Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je organizovao Okrugli sto na temu „POVERENjE U INSTITUCIJE“ - Kome prijaviti nasilje? Skup je organizovan s ciljem celovitog sagledavanja problema, potreba i sačinjavanja zajedničkih zaključaka i predloga za unapređenje i adekvatnu zaštitu ljudskih prava i prava deteta.
Pokrajinski zaštitnik građana u svom postupanju tokom prethodnih godina identifikovao je sve veći broj slučajeva nasilja, a s druge strane, nerazvijene procedure, nedovoljna i neadekvatna saradnja između nadležnih institucija (socijalnog, zdravstvenog, obrazovnog i sistema pravosuđa) prepoznate su kao značajan problem u obezbeđivanju blagovremene i potpune zaštite od nasilja, bilo da se radi o deci ili o odraslim licima.
Istovremeno, sredstva javnog informisanja najčešće prekomerno, neprimereno i neprofesionalno izveštavaju o slučajevima sumnje na nasilje, bez kritičkog stava, sa sve izraženijim senzacionalizmom, čime se krši pravo na dostojanstvo, privatnost i bezbednost žrtava i stvaraju uslovi za sekundarnu viktimizaciju, isključivo s ciljem da se zadovolji znatiželja javnosti i podigne tiraž.
Ombudsman kontinuirano ističe važnu ulogu medija, koji svojim profesionalnim i etičkim izveštavanjem mogu značajno doprineti edukaciji javnosti. Snažan uticaj informacija koje mediji svakodnevno plasiraju doprinose opštem obrazovanju dece, mladih, roditelja, stručne i opšte javnosti, pošto ih javnost najčešće bezrezervno prihvata kao proverene i tačne. Ombudsman permanentno ukazuje i na potrebu unapređenja pozitivnog uticaja medija, izbegavanjem senzacionalističkog izveštavanja o događajima kada je reč o žrtvama nasilja, posebno kada su žrtve deca, te pružanjem adekvatne zaštite i podrške uz poštovanje prava na zaštitu privatnosti. Pravo na privatnost kao i poštovanje ličnog dostojanstva, psihičkog i fizičkog integriteta svakog pojedinca, ne smeju biti ugroženi nesavesnim i senzacionalističkim izveštavanjem medija i neodgovornim postupanjem institucija.
Na osnovu svog iskustva u praksi, Ombudsman uočava potrebu da istakne da je poverenje u institucije od ključnog značaja, kako za ostvarivanje, unapređenje i zaštitu ljudskih prava i prava deteta, tako i za zaštitu i jačanje društva u celini.
Na početku skupa, učesnike je pozdravio prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Svoja iskustva, izazove, dileme, ideje i uočene probleme u trenutnoj situaciji, na pomenutom okruglom stolu, izneli su i predstavnici svih relevantnih državnih organa, institucija, ustanova i organizacija, uključujući predstavnike policije, tužilaštava, sudova, ustanova socijalne zaštite, zdravstva i obrazovanja, kao i predstavnike medija i organizacija civilnog društva.
Nakon skupa u Novom Sadu, Pokrajinski zaštitnik građana organizovaće okrugli sto na istu temu u Subotici, a potom i u Sremskoj Mitrovici, nakon čega će na plenarnom skupu, koji Ombudsman planira da organizuje na jesen, zaključci sa sva tri održana okrugla stola biti sumirani, te će biti donete preporuke i predlozi čija bi realizacija doprinela jačanju poverenja u institucije, te efikasnijoj koordinaciji i saradnji relevantnih aktera, s ciljem zaštite i unapređenja ljudskih prava.
U Stokholmu je 5. juna 1972. godine u organizaciji Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Čovek i biosfera“, održana prva svetska konferencija u vezi sa zaštitom životne sredine. Na predlog učesnika konferencije, Skupština UN je 5. jun proglasila za svetski dan zaštite životne sredine, kako bi skrenula pažnju na posledice zagađenja životne sredine, promovisala važnost zajedničkog delovanja, širenja ideje održivog razvoja, štednje energije, korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, kao i smanjenja količine otpada.
