Vesti
Idući u susret 26. junu koji se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe droga i ilegalne trgovine ili Svetski dan droga, a koji je Rezolucijom 42/112 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija koji se ove godine obeležava pod sloganom „Suočavanje sa izazovima droga u zdravstvenim i humanitarnim krizama“, je izraz odlučnosti da se ojača akcija i saradnja u podizanju svesti o glavnom problemu koji nedozvoljene supstance predstavljaju u društvu.
Generalna Skupština Ujedinjenih nacija je 2000. godine usvojila Rezoluciju kojom je Afrički dan izbeglica, 20. jun, proglasila za Međunarodni dan izbeglica. Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na sve one koji su u ranijem periodu bili primorani da usled ratnih sukoba, zbog straha od progona, nasilja i konflikata napuste svoje domove, ali i u znak podrške onima koji se i danas suočavaju sa sličnim problemima. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice ( UNHCR ) je nedavno iznela podatak da je danas u svetu izbeglica više nego ikad i da se njihov broj popeo na blizu sto miliona, zbog aktuelnih oružanih sukoba širom planete, uključujući i krizu u Ukrajini.
Srbija se od 90-tih godina prošlog veka susreće sa problemom izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije, koji su usled ratnih sukoba i raspada zajedničke države, utočište potražili na teritoriji današnje Republike Srbije. Od početka izbegličke krize, a posebno od 2015. godine, suočeni smo kao država sa povećanim prilivom izbeglica i migranata koji su uglavnom dolazili iz zemalja Bliskog istoka i severne Afrike i tzv „zapadnobalkanskom rutom“ u tranzitu prolazili kroz našu zemlju, u nameri da odu najčešće u neke od razvijenih zemalja Evropske unije. Jedan, manji broj njih zatražio je azil u Republici Srbiji. Bez obzira da li su bili u tranzitu ili su čekali okončanje postupka azila, više hiljada izbeglica i migranata nalazilo se u osetljivom položaju: mnogi od njih nisu imali lične isprave, finansijska sredstva potrebna za preživljavanje, nisu poznavali jezik, niti običaje i propise Republike Srbije. U posebno osetljivom položaju bile su žene i deca bez pratnje. Pored obaveze da se zbrine više hiljada ljudi u stanju potrebe, država se suočila i sa izazovom da domaćem stanovništvu približi probleme ove populacije. Odgovor na izazove prihvata i smeštaja većeg broja izbeglih, što efikasniji postupak azila, te eventualna integracija prognanih u zemlju prihvata, kao i pravilno informisanje lokalnog stanovništva o potrebi države da adekvatno odgovori na ove izazove, bilo je važno ne samo za budućnost izbeglih u Srbiji, nego i za karakter i napredak našeg društva u celini.
Pokrajinski ombudsman je u svom radu posvećivao pažnju i problemima izbeglištva i migracija, pa je u prethodnom periodu organizovao i više konferencija i skupova na ovu temu, poput Međunarodno naučne konferencije „Migracije kao bezbednosni izazov: zapadnobalkanska ruta“ i Međunarodne konferencije „Migrantska kriza-odgovor institucija“. Takođe, u više navrata je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM) obavljao posete mestima gde su smeštene izbeglice i migranti o čemu su sačinjeni i odgovarajući izveštaji.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman ističe da je Međinarodni dan izbeglica prilika da se ukaže na položaj ljudi koji su zbog ratnih sukoba i brutalnih kršenja ljudskih prava bili prinuđeni da napuste svoje domove, sa uverenjem da ovaj datum pripada njima, ali da je to takođe i prilika da se gradi empatija i razumevanje za njihova stradanjima i oda priznanje njihovoj odlučnosti i izdržljivosti u započinjanju novog života.
Idući u susret Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad starijima koji se obeležava svake godine 15. juna, za period od 2021. godine do 2030. godine koji su Ujedinjene nacije proglasile Dekadom zdravog starenja. Pokrajinski zaštitinik građana - ombudsman održao je danas okrugli sto pod sloganom „Izazovi zdravog starenja“ u sedištu institucije. Tom prilikom, prisutnim korisnicima gerontoloških ustanova u Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Vrbas, Ruma i Pančevu obratio se Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prof. dr Zoran Pavlović, načelnica Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Vojvodine doc. dr Snežana Ukropina, psihološkinja u domu na Limanu Gerontološkog centra Vesna Premić, pedagoškinja-rukovoditeljka Klubova za odrasle i starije Tonja Mirković, socijalni radnik angažovan na usluzi Pomoć u kući Miloš Kostić, kao i stručna saradnica Crvenog krsta Novog Sada Ivana Bogojević. U radu okruglog stola pored panelista, učestvovali su i sami gosti, korisnici geronto ustanova, iznoseći primere dobre prakse iz ustanova iz kojih dolaze.
Cilj okruglog stola je sveobuhvatna akcija u cilju poboljšanja života starijih, njihovih porodica i osnaživanje zajednice u kojoj žive, da bi mogli da koriste sve benefite ljudskog prava na (dostojanstvo) starost.
Za naše stare da ih ne zaborave.
Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, učestvovao je u radu međunarodnog naučno tematskog skupa „Deca i izazovi digitalnog okruženja”, koji se juče i danas održavao na Paliću. Organizatori skupa bili su Institut za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda i Pravosudna akademija, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Ubrzan razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, u sadejstvu sa „novom realnošću“ kreiranom u kontekstu pandemije izazvane virusom COVID 19, izmestio je značajan deo aktivnosti dece u digitalno okruženje, uključujući tu kako obrazovanje, tako i slobodno vreme. Razmere i brzina kojom se odigrao ovaj proces, otvorili su pitanje pripremljenosti same dece, njihovih roditelja, zaposlenih u obrazovnom i sistemu socijalne zaštite, na izazove koje ta tranzicija nosi sa sobom.
Učesnicima skupa , prof. dr Zoran Pavlović je govorio na temu „Deca i govor mržnje na društvenim mrežama“.
Danas je Nacionalni dan rodne ravnopravnosti.
Odluku o ustanovljavanju 11. juna kao Dana rodne ravnopravnosti usvojila je Vlada Republike Srbije 27. oktobra 2021. godine, jer je tog dana 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji. Ukazom kneza Mihaila odobreno je Nataliji Petrović i Sofiji i Katarini Lekić da mogu da otvore školu za žensku decu.
Rodna ravnopravnost predstavlja jednak položaj, tretman i mogućnosti za žene i muškarce u ostvarivanju ljudskih prava, u svim sferama javnog i privatnog života. To je jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje demokratije, poštovanja ljudskih prava i postizanje socijalne pravde. Tokom protekle decenije dosta je urađeno na polju rodne ravnopravnosti, a naročito značajni koraci učinjeni su u zakonodavnoj oblasti. Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti unapređen je institucionalni okvir i stvoreni su zakonski uslovi za sprovođenje politike jednakih mogućnosti za žene i muškarce.
Uprkos ovim pozitivnim promenama, žene još uvek nisu ravnopravne u svim oblastima javnog i privatnog života, a posebno su u teškom položaju žene iz višestruko marginalizovanih, ranjivih grupa. Žene su i dalje u manjoj meri zastupljene na pozicijama moći od muškaraca. Rodni stereotipi i predrasude i dalje su široko su rasprostranjeni. Nasilje prema ženama je i dalje prisutno i neraskidivo povezano sa duboko ukorenjenim rodnim nejednakostima. Važno je raditi na prevenciji kroz edukaciju, podizanje nivoa svesti i rešavanje rodne neravnopravnosti u svim sferama života, jačanjem kapaciteta svih relevantnih aktera, odnosno nadležnih organa i institucija za razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti, a posebno obučavanje zaposlenih u institucijama koje dolaze u kontakt sa slučajevima nasilja prema ženama, kako bi se obezbedila efikasna zaštita žrtava i sprečili fatalni ishodi.
Pokrajinski ombudsman kontinuirano sprovodi aktivnosti sa ciljem osnaživanja rodne ravnopravnosti i davanja doprinosa razbijanju rodnih uloga i rodnih stereotipa.
Tokom ove godine izdao je drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje monografije „Žene u parlamentarnom život Vojvodine - drugi vek“, čiji je predmet sticanje političkog subjektiviteta žena, te ostvarivanje potpune rodne ravnopravnosti – aktualno i danas.
U prethodnom periodu organizovani su i skupovi na kojima su u fokusu bile uspešne žene iz različitih sfera društvenog života – tako je, povodom Međunarodnog dana žena Pokrajinski ombdusman održao skup „Uspeh i postignuća iz perspektive žena“ želeći da, kroz izlaganja i umrežavanje uspešnih žena iz različitih sfera društvenog život - sporta, umetnosti, biznisa i nauke, poveća vidljivost uspešnih žena u našem društvu. U radu skupa učestvovale su žene iza kojih stoje značajna postignuća i koje svojim uspesima mogu poslužiti kao uzor mladim ženama, spremnim da, kao i njihovi uzori, u svoju profesiju unesu istu onu energiju i posvećenost koja omogućuje uspeh.
Takođe, organizovan je skup „Istaknute žene nacionalnih manjina“ na kome se govorilo o ženama nacionalnih manjina koje služe kao podstrek i nadahnjujući uzor, odnosno o ženama koje su dale doprinos unapređenju zdravstvene zaštite, umetnosti, obrazovanja, jačanju nacionalne svesti i identiteta pripadnika/ca nacionalnih zajednica.
Pokrajinski ombudsman je u 2021. godini održao i konferenciju povodom Međunarodnog dana žena na selu pod nazivom “Seoske žene – pokretačice lokalnog razvoja“. Cilj konferencije bio je da se kroz razmenu prakse i iskustava predstavnika/ca institucija i udruženja seoskih žena sagledaju mogućnosti za unapređenje njihovog položaja i utvrde moguće akcije.
Pokrajinski ombudsman nastaviće sa realizacijom edukativnih aktivnosti i skupova, kao i sa izdavanjem publikacija, a u cilju davanja doprinosa podizanju svesti o značaju rodne ravnopravnosti, koja predstavlja jednu od osnovnih vrednosti demokratske države.
