Vesti
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine proglasila i usvojila 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde, međutim prvi put je obeležen 20. februara 2009. godine. Ovaj datum se obeležava sa ciljem da podstakne napore međunarodne zajednice da iskoreni siromaštvo, promoviše punu zaposlenost i dostojanstven rad, rodnu ravnopravnost i pristup socijalnom blagostanju i pravdi za sve. Takođe, ovo je dan kada je jedinstvena prilika da se društvo podseti da je ona moguća jedino ako zajedno radimo na iskorenjivanju rodne nejednakosti, siromaštvu i nasilju.
Borba za socijalnu pravdu je u osnovi globalne misije Ujedinjenih nacija da promovišu razvoj i ljudsko dostojanstvo. Usvajanjem Deklaracije o socijalnoj pravdi za pravičnu globalizaciju 2008. godine pokazan je jedan od primera posvećenosti Ujedinjenih nacija ovoj težnji. Deklaracija se odnosi na obezbeđivanje ishoda za sve putem zapošljavanja, socijalne zaštite, socijalnog dijaloga i osnovnih prava na rad.
Socijalna pravda je osnovni princip koji se zasniva na principima poštenja, jednakosti, poštovanja različitosti i primene ljudskih prava u svim segmentima života i uspešnoj koezistenciji među narodima. Ovaj princip se uvažava prilikom promovisanja rodne ravnopravnosti, prava migranata, kao i radnih mesta.
Socijalna pravda se unapređuje kroz uklanjanje prepreka sa kojima se ljudi suočavaju zbog svog pola, godina života, rase, etničke pripadnosti, religije, kulture ili invaliditeta. Brojni su pokazatelji koji predstavljaju rizike za socijalnu isključenost, a najvažniji od njih su:
- Materijalna ugroženost
- Status u društvu
- Bolest
- Invalidnost
- Pripadnost određenom polu
- Etničke i verske pripadnosti i dr.
Ovi rizici pojedinaca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od uključivanja i učešća u društvenim tokovima i aktivnostima u zajednici.
Siromašni se često sreću sa osuđujućim stavovima, osobe sa invaliditetom sa fizičkim barijerama, osobe sa mentalnim smetnjama sa odbacivanjem. Takođe, brojni su pokazatelji da se društvo i zajednica sreću sa velikim problemom trgovine ljudima, najviše decom i ženama, kao posledica socijalne ugroženosti, koji su bili primorani da pružaju seksualne usluge, primoravani na prosjačenje, na vršenje krivičnih dela, kao i druge oblike iskorišćavanja. Prema statističkim podacima, oko 75% žrtava su imale prethodno iskustvo nasilja, 50% od njih su deca, prosečnog uzrasta od 14 godina, što govori o tome da nisu razvijeni specifični programi za prevenciju nasilja i trgovinu ljudima. Grupacije koje su ranjive su najčešće osobe koje su doživele nasilje u porodici, koje žive u siromaštvu, koje su doživele bilo koji vid diskriminacije, nezaposlena lica, kao i lica koja su isključena iz obrazovnog sistema i lišena osnovnih prava. Institucionalni mehanizmi u Republici Srbiji čine da žrtve budu uključene u društvo, da ne budu ranjive i podložne ponovnom riziku viktimizacije, te se na ovaj način pomaže i da porodice žrtava ne budu ugrožene i da se preživljene traume ne odražavaju negativno i na njihovu decu, jer bi to proizvodilo šire posledice po društvo i doprinosilo bi porastu siromaštva, socijalne distance i nasilja.
Ljudsko dostojanstvo, porodična stabilnost i socijalni mir, uz razvoj jake srednje klase, ciljevi su kojima je neophodno težiti. Kao društvo moramo ozbiljno da se zabrinemo zbog rastuće socijalne nejednakosti među ljudima, jer su siromaštvo građana Srbije i nezaposlenost, pogotovo među mladima, vidljivi na svakom koraku i predstavljaju ozbiljan problem sa kojim se suočavamo.
Ako je čovek osuđen da živi u siromaštvu i bez zaposlenja – to je povreda njegovih osnovnih ljudskih prava. Socijalna pravda ogleda se i kroz dijalog. U situaciji kada se ukidaju sredstva za mnoge usluge za decu, mlade, stare, kada se smanjuju prava iz socijalne i zdravstvene zaštite, kada u budžetskim sredstvima sve manje mesta ima za najsiromašnije, sve ukazuje na to da u budućnosti, bez podrške, partnerstva, saradnje svih članova u zajednici neće biti moguće dosezanje društva koje se temelji na vrednostima koje čine – solidarnost, pravednost, sloboda i jednakost.
Možemo slobodno reći, da se u protekloj deceniji dosta radilo na kreiranju sistema kao podrške za žrtve trgovine ljudima kako u našoj zemlji, tako i u svetu, ali da je neophodno da se sve institucije zajedno uključe i pruže podršku, jer na taj način ćemo postići suštinski pomak u ovoj oblasti.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman poziva sve članove našeg društva da nam se pridruže u obeležavanju Svetskog dana socijalne pravde i promociji jednakih prava i mogućnosti za sve. Zato što se tiče svih nas!
