Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava organizovao onlajn Okrugli sto na temu „Pandemija i ljudska prava – izazovi i dileme“.
Čitava planeta trenutno je suočena s pandemijom korona virusa. U datim okolnostima, brojne teškoće i izazovi prete da ugroze ostvarivanje ljudskih prava, a naročito je veći stepen ugroženosti prava onih koji žive u teškim ekonomskim uslovima, porodica sa hronično bolesnim članovima, osoba s invaliditetom i drugim zdravstvenim smetnjama, dece u sistemima alternativnog zbrinjavanja i pod drugim oblicima socijalne zaštite, kao i dece u uličnoj situaciji.
Svoja iskustva, izazove, dileme i probleme u radu u trenutnoj situaciji, na pomenutom okruglom stolu, pored prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, izneli su i Džon Klejton, šef odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji; Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti; Dragica Radović, ombudsmanka za djecu Republike Srpske; prof. dr Ljubinko Mitrović, ombudsmen za ljudska prava Bosne i Hercegovine; Ines Cerović, UNICEF Srbija, Lazar Stefanović, programski direktor Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom i Petar Nikolić, odgovorni urednik Redakcije programa na romskom jeziku JMU Radio-televizije Vojvodine.
Učesnici okruglog stola su se usaglasili oko zaključka da je potrebno da svi akteri ostanu dosledni u zaštiti ljudskih prava, da je neophodno promovisanje dijaloga i zajedničkog angažovanja, a sve u cilju izgradnje poverenja građana u institucije. Potom, potrebno je da se svi protokoli, procedure postupanja u državnim ustanovama prilagode vanrednim okolnostima, kao i da se po potrebi izrade i novi. Takođe, neophodno da se zakoni kojima se uređuje zaštita stanovništva dosledno primenjuju, procedure poštuju, zdravstveni sistem modernizuje i kadrovski unapređuje i usavršava.
Učesnici su apelovali na građane da se dosledno pridržavaju svih propisanih epidemioloških mera, da budu odgovorni i vode računa o svojoj, kao i dobrobiti svojih bližnjih. Samo ozbiljno shvaćenim i dosledno sprovedenim preventivnim merama se može smanjiti pritisak na zdravstveni sistem koji je u ovom trenutku, po rečima nadležnih, napregnut do ivice pucanja.
Učesnici okruglog stola pozvali su i medije da o pandemiji izveštavaju na krajnje profesionalan način. Pravovremene, tačne i objektivne informacije čine, s jedne strane, borbu protiv Kovida 19 efikasnom i uspešnom a, s druge strane, omogućuju građanima da se na racionalan način suočavaju sa problemima, neizvesnostima i strahom koji svaka epidemija nosi sa sobom.
Na kraju, učesnici su izrazili i divljenje i zahvalnost svim radnicima u zdravstvu, ali i zaposlenima u sistemu socijalne zaštite, školstvu, sredstvima javnog informisanja, organima unutrašnjih poslova na njihovoj nesebičnosti, hrabrosti, trudu, požrtvovanju, radu i odanosti onim načelima koji su njihovu profesiju učinili vrednom poštovanja u svakom, pa i u našem društvu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović uručio je danas Povelju za izuzetan doprinos zaštiti i unapređenju ljudskih prava dr Miodragu Koprivici, generalnom direktoru JMU ,,Radio-televizija Vojvodine”.
Ovaj događaj je upriličen u susret 10. decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana svake godine deluje podsticajno na sve one koji su nosioci javne vlasti ali i na medijske servise poput Radio televizije Vojvodine, jer skretanjem pažnje na sve pozitivne primere, po mišljenju profesora Pavlovića, daje se doprinos postizanju zajedničkog cilja, a to je ostvarivanje zagarantovanih prava za sve građane, podizanje nivoa ljudskih prava na još viši nivo, ali i nulta tolerancija na nasilje. U ovo vreme pandemije moramo biti još solidarniji, a tim više odgovornost institucija kao što je Radio-televizija Vojvodine je veća.
