Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović održao je danas učenicima novosadske gimnazije Svetozar Marković predavanje o toleranciji – Da li smo posmatrači ili učesnici?
Obraćajući se učenicima prof. Pavlović je ukazao na vrednost, značaj i paradokse koji prate toleranciju. U današnjem pluralističkom svetu tolerancija je izuzetno važna i u njemu, po mišljenju pokrajinskog ombudsmana, obrazovno-vaspitne i nezavisne institucije imaju zajednički interes da posvećeno rade na njenom promovisanju, usvajanju i praktikovanju.
Palijativna nega je danas, na žalost, neophodna i potreba određenom broju ljudi i trebalo bi je proglasiti kao posebno pravo - istaknuto je na konferenciji koju su juče, pod nazivom Pravo na dostojanstven život kada nam je pomoć najpotrebnija, u Novom Sadu organizovali Srpsko lekarsko društvo - Društvo lekara Vojvodine i Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. U radu konferencije su učestvovali lekari, filozofi, psihijatri, socijalni radnici, sociolozi i teolozi kako bi, svako iz ugla svoje profesije, doprineli što boljoj elaboraciji jedne, kako je rečeno, važne i kompleksne teme. Po rečima pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića, konferencija o palijativnoj nezi dobar je uvod u buduće aktivnosti institucije, koje će biti fokusirane i na delikatno pitanje eutanazije.
Palijativno lečenje ne priziva smrt, niti je odlaže. Cilj palijativnog lečenja je, po rečima prof. dr Mirke Lukić Šarkanović, zamenice Pokrajinskog sekretara za viskoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, da pomogne pacijentu da lakše podnese tegobe bolesti, da umanji njegovu bol, ublaži patnju, razreši duhovne dileme i sačuva njegovo dostojanstvo. Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Kliničkog centra Niš, je naglasio da se između palijativne i intenzivne nege ne može staviti znak jednakosti, da je pitanje palijativne nege postalo veoma važno u uslovima pandemije korona virusa i da ga je moguće tematizovati u različitim kontekstima, pa i onom koji se tiče troškova. Palijativno lečenje je skupo i njegovi se troškovi mogu smanjiti, ali ne po cenu narušavanja kvaliteta nege i dostojanstva pacijenta. Između psihijatrije i palijativne medicine postoji, po rečima dr med spec. psihijatrije Vanje Prodić, bliska veza. Problem je, međutim, u tome što nema dovoljno psihijatara da se uključe u palijativnu negu, koja se ne završava smrću pacijenta nego se proteže i na period žaljenja. Svaki član palijativnog tima bi morao, po njenom mišljenju, da prođe kroz obuku i iz duhovnosti, jer duhovnost, kao integralni deo palijativnog lečenja, doprinosi boljem razumevanju pacijenta i njegove bolesti. Doc. dr Slobodan Protić, teolog, smatra da bi i duhovna sfera trebala biti prepoznata u palijativnoj nezi, i da to nije ništa novo u našoj istoriji medicine. Anesteziolog prof. dr Nebojša Knežević je učesnicima konferencije pružio mogućnost da uporede situaciju u našoj zemlji sa onom u Americi, jer je govorio o iskustvima sa eutanazijom i palijativnom negom u Sjedinjenim Državama. Tim povodom je postavljeno pitanje da li sistem vrednosti koji je stvaran u društvima prožetim utilitarizmom treba primenjivati i na našim prostorima. Doc. dr Aleksandar Stevanović, filosof, smatra da u našem slučaju treba negovati sistem vrednosti u čijem je središtu humanost, solidarnost i čovečnost. Sa osloncem na takav sistem vrednosti lakše bi se eliminisale situacije koje je dr Milana Ljubičić, profesorka beogradskog Filozofskog fakulteta, nazvala socijalnom smrću. Starost nikoga ne osuđuje na izolaciju, odsustvo solidarnosti, gubitak empatije i prekid komunikacije. Starost nije dijagnoza, a stari ljudi nisu teret, mogu biti veoma produktivni i zbog svog su akumuliranog iskustva i mudrosti važan resurs.
