Vesti
Kako su se u toku vanrednog stanja ostvarivala prava osoba sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju? Sa kakvim su se sve problemima suočavali i šta je potrebno učiniti, koje mere preduzeti kako bi se položaj ovih osoba unapredio, a njihovi interesi u vanrednim situacijama efikasnije štitili?
Ovo samo neka od pitanja na koje su pokušali da odgovore učesnici vebinara koji je juče, 02.06.2020. godine, organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Učesnici vebinara - predstavnici centara za socijalni rad u AP Vojvodini, nezavisnih institucija, prosvetnih ustanovama i nevladinih organizacija – bili su saglasni u oceni da je položaj osoba sa invaliditetom i u redovnom stanju veoma delikatan i da bi se on u vanrednom stanju mogao pogoršati ako mere koje kreatori antiepidemijskih politika preduzimaju ne bi bile prilagođene osobama sa invaliditetom.
U diskusiji je naveden čitav niz problema sa kojima su se tokom vanrednog stanja suočavale osobe sa invaliditetom - finansijski, kulturni, informativni, politički, administrativni i tehnički, ali je i istaknuto da je borba protiv epidemije uspešna samo ako su uključene i osobe sa invaliditetom i to kao akteri ravnopravni sa svima ostalima. Naveden je i niz pozitivnih primera u pružanju podrške osobama sa invaliditetom.
Pandemija i vanredno stanje nose sa sobom izvesne rizike. Na jednoj strani postoji sasvim realan rizik od zaraze, a na drugoj rizik od povrede prava osoba sa invaliditetom. Da bi se prvi rizik otklonio ustanove, pre svega, socijalne zaštite moraju imati prioritet u nabavci zaštitnih sredstava i opreme, dok je u drugom slučaju komunikacija sa institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava izuzetno važna u zaštititi osoba sa invaliditetom od zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije.
Učesnici video konferencije izneli su niz interesantnih predloga. Prema njihovom mišljenju za slepe i slabovide osobe moraju se obezbediti posebni glasački listići, kako bi im se omogućila tajnost i samostalnost prilikom glasanja. Pored toga, potrebno je pojačati monitoring poštovanja ljudskih prava u kriznim situacijama, pojednostaviti procedure za dobijanje raznih dozvola, izraditi planove reagovanja u vanrednim situacijama. Na vebinaru je pohvaljen rad prosvetnih radnika tokom vanrednog stanja i ukazano je da treba obnoviti rad mreže za inkluzivno obrazovanje pri školskim upravama i organizovati kurseve, posebno za žene na selu, o korišćenju modernih informacionih tehnologija.
Organizovanjem ovog vebinara Pokrajinski ombudsman je započeo seriju razgovora koji treba da doprinesu unapređenju položaja osoba sa invaliditetom, kako u redovnim, tako i u vanrednim okolnostima.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta priznaje princip da roditelji imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta i da je njihovo pravo i dužnost da se staraju o detetu pre svih.
U okolnostima pandemije COVID – 19 i vanrednog stanja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman razume da su roditelji poneli veliki teret odgovornosti da zaštite svoje porodice i decu, posebno u okolnostima u kojima je bilo potrebno uravnotežiti razne zahteve, od radnih obaveza, te rada od kuće, učenja na daljinu, brige o maloj deci, ali i brige o svojim roditeljima. Situacija pandemije pokazala je, da je neophodno da nadležni organi i institucije, kompanije, poslodavci i organizacije kreiraju porodične politike i prakse kojima će obezbediti podršku zaposlenim roditeljima u cilju da promovišu bezbednost i dobrobit dece, te stvaranje okruženja odgovornog prema deci. Ovo se odnosi i na mere koje osiguravaju rodnu ravnopravnost zaposlenih, ravnopravnost prilikom zapošljavanja, ali i razvoj karijere bez obzira na roditeljstvo i pol. S tim u vezi, očeve je moguće podsticati i podržavati da koriste odsustvo s rada radi nege deteta, omogućiti prilagođavanje radnog vremena i uslova rada zaposlenima sa porodičnim obavezama, podsticati majke da ne odustaju od poslovnih ciljeva i razvoja karijere.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi ovu priliku da podseti javnost i građane i građanke na to da roditeljsko pravo postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, te da je za celovit i skladan razvoj ličnosti deteta, neophodno da ono raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja. Nažalost, iz godine u godinu Ombudsman se, u radu po pritužbama, najčešće sreće s porodičnim problemima u vezi s vršenjem roditeljskog prava i održavanjem ličnih odnosa deteta sa roditeljem s kojim ne živi. Komunikaciju među bivšim supružnicima ili partnerima, sudeći prema postupcima Ombudsmana, često odlikuju konflikti, nespremnost na saradnju i nemotivisanost za postizanje dogovora u vezi sa zajedničkom brigom o deci. Narušeni odnosi među roditeljima neretko se odražavaju na porodicu kao celinu, a u tome ponajviše trpe deca čija dobrobit ostaje u drugom planu.