Direktor Radio-televizije Vojvodine izrazio je zahvalnost na ovom značajnom priznanju zbog činjenice da je prepoznata uloga RTV-a u zaštiti i unapređenju ljudskih prava. Ovo priznanje, po rečima dr Miodraga Koprivice, predstavlja podsticaj ali i obavezu da se još više unaprede aktivnosti na ovom polju.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, kao koordinator mreže „Život bez nasilja“, organizovao je 8. decembra onlajn godišnju konferenciju Mreže.
Učesnike i učesnice skupa najpre je pozdravio pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, prof. dr Zoran Pavlović, koji je naglasio da postoji potreba za mnogo jasnijim društvenim odgovorom na nasilje nad ženama, o čemu svedoči i broj femicida na godišnjem nivou, koji iznosi oko trideset i koji se iz godine u godinu ne smanjuje. Pronalaženje efikasnog rešenja za prevenciju i suzbijanje ove negativne društvene pojave, po mišljenju pokrajinskog ombudsmana, zahteva integrisanje svih mikro, mezo i makro elemenata, uz podršku donosilaca odluka na svim nivoima. Profesor Pavlović se osvrnuo i na činjenicu da su deca često nevidljive žrtve nasilja u porodici, i da ih je neophodno tretirati kao posebno ranjivu i, u nedovoljnoj meri prepoznatu grupu. Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova, izrazila je zahvalnost svim članovima i članicama mreže „Život bez nasilja“ na aktivnostima koje su se sprovodile tokom 15 godina postojanja Mreže, sa napomenom da Mreža predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih aktivnosti institucije Pokrajinskog ombudsmana. Prema rečima bivše zamenice za ravnopravnost polova Danice Todorov koja je inicirala formiranje Mreže davne 2005. godine, Mreža je oformljena u cilju povezivanja različitih institucija na svim nivoima i uspostavljanja bolje saradnje, imajući u vidu činjenicu da tadašnji zakonodavni okvir nije u dovoljnoj meri omogućavao da žrtve nasilja u porodici dobiju adekvatnu zaštitu i podršku. Pokrajinski ombudsman je, kao koordinator Mreže svake godine prikuplja podatke o nasilju u porodici od strane nadležnih institucija na teritoriji AP Vojvodine. Rezultate ovog istraživanja za slučajeve nasilja u 2019. godini predstavila je Svetlana Nešić Bajgo, savetnica u Pokrajinskom ombudsmanu. U 2019. godini donete su 2143 hitne mere privremenog udaljenja učinioca iz stana, 3999 hitne mere privremene zabrane učinioca da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, dok su u 4331 slučaju izrečene obe mere istovremeno. Žene čine oko 74 odsto ukupnog broja žrtava, a deca tek pet do deset odsto - podjednak je broj devojčica i dečaka, osim kod evidencije sudova u krivičnom postupku gde je značajno veći broj devojčica žrtava - 84%. Polovinu ukupnog broja žrtava čine žene koje su u partnerskom (bračnom ili vanbračnom odnosu) sa učiniocem nasilja.
30. jula 2020. godine usvojena je Nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period od 2020 – 2025 godine. O ovom dokumentu, kao i aktivnostima koje su njime predviđene, govorila je Nataša Novaković iz Misije OEBS-a u Srbiji. Strategija je deo projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji“ koji ima za cilj uspostavljanje sveobuhvatnog nacionalnog sistema informisanja, pomoći i podrške žrtvama i svedocima u okviru krivičnopravnog sistema u Srbiji i njegovo usklađivanje sa evropskim standardima.