Prema rečima Odre Azula, direktora UNESKA, poslednji događaji u svetu ukazuju na potrebu da „zaključimo novi sprorazum sa životnom sredinom“, promenimo obrasce ponašanja i na inovativan se način odnosimo prema životnoj sredini. Na nužnost te promene na posebno dramatičan način je upozorila i pandemija Kovid 19. Pandemija je obelodanila tesnu povezanost čovečanstva i biodiverziteta i pokazala da čovečanstvo ne može izbeći posledice ugrožavanja biodiverziteta.
Ustavom utvrđena posebna odgovornost autonomne pokrajine za zaštitu životne sredine koja pre svega podrazumeva dužnost čuvanja i poboljšavanja životne sredine, saglasno zajemčenim pravom svakog na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju oličena je i u obavezi ispunjenja ciljeva utvrđenih Deklaracijom o zaštiti životne sredine u AP Vojvodini. Saglasno nadležnostima zaštite i unapređenja ljudskih prava koje se odnose na praćenje primene međunarodnih standarda, sprovođenja istraživanja, informisanja građana, te organizovanja kampanja u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima, Pokrajinski ombudsman od postavljenih zadataka u ovom dokumentu naročito ističe te aktivno učestvuje u preduzimanju mera da se u procesu obrazovanja mladih stiču znanja i podiže svest o značaju zaštite, unapređivanja životne sredine i održivog razvoja, kao i o izvorima, uzrocima i posledicama njenog zagađivanja, u podsticanju rada institucija javne uprave, kao i rada naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija, te u naporima u razvijanju saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podseća da se tranzicija od životne sredine ka zdravoj životnoj sredini ne može ostvariti ako u nju aktivno nisu uključeni građani i njihove asocijacije, jer njima ne može biti svejedno u kakvoj sredini ostvaruju svoja fundamentalna ljudska prava.
Takođe, pristupanje Evropskoj uniji zahteva od Srbije da modernizuje svoju „eko-politiku“, da inovira postojeće i donese nove propise, kao i da uloži značajna materijalna sredstva u oblast zaštite životne sredine.
Ombudsman pozdravlja sve pozitivne korake učinjene na tom polju i podseća građane i donosioce odluka da je pravo na zdravu životnu sredinu tesno povezano sa fundamentalnim ljudskim pravom – pravom na život. Ustav Srbije svakome garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, ali i od svakoga zahteva da se prema životnoj sredini odgovorno odnosi – da je čuva, štiti i unapređuje.
Danas, uoči obeležavanja Dana deteta i Međunarodnog dana roditelja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji, organizovao je onlajn skup „Prava deteta tokom pandemije – primeri dobre prakse“. Cilj ovog skupa bio je da se osvrnemo na proteklih godinu dana trajanja pandemije i razgovaramo o tome šta smo tokom ovog perioda uočili i naučili, a posebno da ukažemo na primere i dalje korake ka unapređenju prakse u zaštiti prava deteta.
U uvodnoj reči, učesnicima skupa obratili su se prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i gospodin Juakim Vern, zamenik šefa diplomatske misije Švedske u Srbiji. Velika čast nam je da smo na skupu imali priliku da razmenimo iskustva sa gospođom Elisabet Dalin, ombudsmankom za prava deteta u Švedskoj. Ona je ukazala na to da je Kraljevina Švedska među prvim državama koje su potpisale i ratifikovale Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima deteta, kao i da je od 2020. godine Konvencija formulisana i kao Zakon o pravima deteta u Švedskoj. Govoreći o pravima deteta tokom pandemije u Švedskoj, ombudsmanka Dalin ukazala je na to da su osnovne i srednje škole nastavile redovan rad u najboljem interesu deteta, ali da je u drugim oblastima zaštite prava deteta uočen prostor i potreba za daljim unapređivanjem prava deteta. Pravo deteta na učešće u svim odlukama i oblastima koje ga se tiču i pravo deteta da bude pitano i da izrazi svoje mišljenje, prepoznato je kao pravo koje je tokom pandemije nedovoljno ispoštovano i na čijem unapređenju je potrebno raditi nadalje.
