Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je danas onlajn skup na temu maloletničkih trudnoća i porođaja i reproduktivnog zdravlja mladih.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u prethodnom periodu, prateći stanje ostvarivanja i zaštite ljudskih prava, susretao se sa slučajevima maloletničkih trudnoća u kojima je postojala sumnja da je trudnoća posledica obljube, slučajevima gde je porodica maloletnice duži niz godina na evidenciji centra za socijalni rad, te slučajevima u kojima nije postojala adekvatna saradnja ustanova obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite zbog čega maloletnim trudnicama nije pružena adekvatna podrška. Kako bi stekao bliži uvid u pojavu i rasprostranjenost maloletničkih trudnoća i porođaja i sagledao aktuelnu praksu u AP Vojvodini u vezi sa ovim pojavama, i u širem kontekstu u vezi sa reproduktivniim zdravljem mladih, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u drugoj polovini 2020. godine sproveo istraživanje o maloletničkim trudnoćama i porođajima u 2019. godini na teritoriji AP Vojvodine.
Rezultati istraživanja Pokrajinskog zaštitnika građana ombudsmana, koje je učesnicima skupa predstavila savetnica Svetlana Nešić Bajgo, ukazuju da je preventivna zaštita reproduktivnog zdravlja mladih u okviru zdravstvenog i sistema socijalne zaštite nedovoljno zastupljena i razvijena, da nedostaju edukativne i savetodavne aktivnosti u radu sa decom i mladima u ovoj oblasti; tamo gde je obezbeđen na nivou primarne zdravstvene zaštite, savetodavnim radom nejednako su obuhvaćena deca oba pola - čak 92 odsto ovog vida preventivne zaštite prođu isključivo devojčice; određene grupe dece u većem su riziku od pojave maloletničke trudnoće - uglavnom je reč o devojčicama iz romske populacije, deci bez adekvatnog roditeljskog staranja i iz porodica sa potrebom za ekonomskom i socijalnom pomoći i podrškom.
Imajući u vidu rezultate ovog istraživanja, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, istakao je značaj preventivne zaštite reproduktivnog zdravlja mladih , multidisciplinari pristup i uspostavljanje kontinuiteta edukacije dece i mladih, ali i profesionalaca, sa posebnim fokusom na ranjive grupacije stanovništva.
Svetlana Djorđević iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog osvrnula se na međunarodne ugovore o ljudskim pravima koje obavezuju Republiku Srbiju, u koje spada i Konvencija i eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), i ovom prilikom podsetila prisutne da je CEDAW komitet 2019. godine u zaključnim zapažanjima ukazao da je potrebno poboljšati informisanost i dostupnost modernih oblika kontracepcije, a jedna od preporuka odnosila se na potrebu za prikupljanjem, razvrstavanjem i analizom statističkih podataka o adolescenskim trudnoćama.
Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu upoznala je učesnike sa ulogom sistema socijalne zaštite, posebno centara za socijalni rad, u radu sa decom i porodicama koje su u riziku od dečijeg braka. Republički zavod za statitstiku prikuplja podatke o deci žrtvama dečijih brakova koju identifikuju centri i o načinima njihove zaštite. Posebno su pogođena romska deca, odnosno deca iz siromašnih porodica – više od 50% evidentiranih slučajeva čine deca iz porodica koje primaju novčanu socijalnu pomoć.
Svetlana Selaković iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova ukazala je na činjenicu da se smanjio broj maloletničkih trudnoća, ali ne i u romskoj populaciji, i pozvala učesnike da zajedno pronađu rešenje u vidu konkretnih aktivnosti u čijem će fokusu biti ovaj problem. Doc. dr Snežana Ukropina sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine govorila je o iskustvu ove ustanove u oblasti zdravstvenog vaspitanja o seksualnom i reproduktivnom zdravlju i ukazala da obrazovanje dece i mladih u ovoj oblasti, kao nosilaca reprodukcije stanovništva u neposrednoj budućnosti, zaslužuje mnogo veću brigu društva. Tijana Pavlović, spec. med. psihologije iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo u okviru Kliničkog centra Vojvodine prenela je iskustvo u radu sa mladim trudnicama,
Iz ugla centara za socijalni rad govorile su Gordana Lukić, direktorka Centra za socijalni rad Odžaci i Milana Radu, koordinatorka za romska pitanja iz Centra za socijalni rad Stara Pazova, dok su kao predstavnici ustanova primarne zdravstvene zaštite na ovom skupu učestvovali Peter Červenak iz Doma zdravlja „dr Janoš Hadži“ Bačka Topola, dr Ljiljana Koložvari iz Doma zdravlja Zrenjanin i Mirjana Nikolić, psiholog iz Doma Zdravlja Novi Sad. Oni su upoznali prisutne sa edukativnim i savetodavnim aktivnostima koje ove ustanove sprovede u cilju zaštite reproduktivnog zdravlja dece i mladih.