Viktimološko drušvo Srbije, nezavisno i neprofitno udruženje građana, u okviru službe VDS info pruža pomoć i podršku žrtvama kriminaliteta. Krizna vremena, poput trenutne zdravstvene izazvane epidemijom koronavirusa, iziskuju prilagođavanje rada nadležnih institucija i servisa podrške i pomoći za žrtve nasilja. O izazovima u pružanju podrške žrtvama tokom pandemije COVID-19 govorila je Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije. Najveći izazovi u radu ovog udruženja tokom pandemije bili su pružanje pomoći odnosno dopiranje do žena koje ne koriste internet, pružanje podrške i pomoći ženama u romskim naseljima i ženama sa invaliditetom. Kao neki od izazova sa kojima se susreću korisnici/ce usluga pokazali su se nedostatak jedinstvenih kontakt podataka i informacija uopšte, nemogućnost pronalaženja sigurnog mesta za razgovor, mogućnost većeg zaražavanja usled neodgovornog ponašanja nasilnika, ali i zanemarivanje opasnosti od virusa usled okupiranosti problemom nasilja. U ovakvim okolnostima je nužno održavanje kontinuiteta rada i koordinacije svih nadležnih službi koje pružaju podršku ženama žrtvama nasilja. Važan deo tog lanca čine grupe za koordinaciju i saradnju, koje se sastoje od predstavnika osnovnih javnih tužilaštava, policijskih uprava i centara za socijalni rad, sa područja za koje se grupa obrazuje. O njihovom radu govorila je Gorjana Mirčić Čaluković, član Grupe za izradu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Donošenjem ovog zakona predviđene su obavezne intersektorske saradnje i stvoren je zakonski okvir za adekvatan odgovor na nasilje u porodici. Ona je istakla značaj većeg uključivanja zdravstvenih i obrazovnih institucija, civilnog sektora, ali i veće uključivanje samih žrtava nasilja u rad grupa. Prema rečima Miodraga Tepavca iz Centra za socijalni rad Sombor, pokazalo se da najveće izazove za vreme COVID-19 pandemije iz ugla centra za socijalni rad predstavljaju komunikacija sa žrtvom, izolacija, promena stavova i intenziviranje nasilja, što iziskuje promišljanje postojećih protokola i procedura. Pandemija je postavila pred nas mnoge izazove u oblasti ženskih ljudskih prava, a zasigurno će ostaviti i brojne posledice. Po mišljenju dr Zorice Mršević sa Instituta društvenih nauka, neophodno je da konsekvence pandemije budu vidljive u svim oblastima društva i kroz sve aspekte analize, uključujući i rodnu, a u fokusu treba da budu rodno zasnovano nasilje, ženska ljudska prava, odgovori institucija, solidarnost, sigurnost i dobra komunikacija.
Ove godine obeležava se dvadeset godina od usvajanja Rezolucije 1325 Žene, mir i bezbednost. Važnost i aktuelnost ovog dokumenta posebno je značajna u kontekstu aktuelne pandemije – pokazalo se da žene podnose najveći teret i trpe najteže posledice, što direktno utiče na njihovu bezbednost. Sve ovo zahteva, po mišljenju potpukovnika u penziji Svetlane Janković, uvažavanje svačijih potreba, prevazilaženje stereotipa koje postoje svuda, pa i u bezbednosnim strukturama, i povezivanje nacionalnog nivoa i lokalnih mehanizama.
Na samom kraju Konferencije, formulisani su zaključci, među kojima su najznačajniji:
- Neophodno je usaglasiti evidencije institucija i formirati jedinstvenu bazu podataka o nasilju u porodici;
- Epidemija nameće prilagođavanje rada institucija u smislu definisanja, ranijeg planiranja i sprovođenja procedura u izmenjenim okolnostima;
- Potrebno je evidentirati decu kao žrtve nasilja, ne samo kada su žrtve direktnog nasilja već i indirektnog, i obezbediti im odgovarajuću podršku;
- Doneti jasne instrukcije radi postizanja ujednačenog tumačenja i postupanja u slučajevima kršenja mera zaštite;
- Sve informacije o zdravstvenoj situaciji moraju biti javno dostupne;
- Neophodno je analizirati pandemiju kroz jezik ljudskih prava žena;
- Nužno je da sagledavanje pandemije sa stanovišta ljudske bezbednosti sadrži pogled kroz sočiva rodne ravnopravnosti, posebno imajući u vidu brojnost žena na zdravstveno nebezbednijim poslovima, u zdravstvu, trgovini svih nivoa, ugostiteljstvu, obrazovanju…
Samo zajedničkim nastupom u budućem radu, imaćemo i toliko željen rezultat: nasilje svedeno na minimum, i nultu toleranciju društva na svaku vrstu i oblik nasilja.
Od kada je odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ustanovljen, Međunarodni dan ljudskih prava nije obeležavan u situaciji sličnoj današnjoj.