Profesor dr Zoran Pavlović podsetio je i na to da je na početku proglašenja pandemije Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izdao saopštenje u kojem je ukazao i na to da je potrebno deci obezbediti prostor, priliku i dozvolu da postavljaju pitanja i razgovaraju o svojim problemima i kojim je apelovao na odrasle (roditelje, staratelje, profesionalce, donosioce odluka) da razgovaraju sa decom, da informacije i razgovor s detetom prilagode njegovom uzrastu, sposobnostima i zrelosti deteta, jer istinite i adekvatne informacije za decu mogu biti izvor sigurnosti i olakšati im snalaženje u izazovnoj situaciji.
Iskustva ostalih izlagača skupa, predstavnica i predstavnika različitih institucija, ustanova i organizacija civilnog društva u oblasti ostvarivanja prava deteta na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, socijalnu zaštitu, igru, kulturu u kontekstu pandemije, potvrdila su da su pravo deteta na participaciju i proaktivan pristup uključivanju dece u proces razmatranja i donošenja odluka na svim nivoima, u redovnim i vanrednim okolnostima, od neprocenjivog značaja za puno ostvarivanje i poštovanje prava deteta.
Institucija ombudsmana je tokom vremena evoluirala od klasičnog modela ombudsmana, koji se bavio kontrolom uprave ka hibridnom modelu koji se bavi i zaštitom ljudskih prava i promocijom dobre uprave.
U toku ove nedelje priliku da se upoznaju sa radom, organizacijom i nadležnostima Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana imaće nova grupa studenata Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe iz Novog Sada i Subotice.
Studente će primiti profesor dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, a kroz praktičnu nastavu će ih voditi Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog ombudsmana.
Kulturna raznovrsnost je deo ljudskih prava i sloboda
Kulturna raznovrsnost je deo ljudskih prava i slobodaGlavna skupština UNESKA usvojila je 21 maja 2001. godine Opštu deklaraciju o kulturnoj raznolikosti, čiji je cilj pomoći državama da u sopstvenim sredinama unaprede poštovanje i promovisanje kulturne raznolikosti, a 2002. godine ovaj dan je proglašen za Svetski dan kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj.
Tom istorijskom deklaracijom, države sveta su kulturnu raznolikost priznale kao zajedničku baštinu čovečanstva. Svrha joj je produbljivanje razumevanja i promovisanje svesti o važnom odnosu kulture i razvoja, kao i važnosti dijaloga između kultura. Sve kulture i civilizacije doprinose bogatstvu čovečanstva. Kulturna raznolikost je snaga razvoja temeljenog na toleranciji, međusobnom poštovanju, razumevanju i prihvatanju. Kultura je način na koji živimo, naš opšti stav vrednosti, tradicije, umetnosti i verovanja. U našem sve raznovrsnijem svetu, zaštita kulturne raznovrsnosti predstavlja etički imperativ, nerazdvojiv od poštovanja ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava građana i kao takva smatra da bi na ovaj dan svi trebalo da se zapitaju šta je to raznolikost, koliko nam je bitna i gde nas njeni putevi vode.
Srbija je država mnogih naroda i religija, Srba i ostalih, koji su zajedno krojili istoriju države, time i njenu sadašnjost i budućnost. Državljani Srbije mogu biti ponosni na svoju heterogenost i po broju nacionalnih manjina, koje nas kulturološki ističu naspram drugih, i gde pripadnici nacionalnih manjina imaju ista prava kao i ostali - i u nacionalnom i u verskom pogledu. Pokrajinski ombudsman ističe da nas zalaganje za očuvanje kulturne raznolikosti i dijalog čini snažnim i složnim, doprinoseći time raznolikosti i razvoju celokupne Republike Srbije. Pozitivnim odnosom prema kulturnoj raznolikosti smo primer dobre prakse kako se zaista štite i unapređuju ljudska prava u jednom društvu.