Kada bi savremena civilizacija istinski živela u skladu sa principima poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda koji su proklamovani Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima ne bi bilo današnjih pojava masovnog kršenja ljudskih prava, često praćenih okrutnim zločinima protiv čovečnosti. Put ka miru je i pogled u prošlost, svih nas i svih generacija, jer na taj način jedino možemo izvući pouku o tome da se loša dela ne smeju više nikad da ponove. Ukoliko se budemo bavili kulturom sećanja kao i prihvatanjem odgovornosti, prema mladim naraštajima stvorićemo put ka boljoj budućnosti, stvorićemo putokaz ka jednoj kulturnoj strategiji koja će uticati na ispravno formiranje stavova mladih, koji jesu naša budućnost.
Između ostalog, ovim rečima otvoren je naučni skup sa međunarodnim učešćem pod nazivom „80 godina od pogroma u Velikoj raciji – korak dalje ka zajedničkoj budućnosti“, koji se održao juče u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Matice srpske.
Pozdravnim rečima učesnicima skupa obratili su se prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, ispred Pokrajinske vlade APV Vojvodine prof. dr Zoran Milošević – pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i prof. dr Zoran Pavlović – pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman.
Naučni skup se odvijao u tri panela pod nazivom Krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, Suđenje za ratne zločine i dokazivanje (stav prakse i javnosti) i Korak dalje ka sećanju. U radu naučnog skupa učestvovao je veliki broj učesnika iz Srbije, Mađarske i Rumunije, i to: profesora, sudija, tužilaca, advokata, predstavnika nevladinog sektora, tako da su se u izlaganjima čuli kako akademski tonovi, tako i praktični primeri, iskustva i dileme.
Danas nakon skupa Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i predstavnici Matice srpske, sa predstavnicima Opštine Žabalj obišli su memorijalna mesta u Čurugu, u znak sećanja na stradanje nevinih žrtava, Srba i Mađara u tom selu, tokom Drugog svetskog rata. Tom prilikom obišli su Žitni magacin i Srpsku pravoslavnu crkvu Vaznesenja Gospodnjeg i položeno je cveće na spomenik žrtvama kod Treće rampe u Čurugu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizama za prevenciju torture (NPM) a u saradnji sa timom Zaštitnika građana dana 28. januara 2022. godine posetio Okružni zatvor i Policijsku upravu u Subotici. Ovo je bila nenajavljena poseta sa ciljem da preventivno deluje i usmerava organe javne vlasti i službena lica na stvaranje uslova i postupanja prema licima lišenim slobode u skladu sa važećim propisima i standardima.
Nadalje kako je cilj posete bio usmeren i na postupanje službenih lica u postupcima lišenja slobode izvršen je obilazak prostorija u kojima se vrši pritvor lica lišenih slobode i zadržavanje lica u prostorijama za zadržavanje Policijske uprave Subotica. Tokom predmetne posete članovima tima pružene su sve tražene informacije, omogućen im je obilazak i fotografisanje prostorija za zadržavanje, obavljen je nenadzirani razgovor sa pritvorenim licima i uvid i fotokopiranje zatražene dokumentacije.
Nakon posete o svemu će biti sačinjen izveštaj o obavljenoj poseti Okružnom zatvoru i Policijskoj upravi u Subotici.
Instituciju Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana juče je posetila ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David. Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, upoznao je ambasadorku sa radom institucije i stanjem ljudskih prava u Autonomnoj pokrajini Vojvodini. Tema razgovora bile su kako dosadašnje, tako i planirane aktivnosti institucije Pokrajinskog ombudsmana, koja ove godine obeležava 20 godina od osnivanja.
Sastanak dveju institucija upriličen je i s ciljem razmatranja mogućnosti i predloga u pogledu nastavka i unapređenja saradnje započete ranijih godina. Pokrajinski ombudsman je, ističući značaj podrške Ambasade Švedske u Srbiji, izrazio očekivanje da će se u predstojećem periodu saradnja proširiti na više specifičnih pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređenja ljudskih prava, a prvenstveno prava deteta.
Sastanku su, uz pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića i ambasadorke Švedske Anike Ben David, prisustvovali zamenik Pokrajinskog zaštitnika građana za prava deteta Milan Dakić i predstavnici Ambasade Švedske: koordinatorka za komunikacije i javnu diplomatiju Slavica Marković-Sandić i predstavnica organizacije Teraforming Nevena Bajalica.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastavio je danas akciju darivanja knjiga za decu u predškolskim ustanovama, u saradnji s Gradskom bibliotekom u Novom Sadu. Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović uručio je Aleksandri Perović, direktorki Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ u Somboru, paket knjiga i slikovnica za decu koja pohađaju vrtić „Lalice“ u Staparu.
Pokrajinski zaštitnik građana realizacijom ove, i niza sličnih aktivnosti u prethodnom periodu, želi pre svega da ukaže na značaj čitanja detetu i sa detetom od najranijih dana za njegov celovit razvoj, ali i da učini čitanje dostupnijim svoj deci i tako doprinese unapređenju prava deteta na kvalitetan razvoj i odrastanje u stimulativnom okruženju.
Sa željom da istakne važnu ulogu vaspitača u prvim koracima formiranja dečije ličnosti, Ombudsmanu je ova poseta bila povod da u neposrednom razgovoru čuje njihova mišljenja, stavove, iskustva i probleme sa kojima se suočavaju.
Uručenju knjiga su pored pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića prisustvovali i zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica i lokalna ombudsmanka Grada Sombora Čarna Petričević.
Ombudsman je juče uručio knjige za decu koja pohađaju vrtić u okviru Osnovne škole „Hunjadi Janoš“ u Čantaviru, a u narednom periodu planira da uruči knjige za decu u vrtiću „Duga“ u Šangaju i vrtiću „Včielka“ u Bačkom Petrovcu.
