Vesti
Prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i savetnica u Stručnoj službi, Nina Janić Brusnjai, dana 13. decembra 2021. godine, učestvovali su na seminaru „Zaštita podataka o ličnosti“ u organizaciji Privredne komore Vojvodine. Pokrajinski zaštitnik građana, prof. Pavlović i saradnica, kroz izlaganja, upoznali su učesnike sa osnovama zaštite podataka o ličnosti iz ugla zaštite ljudskih prava i kao i značajnim primerima međunarodne i domaće prakse u primeni pravne regulative u ovoj oblasti.
Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović učestvovao je danas na konferenciji u Novom Bečeju koja je organizovana sa ciljem ukazivanja na važnost poštovanja ljudskih prava i skretanja pažnje javnosti na probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju marginalizovane grupe stanovništva.
Budući da se Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao institucija zadužena za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, svakodnevno susreće sa problemima u ostvarivanju prava građana/ki, prof. dr Pavlović je, između ostalog, na današnjoj konferenciji govorio o iskustvima u vezi sa prijavama građana/ki na rad institucija.
Pokrajinski ombudsman se osvrnuo i na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja o maloletničkim trudnoćama i porođajima, koji ukazuju da je potrebno razviti programe i usluge prevencije i zaštite namenjene rizičnim grupama dece i mladih, posebno devojčicama romske nacionalnosti. U svom izlaganju, pokrajinski ombudsman ukazao je na potrebu da se prevaziđu diskriminatorski stavovi da su maloletnički brakovi deo tradicije i kulturoloških običaja Roma, a to je moguće samo zajedničkim, koordiniranim planiranjem i delovanjem svih aktera, edukacijom roditelja i članova zajednice i osnaživanjem devojčica informacijama, znanjem i veštinama.
Konferenciju je organizovalo Udruženje Roma Novi Bečej, uz podršku OAK i Trag fondacije kroz projekat „Jedan poziv čini promenu“.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator Mreže „Život bez nasilja“, organizovao je u ponedeljak, 6. decembra, godišnju konferenciju pod nazivom „Podrška žrtvama rodno zasnovanog nasilja – unapređenje sveobuhvatne zaštite“. Konferencija je održana uživo u Novom Sadu i preko Zum platforme, a tema konferencije je, u formi zasebnih panela, elaborirana kroz izlaganja 15 učesnika i učesnica. Na svakom od pet panela tematizovan je određeni problem, pa se tako o rodno zasnovanom nasilju govorilo kroz nasilje nad starijim i višestruko diskriminisanim ženama, kao i kroz seksualno nasilje nad devojčicama i ženama. Posebni paneli bili su posvećeni radu sa počiniocima nasilja, odnosno medijskom prikazu rodno zasnovanog nasilja.
U radu konferencije učestvovali su kompetentni sagovornici iz različitih oblasti - novinari, doktori medicine, predstavnici tužilaštva, centara za socijalni rad, kazneno-popravnog zavoda i nevladinog sektora.
Učesnike/ce skupa pozdravili su Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova i Slađana Čabrić, predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
U svom obraćanju pokrajinski ombudsman istakao je da je prošlo vreme izgovora i da je došlo vreme da se započne novi ciklus u podršci žrtvama nasilja i odredi kako individualna, tako i institucionalna odgovornost za nasilje počinjeno nad ženama.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana naglasila je da je u Srbiji na normativno-strateškom planu zaokružen okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, ali da u stvarnosti postoji čitav niz problema koji podrivaju efikasnost sistema u pružanju podrške i zaštite žrtava nasilja.
Potrebno je, po rečima predstavnice Ministarstva, inkriminisati sve vidove nasilja nad ženama, raditi sa muškarcima, sarađivati sa institucijama, intersektorski i multidisciplinarno prilaziti problemima, kako bi devojčice i žene rasle u bezbednom okruženju.
Po rečima Nataše Todorović, iz Crvenog krsta Srbije, nasilje nad starijim ženama se slabo prepoznaje, ima malo istraživanja i podataka o finansijskom nasilju i zanemarivanju. U toku pandemije došlo je do povećanja nasilja, ali da barijere koje postoje i deluju – strah, stid, emocije, finansijska zavisnost od počinioca – stvaraju utisak da broj tih slučajeva mali.
Žene sa invaliditetom su u većem riziku da budu žrtve nasilja nego druge žene. Predrasude, stereotipi i na njima zasnovani stavovi normalizuju nasilje i čine ga prihvatljivim. U Srbiji se teško oblikuju javne politike kojima se suzbija višestruka diskriminacija, ali to ne znači da svako od nas ne može, istakla je Ivana Zelić, „Iz kruga - Vojvodina, da da svoj doprinos njenom suzbijanju.
