Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 48.7% stanovništva Republike Srbije čine muškarci. Kako su često nepravedno zanemareni u raspravama o reproduktivnom zdravlju, posebno kada su reproduktivna pitanja poput kontracepcije i neplodnosti shvaćena kao ženska, Pokrajinski ombudsman smatra da je od ogromnog značaja utvrditi potrebe i brige o reproduktivnom zdravlju muškaraca, jer i oni, poput žena, zahtevaju sveobuhvatne zdravstvene usluge u vezi sa reproduktivnim i seksualnim zdravljem.

Reproduktivno zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u svim oblastima vezanim za reproduktivni sistem, u svim fazama života. Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja bitnu komponentu univerzalnog prava na najviši mogući standard telesnog i mentalnog zdravlja, kako je to definisano u Univerzalnoj dekleraciji o ljudskim pravima i u drugim međunarodnim konvencijama, deklaracijama i konsenzusima o ljudskim pravima. Društvo je dužno da o reproduktivnom zdravlju pojedinaca vodi adekvatnu brigu i da obezbedi edukaciju o polnosti i reprodukciji kao i dijagnostiku i lečenje različitih bolesti i poremećaja. Pristup uslugama zaštite i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja je ljudsko pravo koje bi trebalo da bude dostupno muškarcima i ženama. Iako su zaštita i očuvanje reproduktivnog zdravlja važni za sve uzrasne kategorije stanovništva, ipak su najvažniji u periodu psihofizičkog i polnog odrastanja, odnosno adolescencije, zbog čega je posebna pažnja bila posvećena upravo reproduktivnom zdravlju mladih muškaraca.

Na početku konferencije prisutnima se obratio pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović, koji je podsetio na činjenicu da je, u demografskom smislu, za godinu dana naša zemlja ostala bez stanovništva veličine grada poput Bečeja. On je naglasio značaj zajedničkog, sinergijskog rada na poboljšanju reproduktivnog zdravlja i zaustavljanju negativnog prirodnog priraštaja, koje je jedno od najznačajnijih pitanja našeg opstanka. Negativni prirodni priraštaj i rađanje manje od 1,5 deteta po porodici kao i rastuća pojava sekundarnog steriliteta jasno ukazuje da je obrazovanje dece i mladih u ovoj oblasti kao nosilaca reprodukcije stanovništva u budućnosti nešto što zaslužuje veću brigu društva.  Izlaganje je započela  prof. dr Dušanka Dobanovački koja je  govorila o ulozi dečijeg urologa u zaštiti seksualnog zdravlja muške populacije i istakla  važnost multidisciplinarnog pristupa ovoj temi, neophodnost rada sa omladinom, roditeljima i organizacijama, ali i potrebu za kontinuiranom edukacijom lekara. Dr  Mirjana Štrbac, epidemiolog, imala je izlaganje na temu „Rano otkrivanje seksualno-prenosivih infekcija (SPI) i seksualno zdravlje muškaraca“. Ona je ukazala na značaj brze prevencije za seksualno i reproduktivno zdravlje mladih i podsetila da oni mogu u okviru Centra za kontrolu i prevenciju bolesti na Institutu za javno zdravlje Vojvodine svakog radnog dana od 8 do 13 časova obaviti dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, virusne hepatitise i sifilis (DPST). Doc. dr Snežana Ukropina, specijalista socijalne medicine,  pričala je o zdravstvenom vaspitanju o seksualnom i reproduktivnom zdravlju (aspekt muškog pola). Ona je upoznala prisutne sa trogodišnjim programom „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju“ koji se sprovodio u skoro 80 srednjih škola u AP Vojvodini. Ovaj program je uticao na odlaganje stupanja u seksualne odnose kao i na veće znanje o zaštiti seksualnog i reproduktivnog zdravlja dece koja su  učestvovala u njemu. Doc. dr Radmila Velicki, lekar specijalista higijene, govorila je o mediteranskoj ishrani i njenom (pozitivnom) uticaju na reproduktivno zdravlje muškaraca, dok je doc. dr Milka Popović, lekar specijalista higijene upoznala učesnike/ce sa dijetetskim suplementima u funkciji muškog zdravlja. Rezultate istraživanja o pristupu adolescenata informacijama o reproduktivnom i seksualnom zdravlju predstavila je dr Danijela Korać Mandić iz Novosadskog humanitarnog centra. Istraživanje je pokazalo da mladima nije dovoljno dostupna odgovarajuća podrška u razumevanju ove važne životne oblasti, da se o tome malo govori u školi, da su prisutni rodni stereotipi među mladima koji diktiraju rodne podele koje izlažu riziku dečake i devojčice.