Na kraju skupa, učesnici su bili složni u tome da je neophodno obezbediti edukaciju učenika osnovnih i srednjih škola o reproduktivnom zdravlju i zaštiti od seksualnog nasilja i zlostavljanja. Osim edukacije dece i mladih, potrebno je obezbediti i kontinuirane edukacije za zaposlene u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti o seksualnom zlostavljanju i zloupotrebi dece i eliminisanju predrasuda kod profesionalaca iz ovih sistema, naročito prema deci i porodicama iz romske zajednice. Vrlo je važno i uspostavljanje ujednačene evidencije, praćenja i koordinirane saradnje zdravstvenog, obrazovnog i sistema socijalne zaštite u pogledu zaštite reproduktivnog zdravlja dece i mladih.
Istraživanje Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana pokazalo je da postoji potreba za uspostavljanjem jasnog sistema obaveštavanja nadležnog centra za socijalni rad od strane domova zdravlja, porodilišta i privatnih ginekoloških ambulanti i klinika odmah po saznanju o maloletničkoj trudnoći, a potrebno je i unaprediti i obezbediti kontinuirane edukacije za zaposlene u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti o seksualnom zlostavljanju i zloupotrebi dece, što će doprineti i eliminisanju predrasuda kod profesionalaca iz ovih sistema prema deci i porodicama iz romske zajednice.
Istaknuta je i nužnost razvijanja lokalnih usluga u zajednici i koordiniranog odgovora u cilju poboljšanja prevencije i zaštite reproduktivnog zdravlja dece i mladih i zaštite dece od seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe, a naročito je značajno posebno identifikovati rizične grupe dece i mladih i razviti programe i usluge prevencije i zaštite namenjene njima.
Skup je realizovan u cilju davanja doprinosa u podizanju svesti šire i stručne javnosti o značaju zaštite i unapređenja reproduktivnog zdravlja dece i mladih i smanjenja broja maloletničkih trudnoća i porođaja, a to je moguće, po mišljenju pokrajinskog ombudsmana, samo uspostavljanjem kontinuiteta u sprovođenju preventivnih edukativnih i savetodavnih aktivnosti institucija i nevladinih organizacija. Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastaviće da sprovodi aktivnosti u cilju zaštite reproduktivnog zdravlja stanovništva, posebno vulnerabilnih grupacija, kao i aktivnosti u cilju prevencije i zaštite od seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe dece.
Polaznici desete klase Visokih studija bezbednosti i odbrane posetili su danas instituciju Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Profesor dr Zoran Pavlović upoznao je polaznike Visokih studija sa ulogom, nadležnostima, organizacijom i načinom rada institucije u zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava.
Visoke studije bezbednosti i odbrane predstavljaju organizacionu celinu u Školi nacionalne odbrane Univerziteta odbrane u Beogradu, u kojoj se jednom godišnje realizuje najviši nivo usavršavanja oficira i državnih službenika Ministarstva odbrane. Polaznici ovih studija su i visoki funkcioneri drugih ministarstava i agencija Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine Republike Srbije, kao i drugih država iz regiona.
Već drugu godinu pažnja javnosti je, zbog pandemije korona virusa, fokusirana na pitanje zdravlja i mere koje doprinose njegovom očuvanju. U uslovima pandemije rastu rizici, a pravo na zdravlje dobija na značaju. Iz dana u dan raste broj obolelih i umrlih, bolnice se pune, lekari dele sudbinu svojih pacijenata, u mnogim slučajevima tragičnu, a zdravstvenom sistemu, kako nas u svojim apelima upozoravaju zvaničnici, preti kolaps.
U nekoliko navrata Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je pozivao, pa i ovom prilikom poziva građane da se striktno pridržavaju svih protivepidemijskih mera, kako bi se sprečilo širenje korona virusa i smanjio pritisak na zaposlene u bolnicama. Javno zdravlje zavisi od mnoštva činilaca: kompetencija lekara, kapaciteta medicinskih ustanova, organizovanosti zdravstvenog sistema, integriteta stručnjaka, odgovornosti, ali i od ponašanja svakoga od nas. Pitanje naše odgovornosti prema vlastitom, kao i zdravlju naših kolega i sugrađana, nijednog se trenutka, po rečima prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, ne bi smelo zanemariti i potceniti.
Pravo na zdravstvenu zaštitu, odnosno pravo zdravlje, jedno je od osnovnih ljudskih prava i ako ono nije na efikasan način zaštićeno građani ne mogu neometano uživati ni ostala prava i slobode, poput prava na život, rad i preduzetništvo, odnosno slobodu kretanja, okupljanja i udruživanja, itd. Aktualna pandemija ne dovodi u pitanje samo naše zdravlje, nego i našu ekonomsku egzistenciju, uobičajeni ritam i životni stil. Zdravlje se, stoga, ne može svesti samo na odsustvo bolesti, jer ono podrazumeva i odgovarajući standard života, bez koga nije moguć dostojanstven život.