Konferencija Pokrajinskog ombudsmana privukla je veliku pažnju. Sala u kojoj ombudsman organizuje svoje skupove, uz mere predostrožnosti, bila je ispunjena do poslednjeg mesta, učesnici su pažljivo pratili izlaganja, a diskusija, koja je zatim usledila, doprinela je da konferencija traje duže nego što je to programom bilo predviđeno. Pojačanom interesovanju za palijativnu negu svakako je doprinela i aktuelna pandemija, te pažnja javnosti fokusirana na probleme lečenja. Treba imati u vidu i činjenicu, da stanovništvo Srbije sve više stari i da je pojačani interes za palijativnim zbrinjavanjem jedna od posledica starenja stanovništva. Ustavom Republike Srbije štiti se i garantuje pravo na zdravstvenu zaštitu ali isto tako se štiti i posebno ističe da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanosti i poštovanja ljudskog dostojanstva. Dakle prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu su nerazdvojiva i podrazumevaju vrednosti kojima se pristup palijativnom zbrinjavanju pacijenta kvalitativno podrazumeva. Palijativno zbrinjavanje je pristup pacijentu koji poboljšava kvalitet života pacijenta i porodice suočavajući se sa problemima koji prate bolesti koje ugrožavaju život kroz prevenciju i otklanjanje patnje putem ranog otkrivanja i nepogrešive procene i lečenje bola i drugih problema: fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. Važno je istaći da palijativno zbrinjavanje kao pravo mora biti omogućeno svakom pojedincu, građaninu i građanki bez obzira da li ima ili nema nekoga da se brine o njemu/njoj, kao i da se pruži usluga podrške i pomoći koja se ogleda, kao pravo sui generis, u multidisciplinarnom pristupu lekara, zdravstvenih radnika i saradnika, socijalnih službi, zdravstvenih službi sekundarnog i primarnog nivoa, ustanova socijalne zaštite, objedinjene psihološke i duhovne brige o pacijentu i porodici, na jednom mestu. Druga posledica je da se postojeći sistemi zdravstveno-socijalne zaštite i nege reorganizuju tako da se što potpunije zadovolje potrebe za palijativnim zbrinjavanjem. Nadalje potrebno je da se zdravstveni radnici, zaposleni u službama socijalne zaštite, pacijenti i šira javnost permanentno edukuju o palijativnom zbrinjavanju čemu je, svojom konferencijom, Pokrajinski ombudsman dao svoj doprinos.
Učesnici konferencije podržavaju predlog da se:
pravo na palijativnu negu proglasi posebnim pravom;
palijativa odvoji od intenzivne nege;
obrati posebna pažnja na pacijente u stanju socijalne potrebe, uz usluge hospisa;
javnim politikama podstiče volontiranje u odeljenjima bolnica za palijativnu negu, domovima zdravlja i hospisima;
da se u okviru postojećih institucija i nedavno proširenih kapaciteta bolničkih i drugih delova iz sistema zdravstvene i socijalne zaštite započne sa neophodnim pripremnim aktivnostima, umrežavajući relevantne institucije;
da se prepozna metodologija za utvrđivanje broja pacijenata u stanju potrebe, odnosno onih kojima je pomoć najpotrebnija, da budemo zdravstveno odgovorni i solidarni, davanjem podrške zdravstvenom sistemu tako što ćemo prihvatati mere koje se preduzimaju u okviru preventivnog delovanja zdravstvenih vlasti i,
da se nastavi sa dijalogom u društvu o očuvanju ljudskog dostojanstva čoveka kada mu je pomoć najpotrebnija, uz obavezu da se holistički pristup integriše u palijativnu negu, jer doprinosi boljem razumevanju pacijenta i njegove bolesti, ali i podršci svima koji daju podršku i pomoć kada je ona najpotrebnija.