Na kraju konferencije formulisani su zaključci:

- Rana dijagnostika i lečenje kongenitalnih anomalija reproduktivnih organa  muškaraca mogu da obezbede očuvanje fertilne funkcije u odraslom dobu muškarca;

- Kod mladih muškaraca  seksualno prenosive infekcije (SPI)   često ostaju neprepoznate te se ne primenjuje pravovremena terapija i lečenje;

- Dugotrajni upalni procesi utiču na oštećenje reproduktivnog sistema kod muškarca i iz tog razloga je neophodno edukovanje mladih o mogućnostima  prevencije SPI, kao i o njihovim posledicama;

- Neophodno je upoznavanje mladih sa efektima vakcine protiv HPV-a odnosno njenim značajem u prevenciji karcinoma;

- U očuvanju muškog reproduktivnog zdravlja važna je balansirana i optimalna ishrana uz podizanje  svesti o značaju funkcionalne ishrane;

- Upotreba  dijetetskih suplemenata koji su u funkciji muškog zdravlja je u porastu,  ali isti se mogu upotrebljavati samo u definisanim situacijama i uz konsultacije sa stručnim licima, te isti ne mogu  predstavljati zamenu za lekove;

- Neophodnost  kontinuiranog  obrazovanje lekara, pedijatara, školskih lekara i lekara koji se u svojoj praksi bave decom i adolescentima, i informisanje o savremenim stavovima za očuvanje fertiliteta muške populacije;

- Važno je uvesti seksualno obrazovanje u obrazovni sistem Srbije najkasnije do uzrasta 16 godina;

-  Zdravstveno vaspitanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju neizostavno treba da sadrži edukaciju o seksualnim i reproduktivnim pravima, rodnoj ravnopravnosti, značaju autonomnosti u donošenju seksualnih odluka, ali i pitanja koja se tiču stereotipa rodnih uloga, destigmatizacije i antidiskriminacije, u odnosu na sva lična svojstva, pa i u odnosu na pol i rod.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je današnju video-konferenciju „Reproduktivno zdravlje muškaraca“ u susret 11. julu, Svetskom danu stanovništva.

Među najvažnije probleme sa kojima se suočavaju mladi ljudi, prema podacima brojnih istraživanja u svetu i kod nas, ubrajaju se nezaposlenost i obrazovanje neprilagođeno potrebama tržišta rada i razvoju veština koje doprinose povećanju zapošljivosti mladih. Međunarodna organizacija rada upozorava da je od 2017. godine u porastu broj mladih koji nisu obuhvaćeni zapošljavanjem, obrazovanjem i obukama, među kojima tri četvrtine čine mlade žene, dok je rizik za nezaposlenost kod mladih pre pojave pandemije virusa korona bio tri puta veći nego za odrasle.

Globalni trend u napredovanju tehologije predstavlja veliki izazov za kreiranje kvalitetnih radnih mesta za mlade, budući da u velikoj meri utiče na kreiranje potreba tržišta rada, a da se sve više poslova automatizuje i da brzina promena u ovoj oblasti nameće potrebu za velikim kontinuiranim prilagođavanjem obrazovnog sistema i politike zapošljavanja. Uz sve izazove koji stoje na putu obrazovanju i zapošljavanju mladih, u periodu pandemije virusa korona, širom sveta zatvarane su škole, a obuka na daljinu postala je dominantan način obrazovanja i obučavanja. Ne samo da je to veliki izazov za dalji razvoj veština, posebno onih koje zahtevaju praktičnu primenu i iskustvo, već je i izazov za razvoj društvenih odnosa mladih i njihovih socijalnih kompetencija.

U okolnostima koje karakteriše velika neizvesnost i brojni izazovi sa različitih strana, rezilijentnost, kao sposobnost i veština da se adekvatno suočimo i prevladamo teškoće i stresne situacije, možda je i ključna kada je reč o ulaganju i razvoju veština mladih. Ovo podrazumeva osnaživanje unutrašnjih kapaciteta mladih za prilagođavanje narastajućim izazovima u budućnosti, njihovog mentalnog zdravlja, fleksibilnosti, samopoštovanja, lične i društvene odgovornosti, ali zahteva i najširu saradnju svih državnih i privrednih aktera u davanju prioriteta kontinuiranom razvoju veština, otvaranju novih radnih mesta, boljih i ravnopravnih uslova rada, mogućnosti samozapošljavanja, poštovanju radnih prava. U tom smislu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podržava dualno obrazovanje kao model obrazovanja koji osposobljava mlade praktičnim veštinama i olakšava tranziciju od škole do posla. Istovremeno, Pokrajinski ombudsman poziva mlade ljude da se aktivnije uključe u društvene procese, te da u volonterskom radu, solidarnim i humanitarnim aktivnostima u zajednici pronađu motivaciju da daju svoj glas i doprinos unapređenju društva, dok istovremeno razvijaju lične kapacitete i stiču različite veštine i kompetencije potrebne za učešće na tržištu rada.