Medijski opisi svakodnevice obiluju sumornim prikazima stvarnosti u kojoj, po rečima prof. Pavlovića, postoje i ohrabrujući, pozitivni primeri. Jedan od tih primera se odnosi na dostupnost vakcina. U nabavci vakcina Srbija se snašla bolje od susednih zemalja, pa je svojim građanima omogućila i da biraju vakcinu kojom će se imunizovati. Pored ovog, učinjen je i važan iskorak u pravcu regionalne solidarnosti, jer je i građanima susednih država omogućeno da se, u nedostatku adekvatnih medicinskih preparata, vakcinišu u Srbiji. Pandemija je planetarni problem i u njenom se suzbijanju susedne zemlje moraju pomagati i preduzimati i zajedničke, koordinirane napore.
Od sredine prošlog veka 7. april se obeležava kao Svetski dan zdravlja, kako bi se pažnja svetske javnosti zadržala na najvažnijim globalnim zdravstvenim problemima. Nema sumnje da će pandemija korona virusa zaoštriti i postojećim problemima pridodati nove pretnje zdravlju. Razne epidemije, bioterorizam, bolesti koje se prenose hranom, klimatske promene, širenje endemskih bolesti, migracije i drugi izazovi zahtevaju efikasan odgovor. Možda u ovome trenutku nije poznat broj zemalja koje su u stanju da na gore pomenute pretnje pravovremeno odgovore, ali je poznato da efikasnost tog odgovora zavisi od partnerske globalne saradnje, deljenja resursa, većih izdvajanja za medicinska istraživanja, efikasnih i svima dostupnih medicinskih preparata, univerzalnog, kvalitetnog i pravičnog sistema zdravstvenog osiguranja, kao i od solidarnog i odgovornog građanskog držanja.
Kao institucija koja štiti prava i slobode građana, Pokrajinski ombudsman izražava nadu da će se, u doglednoj budućnosti, na internacionalnom nivou dosegnuti standardi i onaj nivo zdravlja koji će svakom stanovniku ove planete omogućiti kvalitetan i produktivan život.
8. april je dan obeležavanja romske kulture, ali i prilika da se podigne svest javnosti o problemima sa kojima se Romi suočavaju.
Tim povodom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ukazuje na to da su Romi i dalje marginalizovani i suočeni sa teškoćama u mnogim sferama života. Pripadnici romske zajednice su često u ekonomskom i socijalnom pogledu više ugroženi nego ostali deo stanovništva, svakodnevno se suočavaju sa etničkom distancom i segregacijom. Mnogi od njih i danas žive bez vode i struje u neformalnim romskim naseljima, što ih u vreme pandemije virusa KOVID 19 čini dodatno ranjivim. Zbog toga im je u rešavanju problema kojima su izloženi neophodna pomoć cele zajednice. Potrebno je da se što širi krug ljudi upozna sa problemima sa kojima se Romi susreću i da se bez predrasuda pokuša prići rešavanju tih pitanja.
Imajući u vidu institucionalne i zakonodavne okvire, u Republici Srbiji su stvoreni osnovni preduslovi za unapređenje položaja Roma. Pokrajinski ombudsman stoga apeluje i na same pripadnike romske manjine da ih koriste i učine sve kako bi se donete mere što efikasnije primenjivale i time doprineli integraciji ove populacije u društvene tokove.
Ohrabruje podatak da sve veći procenat anketiranih prepoznaje obrazovanje kao najvažniji činilac za postizanje ravnopravnog položaja u društvu, što samo potvrđuje da je potrebno još intenzivnije raditi na edukaciji romske dece i mladih i njihovoj punoj inkluziji u sve segmente društva.
Pokrajinski ombudsman ističe da je za dostizanje pune ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za Rome od izuzetnog značaja da se problemu siromaštva i socijalne isključenosti pristupa kroz zajedničko delovanje svih institucija, afirmacijom i uključivanjem Roma u sve oblasti društvenog života, kao i obezbeđivanjem uslova za bolje obrazovanje i veće zapošljavanje pripadnika romske zajednice.
Pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović danas je Skupštini AP Vojvodine uputio godišnji izveštaj institucije za 2020. godinu.
Izveštaj sadrži podatke o aktivnostima pokrajinskog ombudsmana u prethodnoj godini, podatke o uočenim nedostacima u radu organa uprave, opštu ocenu rada organa uprave sa stanovišta primene propisa, kao i predloge kako da se poboljša položaja građana u odnosu na organe uprave.
Pored podataka o broju i strukturi pritužbi, uočenim propustima i preporukama za njihovo otklanjanje, izveštaj sadrži i posebne delove iz oblasti prava nacionalnih manjina, prava deteta i prava po osnovu ravnopravnosti polova.
Pokrajinski ombudsman je dužan da Skupštini AP Vojvodine podnese izveštaj do 31. marta za prethodnu godinu i da ga javnosti stavi na uvid, tako što će ga objaviti na svojoj internet stranici.
Na zahtev ombudsmana, Skupština AP Vojvodine će staviti godišnji izveštaj na dnevni red i raspravljati o njemu.