Novembar je mesec podizanja svesti o zdravlju muškaraca i bolestima od kojih muškarci obolevaju, sa fokusom na borbu protiv raka prostate i testisa. Rak prostate je posebno ozbiljno oboljenje od čijih posledica na svakih 13 minuta negde na svetu jedan muškarac izgubi život. Na globalnom nivou organizuju se brojne akcije kako bi se povećala svest muškaraca o potrebi očuvanja zdravlja i važnosti preventivnih pregleda u sprečavanju nastanka raka prostate. U našoj zemlji svake godine registruje se novih 2.400 slučajeva raka prostate i testisa. Prema statistici, ova bolest je treće najsmrtonosnije maligno oboljenje u Srbiji u populaciji muškaraca.
Pokrajinski ombudsman koristi ovu priliku da skrene pažnju javnosti na ovu bolest i istakne značaj redovnih pregleda kod urologa u cilju rane dijagnostike, a time i boljeg toka i prognoze bolesti odnosno održavanja zdravlja muškaraca.
Sutra, 19. novembra, obeležava se i Međunarodni dan muškaraca, a jedan od ciljeva obeležavanja ovog datuma je poboljšanje rodnih odnosa i promocija rodne ravnopravnosti za muškarce i za žene.
Položaj muškaraca i žena određen je patrijarhalnim nasleđem, u kome se reprodukuje tradicionalna podela na muške i ženske rodne uloge, što rezultira nejednakim položajem žena u odnosu na muškarce. Stereotipno gledanje i nametnute rodne uloge na osnovu pola negativno utiču ne samo na žene već i na muškarce, kojima se nameće nemogućnost izražavanja pozitivnih emocija, a normalizuje se nasilje i agresivnost.
Nejednakosti u društvenim i privatnim sferama koje su posledica očekivanih uloga koje se vezuju za pripadnost biološkom polu mogu se prevazići samo savezništvom, zajedničkim radom, dijalogom i jednakim učešćem oba pola u stvaranju istinski ravnopravnog društva.
Nasilje nad ženama manifestuje se u svim oblastima društva i u svakoj starosnoj dobi. Ono ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva, običajima i tradiciji, kao i nejednakim ekonomskim odnosima među polovima. Posledice nasilja nad ženama prevazilaze same žrtve i direktno utiču na njihovo okruženje, posebno na njihovu decu, a zatim i na društvo u celini.
U Srbiji se poslednjih godina ulažu povećani napori za poboljšanje sistema prevencije i zaštite od nasilja, ali nasilje nad ženama ostaje i dalje prisutno i rasprostranjeno. Iako je sveprisutno, rodno zasnovano nasilje nije neizbežno - ono se može i mora sprečiti. Za prevenciju i zaustavljanje nasilja ključno je, najpre, verovati žrtvama, osnažiti devojke i devojčice, i transformisati štetne društvene norme kojima se normalizuje nasilje.
U susret 25. novembru, Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i zamenica za ravnopravnost polova Snežana Knežević posetili su danas Sigurnu žensku kuću u Novom Sadu, koja je deo Centra za socijalni rad Grada Novog Sada i predstavlja celovit oblik društvene zaštite žena i dece koji su ugroženi nasiljem u porodici. U cilju prekidanja kruga porodičnog nasilja, i pružanja uslova da žena ojača, Sigurna ženska kuća obezbeđuje ženama i deci ugroženim nasiljem fizičku i egzistencijalnu sigurnost, psihosocijalnu podršku i pravnu pomoć. O funkcionisanju Sigurne ženske kuće u Novom Sadu koja ove godine obeležava 15 godina postojanja, o aktuelnim i budućim aktivnostima i izazovima u radu, razgovoralo se sa rukovoditeljkom dr Nadom Padejski Šećerović.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na sve žene koje su pretrpele ili još uvek trpe nasilje da ga prijave, da imaju poverenje u institucije, koje su dužne da odgovore na svaki slučaj nasilja, i pruže neophodnu zaštitu i podršku.