Mario Šili, iz subotičkog Centra za socijalni rad, na konferenciji je govorio o nasilju nad pripadnicima LGBT populacije. Strah od posledica i nepoverenje u državne institucije su, po njegovim rečima, ključni razlozi zašto pripadnici ove populacije ne prijavljuju nasilje. Pomoć i podrška se traže od partnera, prijatelja, roditelja, brata, sestre, psihologa ili se uopšte ne traži - gotovo polovina LGBT populacije prepuštena je sama sebi.
U romskoj populaciji rodne nejednakosti su, po rečima Radmile Zećirović, koordinatorke Romske ženske mreže, izraženije nego u drugim zajednicama. Veliki broj Romkinja doživljava partnersko nasilje (85%), ali ga veoma mali broj (14%) prijavljuje. Ona je istakla da je pandemija korona virusa uticala na porast nasilja, ali i na njegov pojavni oblik. Porastao je i broj žena koje su pomoć tražile preko SOS telefona.
Kada se radi o seksualnom zlostavljanju dece, ono je, po rečima Svetlane Nešić iz Pokrajinskog ombudsmana, još uvek tabu, žrtve u 90 odsto slučajeva ćute i veoma mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja dece bude prijavljen nadležnim institucijama. Situacija se može promeniti, a ćutanje i tišina zameniti glasnošću, samo ako promenimo društvene i kulturne obrasce, kao i prakse kojima narušavamo poverenje dece u odrasle i institucije. Seksualni zlostavljači nisu nepoznate, nego su deci bliske osobe (nastavnici, treneri, itd), a deca o zlostavljanju dugo, često godinama i decenijama, ćute, jer se, kako je naglasila Bojana Tankosić, iz Ekumenske humanitarne organizacije, plaše da neće imati podršku, da će ih sredina osuditi i odbaciti, da će biti kažnjena... Deci treba slati poruku da im verujemo, da ih razumemo i da ih ne osuđujemo. Veliku ulogu u borbi protiv seksualnog nasilja mogu imati mediji, ali tiraž, naglasila je Tankosić, ne može biti važniji od najboljeg interesa deteta.
Po rečima Nade Padejski Šekerović, rukovoditeljke Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, za suzbijanje nasilja nad ženama veoma je važan rad sa počiniocima nasilja. Ako je cilj ovog rada zaštita žrtve i uvećanje njene dobrobiti, onda se za postizanje kredibilnog rezultata sa počiniocima nasilja mora dugo raditi, a taj rad, po njenim rečima, između ostalog podrazumeva i upravljanje emocijama, menjanje uverenja, ali i koncepta muškosti.
Predrag Kuzmanović iz Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici podelio je iskustva u radu sa počiniocima nasilja nad ženama u penalnoj ustanovi. Po oceni Slobodana Josimovića, iz Višeg javnog tužilaštva, potrebni su dobri programi rada sa počiniocima nasilja, kako bi se smanjio broj žrtava, ali i broj povratnika u kazneno-popravne ustanove. Ljudi na izdržavanju kazne zatvora imaju, po njegovim rečima, snažan motiv da učestvuju u realizaciji tih programa, jer na osnovu njih mogu ostvariti benefite.
U više navrata na konferenciji je apostrofiran rad medija i ukazano na potrebu za razlikovanjem tabloidnih i profesionalnih medija. Prvi, kako je rečeno, ne štite identitet žrtve i pravdaju se potrebom javnosti da sve zna, romantizuju nasilje i svode ga na „zabavu“, drugi poštuju etički kodeks, prave delikatne procene i ne jure tiraž. Nisu svi novinari, po rečima Gorana Pejčića, novinara Radio-televizije Vojvodine, edukovani da pišu o rodno zasnovanom nasilju. Mediji sa jedne strane i institucije, uključujući Pokrajinskog ombudsmana, sa druge strane, treba da sarađuju, a rezultati te saradnje treba da budu bolje edukovani novinari i bolje i potpunije informisana javnost.
Centrima za socijalni rad su, po mišljenju Miodraga Tepavca iz Sombora, potrebni odgovorni medijski partneri, ali i horizontalna i vertikalna distribucija znanja i informacija između samih institucija. Veći broj nasilja nad ženama u Vojvodini ne znači, po Tepavčevim rečima, da je Vojvodina violentnija u odnosu na ostatak Srbije; to znači da se u Vojvodini nasilje lakše prepoznaje i da ga žene češće prijavljuju.
