencija o pravima deteta ne kaže da je deci sve dozvoljeno i da detetu treba ispunjavati svaku želju, već upravo odgovora na pitanje šta je potrebno detetu da bi raslo do neba. Na nama odraslima je da zajedno sa decom učimo, promišljamo i unapređujemo veštine kako i na koji način da im pružimo potrebno i da preuzmemo odgovornost i odlučno se usprotivimo vrednostima i praksama koje štete deci.
Dečja nedelja je nacionalna manifestacija koja povezuje sve važne aktere zaštite prava deteta i realizuje se svake godine, prve nedelje oktobra, u cilju poboljšanja položaja deteta u Srbiji. U toku je i Nacionalna kampanja za promociju nenasilnog vaspitavanja dece koju je podržao UNICEF u Srbiji, a koja nosi naziv „Budi ruka koja voli i reč koja sokoli“ i u okviru koje su izrađeni materijali dostupni roditeljima, starateljima i svima onima koji rade sa decom i za decu.
Dana 10. oktobra 2022. godine u prostorijama Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana održan je sastanak na kom su prisustvovale predstavnice Udruženja „Hrabriša“ sa ciljem informisanja o rezultatima i ciljevima projekta koji realizuju „Unapređenje mehanizma zdravstvene zaštite dece sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim oboljenjima u predškolskim ustanovama“.
Projekat se bavi zagovaranjem za unapređenje i razvijanje politika prema osetljivim grupama dece sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim nezaraznim oboljenjima u oblasti preventivno zdravstvene zaštite. Predstavnice Udruženja „Hrabriša“ su pokrajinskog zaštitnika građana, prof. dr Zorana Pavlovića, kao i zamenika ombudsmana za zaštitu prava deteta, Milana Dakića informisale o do sada realizovanim aktivnostima, sastancima koje su prethodno organizovale u svojoj kampanji javnog zagovaranja, kao i planovima do kraja realizacije pomenutog projekta.
Sagovornice i sagovornici su se složili da značaj teme traži zajedničku akciju, zbog čega je dogovorena organizacija okruglog stola početkom novembra, na koji će biti pozvani svi relevantni sagovornici.
Cilj ovog okruglog stola je zamišljen kako bi se pronašli predlozi rešenja u smislu bolje primene opštih pravnih akata, ali i internih procedura prilikom upisa dece u objekte predškolskih ustanova na teritoriji Republike Srbije.
Plan je da u realizaciji ovog okruglog stola budu pozvani donosioci odluka na nivou jedinica lokalnih samouprava i pokrajinskih organa, kao i drugi donosioci odluka koji utiču na postupanje u najboljem interesu dece.
Osnovna misija Udruženja „Hrabriša“ je da deca sa retkim neurometaboličkim i neurotransmiterskim bolestima dobiju najveći nivo zdravstvene zaštite, te ostvare prava iz domena socijalne zaštite i obrazovanja.
O svim aktivnostima u budućnosti Udruženje „Hrabriša“ će blagovremeno obaveštavati javnost.
Ostvarivanje prava deteta u punoj meri, te razvoj ličnosti deteta i razvoj obdarenosti i mentalnih i fizičkih sposobnosti do krajnjih granica onako kako to podrazumevaju standardi opšteprihvaćenih pravnih pravila, zahteva holistički pristup i to istovremeno kao princip intersektorske saradnje i multidisciplinarnog rada te kao poštovanje načela nedeljivosti i međusobne zavisnosti svih prava deteta. Zato su i pravo deteta na najviši nivo zdravstvene i medicinske zaštite i pravo deteta na obrazovanje neodvojivi, te svakom detetu moraju biti obezbeđena pod jednakim uslovima, u njegovom najboljem interesu, bez diskriminacije i uz poštovanje dostojanstva deteta te njegovu participaciju u najvećoj mogućoj meri.
Starije osobe širom sveta obeležavaju 01. oktobar kao svoj dan, budući da je isti, sada već daleke 1990. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija utvrđen kao Međunarodni dan starijih osoba.
Svedoci smo da je od 2020. godine položaj starijih osoba usled zabrane kretanja, a potom i raznih drugih mera prevencije koje se preporučuju u borbi protiv korona virusa, znatno otežan. Potrebni su napori celokupnog društva kako populacija starih ne bi bila isključena iz aktivnog socijalno-društvenog života, a posebno da ne bi bila izložena nasilju.
Ističemo da je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, u saradnji sa organima i institucijama koji se bave problemom nasilja, svoje aktivnosti u 2022. godini fokusirao upravo na nasilje nad starijim osobama. U tom cilju, realizovano je više poseta Gerontološkim centrima na teritoriji AP Vojvodine kada su ujedno i održana predavanja na temu nasilja nad starijim osobama. U planu je da se u narednom periodu nastavi sa posetama Gerontološkim centrima.
Starije osobe su ranjiva kategorija lica kojoj je potrebna podrška, ne samo zdravstvena i materijalna, već i ona koja je, možda, najbitnija, ali je potcenjena - ljudska pažnja. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve aktere, kako građane, tako i stručne ustanove i društvene institucije da, u granicama svojih mogućnosti i kompetencija, učine sve kako bi se život starijih osoba poboljšao i unapredio, njihovo dostojanstvo poštovalo, a njihova ljudska prava efikasno zaštitila.
Ponekad je za to dovoljna samo obična ljudska reč.