Edukacije mladih o rodno zasnovanom nasilju, javne kampanje, odgovorno medijsko izveštavanje, saradnja i pravovremeno reagovanje institucija na svaki vid nasilja i adekvatna zaštita i podrška ženama koje su žrtve nasilja nužni su za stvaranje nenasilnog društva i slanja poruke da u tom društvu postoji nulta tolerancija na nasilje nad ženama.
Otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačan napor, već mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.
Povodom obeležavanja 18. novembra - Evropskog dana zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja
Kontinuiranim sticanjem uvida u stanje prava deteta, radi praćenja primene međunarodnih standarda u ovoj oblasti, a na osnovu obraćanja građana, istraživanja, medijskih izveštaja te drugih izvora saznanja, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman uočio je da je tokom 2020. godine uvećan broj slučajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece od strane odraslih, pre svega roditelja i staratelja dece, a posebno je seksualno nasilje prisutnije među svim oblicima najgrubljeg kršenja prava deteta. Od ukupnog, dve trećine broja medijskih napisa koje ombudsman prati, u 2019. godini, odnosilo se na vršnjačko nasilje, dok je u prvoj polovini 2020. godine 84 odsto napisa bilo u vezi sa nasiljem prema deci od strane odrasle osobe. Period izolacije i škole na daljinu učinio je vidljivijim nasilje u porodici prema deci – u periodu od 16. marta do 6. maja 2020. godine 91 odsto slučajeva medijskog izveštavanja govori da su nasilje počinile odrasle osobe bliske ili poznate detetu, dok je u istom periodu godinu dana ranije, vršnjačko nasilje bilo podjednako zastupljeno kao i nasilje od strane odraslog prema detetu.
Imajući u vidu to da je trend uvećanja broja predmeta seksualnog zlostavljanja dece nastavljen i u 2021. godini, kao i da je tema seksualnog zlostavljanja našla značajnije mesto u javnom medijskom prostoru tokom poslednjih godinu dana, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokrenuo je aktivnosti u cilju ispitivanja stanja i postupanja institucija u prevenciji i zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja, kao i potrebe za edukacijom profesionalaca iz različitih sistema, dece, roditelja i najšire javnosti u vezi sa temom seksualnog nasilja.
Na osnovu preliminarnih podataka iz odgovora dobijenih od 1203 prosvetna radnika, a u okviru istraživanja kojim Ombudsman želi da stekne bliži uvid u postupanje institucija obrazovnog, zdravstvenog, sistema socijalne zaštite i pravosuđa u prevenciji i zaštiti dece od seksualnog nasilja, kao i u pogledu informisanosti i stavova profesionalaca iz navedenih sistema o ovoj temi, edukacije na temu seksualnog nasilja prema deci potrebne su ovoj grupi profesionalaca, te je neophodno jačanje njihovih kompetencija da prepoznaju i adekvatno odgovore u zaštiti dece od seksualnog nasilja. Tek oko 16 odsto prosvetnih radnika navelo je da su obučavani u oblasti zaštite dece od seksualnog zlostavljanja, a manje od četiri odsto ispitanika navelo je da smatra da je u potpunosti kompetentno da prepozna znake potencijalno seksualno zlostavljanog deteta. Iako podaci prve nacionalne studije o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece u Republici Srbiji, koju je 2015. godine izradio Incest trauma centar – Beograd, govore da u svakom školskom odeljenju u Srbiji postoje četiri deteta koja su preživela određeni vid seksualnog nasilja i još četiri deteta koja poznaju nekoga kome se to dogodilo, a Savet Evrope ukazuje na to da je jedno od petoro dece seksualno zlostavljano ili iskorišćeno, samo 11 odsto ispitanika iz istraživanja Ombudsmana u svojoj praksi je zabeležilo slučajeve seksualnog zlostavljanja deteta.