Svoja podsticajna izlaganja učesnici/ce su upotpunjavali i predlozima kako unaprediti i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja učiniti efikasnijom. Neki od tih predloga su, nakon kratke diskusije, uvršteni u zaključke konferencije. Među zaključcima se posebno ističu sledeći:
- potrebno je kontinuirano prikupljati podatke o rodno zasnovanom nasilju;
- potrebno je edukovati i podizati nivo znanja profesionalaca u svim institucijama o rodno zasnovanom nasilju;
- potrebno je edukovati sve žene o rodno zasnovanom nasilju, a posebno starije žene;
- rodno zasnovano nasilje treba posmatrati kroz ceo životni ciklus, a ne samo kroz određeni period života;
- promovisati međugeneracijsku solidarnost;
- obezbediti besplatnu pravnu pomoć svim ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja;
- obezbediti programe psihološke podrške i pružati psihološku pomoć žrtvama nasilja uvek kada je to potrebno;
- u borbi protiv nasilja sarađivati sa civilnim društvom;
- raditi na ekonomskom osnaživanju žena;
- obezbediti kontinuiranu edukaciju profesionalaca u vezi sa prevencijom i zaštitom dece od seksualnog nasilja;
- obezbediti zajedničko multisektorsko postupanje u zaštiti dece i žena od seksualnog zlostavljanja i obavezu međusobnog obaveštavanja o preuzetim aktivnostima, merama i njihovim efektima;
- pojednostaviti procedure, obezbediti efikasnu zaštitu i sprečiti retraumatizaciju i dodatnu viktimizaciju žrtve;
- edukovati novinare o pravima dece i njihovoj efikasnoj zaštiti;
- više uključiti lokalne samouprave u rad na sprečavanju rodno zasnovanog nasilja i kontinuirano pratiti rezultate rodno odgovornog budžetiranja;
- povezati penalni rad sa počiniocima nasilja sa postpenalnim radom.
U susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ovom prilikom uručio je Svetlani Selaković, pomoćnici pokrajinskog sekretara za socijalnu zaštitu, demografiju i ravnopravnost polova Povelju za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju ljudskih prava, za svoja višegodišnja nastojanja i davanje doprinosa unapređenju rodne ravnopravnosti.
Generalna skupština UN 1950. godine je donela odluku da se 10. decembar obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava u cilju promocije Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja i danas predstavlja najznačajniji međunarodni akt o ljudskim pravima. Ovaj dan se obeležava širom sveta kako bi se ukazalo na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca.
Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koje drugo lično svojstvo. U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.
I ove godine je ostvarivanje ljudskih prava, kako u svetu, tako i kod nas, u velikoj meri obojeno borbom protiv virusa Kovid 19. Pandemija Kovid 19 na globalnom nivou podstakla je produbljivanje siromaštva, porast nejednakosti i nasilja, istakla diskriminaciju i druge nedostatke u zaštiti ljudskih prava, a što se posebno odrazilo na pripadnike osetljivih društvenih grupa kao što su osobe sa invaliditetom, starije osobe, pripadnike etničkih i drugih manjinskih grupa.
Puno ostvarivanje ljudskih prava nije moguće ukoliko institucije kao i društvo u celini nisu usmereni ka istom cilju - životu u slobodi, dostojanstvu i jednakosti, za sve građane i građanke, životu bez straha, u veri u osnovna prava čoveka.
Obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava, značajno je po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, najpre zato da bi se naglasila važnost ljudskih prava, a zatim da bi se i problemi u njihovom uživanju učinili javnim, a nadležne institucije podstakle na njihovo efikasno rešavanje. U tom smislu Pokrajinski ombudsman podržava svaki napor donosilaca odluka koji vodi unapređenju ostvarivanja ljudskih prava i ostvarivanju humanijeg, pravednijeg, tolerantnijeg i slobodnijeg društva.
Sva ljudska prava su jednako važna, međusobno povezana, predstavljaju nedeljivu celinu i kao takva osnova su iz koje proizilaze sva druga prava, te u tom smislu predstavljaju dinamičan koncept na kome svi neprekidno moramo raditi i unapređivati ga.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovaće u ponedeljak, 6. decembra, godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja“.
Konferencija pod nazivom „Podrška žrtvama rodno zasnovanog nasilja – unapređenje sveobuhvatne zaštite“ održaće se u Novom Sadu sa početkom u 10.00 časova (sala na 4. spratu JVP „Vode Vojvodine“, Bulevar Mihajla Pupina 25) i onlajn preko Zum aplikacije.
U radu konferencije učestvovaće predstavnici centara za socijalni rad, pravosudnih organa, zdravstvenih i drugih institucija i organizacija koje se bave nasiljem u porodici i rodno zasnovanim nasiljem.
Na ovogodišnjoj konferenciji govoriće se o unapređenju normativnog i strateškog okvira u oblasti rodne ravnopravnosti i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici. Teme će biti i nasilje nad višestruko diskriminisaniim ženama, nasilje nad starijim ženama, medijsko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju, seksualno nasilje nad devojčicama i ženama, kao i rad sa počiniocima nasilja.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi priliku da pozove sve zainteresovane da prate ovaj događaj.
Na dan održavanja skupa, 6. decembra 2021. godine, istom se može pristupiti preko sledećeg linka i pristupne šifre:
https://us06web.zoom.us/j/84460672501?pwd=S0tWd0J0TUVRV3l4UlNqRGVQU3RUQT09
Meeting ID: 844 6067 2501
Passcode: ombudsman
Izjave organizatora konferencije mogu se uzeti dvadeset minuta pre početka skupa.
Program konferencije možete pogledati u prilogu.
 Agenda konferencije | 298 kB |