Svetski dan veština mladih proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2014. godine, da bi ukazala na važnost i značaj osposobljavanja mladih ljudi veštinama za zapošljavanje, pristojan rad i preduzetništvo.

Krizne situacije, poput pandemije virusa COVID-19, povećavaju rizik od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, a naročito su ranjivi žene i deca.

Tokom vanrednog stanja žene su bile izložene dvostrukom riziku – da budu zaražene korona virusom i da budu izložene nasilju. Mere koje su preduzimane tokom vanrednog stanja, poput izolacije ili zabrane kretanja, imale su efekta u suzbijanju epidemije, ali su ženama koje su se suočavale sa nasiljem otežavale položaj, primoravajući ih da, zatvorene između četiri zida, vreme provode sa nasilnikom. Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od strane nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti.

Kako su se u toj situaciji ponašale vladine, a kako nevladine organizacije? Koje su mere preduzimane i da li su mehanizmi zaštite bili prilagođeni izmenjenim okolnostima? – ovo su samo neka od pitanja na koja su juče pokušali da odgovore učesnici video-konferencije „Nasilje nad ženama u vanrednom stanju“, koju je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Kako bi se kompleksna tema nasilja nad ženama sagledala iz različitih perspektiva, u radu konferencije su učestvovale osobe različitog profesionalnog i socijalnog iskustva.

Na skupu je istaknuto da je u periodu vanrednog stanja opao broj prijava institucijama za nasilje u porodici, ali da je bio povećan broj poziva nevladinim organizacijama putem SOS telefona. One su se, kako se čini, lakše prilagođavale novonastalim prilikama, brzo su reagovale i uglavnom su bile dostupne 24 sata. Govorilo se i o radu i podršci koju su pružale međunarodne organizacije, pre svega OEBS, Savet Evrope, UN WOMEN i druge. Iako ponekad deluju kao trome i birokratizovane, navedene institucije su tokom pandemije reagovale veoma brzo. Kao veoma dobar ocenjen je i potez Ministarstva pravde da se tokom vanrednog stanja ne odlaže već da se sankcioniše nasilje nad ženama, ali je, kao problem, istaknuto to što nam je nepoznat broj takvih slučajeva.

Rad video konferencije okončan je usvajanjem zaključaka. U slučaju budućih vanrednih okolnosti/stanja rad svih institucija, ističe se u zaključcima, treba prilagoditi konkretnoj vanrednoj situaciji. Obzirom na to da je država proklamovala „nultu toleranciju na nasilje“ zahtev žrtve za zaštitom u slučaju eventualnih budućih vanrednih okolnosti ne može biti ograničen postojanjem ovih okolnosti. Iz navedenih razloga svaka institucija, od pravosuđa do civilnih organizacija, mora sačiniti plan rada i odgovor na to kako treba da funkcioniše u vreme krize, kako bi se u budućnosti spremno suočile sa sličnim problemima. Iskustvo iz vanrednog stanja zahteva da se uključimo u iznalaženje alternativnih mehanizama za pružanje podrške žrtvi. Napokon, zvanične institucije u borbi protiv nasilja nad ženama treba da sarađuju sa nevladinim organizacijama i kontinuirano rade na podizanju svesti o neprihvatljivosti nasilja svake vrste.

Pored zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežane Knežević, u radu konferencije učestvovali/le su: sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Danijela Vemić, profesorka Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnica Ženskog istraživačkog centra prof. dr Nevena Petrušić, koordinatorka za borbu protiv nasilja nad ženama u UNDP-u Maja Branković Djundić, diplomirani socijalni radnik iz Centra za socijalni rad Stara Pazova Radmila Stojanović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu dr Nada Padejski Šekerović, koordinatorka Sigurne ženske kuće u Somboru Tamara Savović, predstavnica organizacije „Iz kruga – Vojvodina Ivana Zelić, predstavnica SOS ženskog centra u Novom Sadu Ivana Perić, predstavnica Udruženja Roma Novi Bečej i naučna savetnica Instituta društvenih nauka, dr Zorica Mršević.