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prikupio je i podatke nadležnih javnih tužilaštava u Vojvodini o postupcima u vezi sa slučajevima krivičnih dela protiv polne slobode, a u kojima su žrtve maloletna lica, odnosno deca. Prema podacima šest viših javnih tužilaštava u periodu od 2017. zaključno sa 2020. godinom, evidentirano je ukupno 175 prijava za krivična dela protiv polne slobode. Najveći broj ovih prijava odnosi se na slučajeve u kojima su žrtve maloletne osobe, i to ukupno 93 maloletne žrtve
Preliminarnom analizom podataka prikupljenih prvenstveno od obrazovno-vaspitnih ustanova, prosvetnih radnika i nadležnih tužilaštva, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman utvrdio je da vrlo mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja dece bude otkriven i da je izvesno da, u ovom trenutku, ne možemo govoriti o dovoljno dobroj zaštiti dece od seksualnog nasilja što potvrđuje podatke iz drugih istraživanja i prakse koji govore o tome da je seksualno nasilje tabu i da žrtve u 90 odsto slučajeva ćute i tek mali broj slučajeva seksualnog zlostavljanja bude prijavljen nadležnim institucijama.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebno želi da istakne da je važno da razumemo da seksualno nasilje nije nužno povezano sa fizičkim nasiljem i fizičkom prinudom, ali da je emocionalno zlostavljanje sastavni deo svakog oblika nasilja prema deci. Seksualno nasilje, što i podaci iz istraživanja Pokrajinskog ombusmana potvrđuju, rodno je zasnovano, ali je duboko ukorenjeno u autoritarnim stavovima i vrednostima društva i zajednice koji očekuju od deteta da bezuslovno poštuje autoritet odraslih samo zato što su u ulozi staratelja, nastavnika, trenera, lekara. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta usvojena je pre 32 godine i prvi je pravni dokument koji dete posmatra kao subjekt prava, a ne samo kao objekat zaštite. Konvencija prepoznaje da je za zdrav razvoj ličnosti i dobrobit deteta neophodno da se prema detetu odnosimo s jednakim uvažavanjem i poštovanjem kao što očekujemo da se ono ponaša prema odraslima i vršnjacima. Zdrav i snažan osećaj vrednosti sebe dete izgrađuje kroz poštovanje njegovih ličnih granica, a to je jedino moguće u odnosu u kojem se dete oseća prepoznato, viđeno, uvaženo i sigurno. Svaki odnos u kojem odrasli teži da svoj autoritet gradi isključivo na osnovu pozicije moći koji u odnosu na dete nedvosmisleno ima, preti da naruši lično dostojanstvo i integritet deteta, a time otvara prostor za različite mogućnosti zloupotrebe i nasilja prema deci. Da bismo prekinuli tišinu i ćutanje, neophodno je da menjamo društvene i kulturne obrasce i prakse kojima narušavamo osećaj poverenja dece u odrasle i u institucije.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava sve aktivnosti nadležnih institucija u vezi sa podizanjem nivoa znanja i veština odgovornih lica koja moraju biti obučena da prepoznaju i adekvatno reaguju na bilo koji znak da je dete seksualno zlostavljano. Edukacijom i pravovremenim reagovanjem dajemo jedini pravi odgovor na ovaj vid ugrožavanja prava deteta.
Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja uspostavljen je 2015. godine i obeležava se svake godine 18. novembra radi podizanja svesti javnosti o seksualnom nasilju prema deci i u cilju promocije Lansarot konvencije. Ovaj datum prati obeležavanje dva značajna međunarodna datuma – 19. novembar, Svetski dan prevencije zlostavljanja dece i 20. novembar, Međunarodni dan deteta.