Početkom godine, pandemija Covid 19 počela je da se širi planetom i ostavlja iza sebe sve veći broj zaraženih i mrtvih. U odlučnoj nameri da se pandemiji suprotstave, državne vlasti su u našoj, kao i u drugim zemljama, posegnule za organičenjem ljudskih prava. Osim na planu ljudskih prava, posledice pandemije mogle su se pratiti i u drugim oblastima – ekonomiji, kulturi, prosveti, sportu. Ekonomske aktivnosti su redukovane, a tamo gde je bilo moguće privatni prostor je transformisan u radni. Kulturna zbivanja, kao i prosvetne aktivnosti iz realnog su prostora preselile u virtualni. Sportisti su se takmičili pred praznim tribinama, a pandemija menja i obrasce našeg svakodnevnog funkcionisanja.
Pandemija je kompleksan fenomen. Ona provocira državnu intervenciju, ali isto tako i našu odanost ljudskim pravima, jer građani zaslužuju da uživaju sva ljudska prava koja im pripadaju. Ustav Republike Srbije je jasan: kada se pribegava ograničavanju ljudskih prava, mora se voditi računa o suštini prava koja se ograničava, a zatim i o svrsi, prirodi i obimu ograničenja.
Sva su ova pitanja izuzetno važna, jer se na osnovu njih dokazuje i demokratska zrelost zajednice i njena privrženost univerzalnim vrednostima.
Pokrajinski ombudsman je svestan da efikasna borba protiv pandemije Covid 19 ne počinje pred ulazom u bolnicu, nego daleko od tog ulaza – u vlastitom domu, na radnom mestu, prodavnici ili na ulici i zato skreće pažnju na važnost prevencije da se pridržavamo svih epidemioloških mera zdravstvenih službi. Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman podstiče nadležne organe na dalje pružanje dodatne pomoći starijima, deci i drugim osetljivim grupama kojima je takva pomoć upravo sada neophodno potrebna.
Tačne, pravovremene i objektivne informacije mogu pomoći građanima da se na racionalan način odrede prema stvarima i smelije suoče sa problemima, neizvesnostima i strahom. Pored toga, svaka nedoslednost u primeni epidemioloških mera ima svoju cenu. Pokrajinski zaštitnik građana smatra da građanima Srbije daleko potrebnija reč „odgovornost“ od iritirajuće i još uvek u javnom prostoru prisutne „socijalne distance“. Po rečima italijanskog filozofa G. Agambena na socijalnoj distanci se ne može zasnovati ljudska zajednica pogodna za život.
Takva zajednica, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana može biti zasnovana samo na striktnom poštovanju i efikasnoj zaštiti ljudskih prava, na poštenom radu, pravičnosti i solidarnosti sposobnoj da podstakne pojedince da budu od pomoći svojim bližnjima.
U dubokom uverenju da je duh Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i danas, sedamdeset godina nakon njenog usvajanja, još uvek živ i „delatan“ dokument koji ljude podstiče na osvajanje slobode, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi priliku da svim građanima Srbije čestita 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, organizovao danas predavanje na temu „Nasilje prema ženama u porodici i u intimnim partnerskim odnosima“ koje je održala prof. dr Nevena Petrušić, redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu. Predavanje je bilo namenjeno studentima socijalnog rada Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Subotici Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, a pratili su ga i članovi odnosno pratioci društvene organizacije mladih Kongresni edukativni centar.
Cilj ove aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana je osnaživanje i podsticanje mladih za preduzimanje aktivne uloge u postizanju rodne ravnopravnosti i prevencije rodno zasnovanog nasilja, a povod je globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Ova svetska kampanja, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, počinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama .
Interaktivno onlajn predavanje Pokrajinskog ombudsmana organizovano je preko Zum aplikacije i pratilo ga je oko sto studenata/mladih aktivista.
Prepoznajući značaj kontinuirane edukacije mladih o rodno zasnovanom nasilju, Pokrajinski ombudsman organizovao je ovo predavanje u cilju razvijanja nenasilnog ponašanja i slanja poruke da u našem društvu postoji nulta tolerancija na nasilje.