Jedan od problema koje je Ombudsman uočio, a koji neretko prati konfliktne partnerske odnose nakon razvoda braka, je nedavanje izdržavanja. Ovaj problem postoji i u porodicama koje ne prate izraženiji konfliktni odnosi, već materijalne teškoće i primanja roditelja koja nisu dovoljna za izdržavanje deteta. Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokrenuo je inicijativu za formiranje Alimentacionog fonda kako bi se pravo na materijalnu podršku što potpunije ostvarivalo, kako to Konvencija o pravima deteta kaže „u najboljem interesu deteta“. Ujedno, Konvencija obavezuje države ugovornice da obezbede porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece, neophodnu zaštitu i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornosti u zajednici.
Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima. Rezolucijom se u pravi plan stavlja odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i harmoničan razvoj ličnosti deteta. Prvi jun, proslavlja se u mnogim državama sveta i kao Dan dece, budući da je nakon prve „Međunarodne konferencije za dobrobit dece“ održane 1925. godine u Ženevi, odlučeno da počne s obeležavanjem ovog dana kako bi se ukazivalo na teme od značaja za decu i njihovu dobrobit.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je juče, kao deo tima Nacionalnog mehanizam za prevenciju torture (NPM), posetio Okružni zatvor i Policijsku upravu u Novom Sadu, kao i Policijsku ispostavu Novo Naselje.
Poseta Okružnom zatvoru bila je posvećena kontroli prisustva psihoaktivnih supstanci u zavodu i odgovoru zavoda na to, čime je nastavljena ova aktivnost, započeta krajem prethodne godine. NPM je obavio razgovore sa službama za obezbeđenje, tretman i zdravstvenu zaštitu, kao i sa više lica lišenih slobode. U razgovoru sa nedavno pritvorenima, predstavnici NPM-a su želeli da provere postupanje policije prilikom njihovog lišavanja slobode.
U poseti Policijskoj upravi u Novom Sadu i Policijskoj ispostavi Novo Naselje, NPM je kontrolisao postupanje policijske uprave po preporukama Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (CPT), kao i upotrebu sredstava prinude, proveravao postojeće pritužbe, način saslušanja, postupanje sa privremeno oduzetim predmetima, uslove u prostorijama za zadržavanje i postupanje prema zadržanim građanima.
Kao aktivnost praćenja zadovoljavanja univerzalnih, međunarodnim ugovorima ali i domaćim propisima, zajemčenih pravnih standarda iz oblasti ljudskih prava, zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za prava deteta Milan Dakić je u četvrtak, 28. maja 2020. godine, sa saradnicom Marijom Miladinović, posetio Osnovnu školu ''Dositej Obradović'', Centar za socijalni rad i Dom zdravlja u Irigu.
Pomenuti standardi u aktivnostima koje se tiču dece podrazumevaju postavljanje najboljeg interesa deteta u središte rada svih institucija koje ove aktivnosti sprovode, te je od naročitog značaja celishodno i efikasno funkcionisanje ustanova iz obrazovnog, te sistema zdravstvene i socijalne zaštite, kao institucija od često presudne važnosti za dobrobit dece. Neposredan povod ovim posetama tako je bila vest u medijima o tome da će usled smanjenog broja upisanih učenika u prvi razred osnovne škole u odnosu na prethodne školske godine, u Osnovnoj školi ''Dositej Obradović'' u Irigu, tri nastavnice razredne nastave i psiholog Škole ostati bez angažmana. Ovu vest pratila je i informacija prema kojoj u poslednjih pet godina, na području Opštine Irig, zaposlenog psihologa nema ni u Domu zdravlja, Centru za socijalni rad, srednjoj školi, niti u predškolskoj ustanovi.
Tokom razgovora sa direktorkom organa starateljstva, Ombudsman je informisan o načinu rada, uslugama i stepenu pružanja podrške korisnicima, te o svakodnevnim izazovima sa kojima se u svom radu suočavaju.
Direktor Doma zdravlja upoznao je Pokrajinskog zaštitnika građana sa uslovima i okolnostima funkcionisanja ove zdravstvene ustanove, te o naporima koje ulažu kako bi se unapredio kvalitet rada i pružanja zdravstvene zaštite svakom pacijentu. U tom pogledu, putem donacije je obezbeđen najmoderniji 4D ultrazvuk, namenjen ginekološkom odeljenju, a kojim je znatno unapređena zdravstvena zaštita žena u ovoj opštini. Isto tako, prostorije službe zdravstvene zaštite dece opremljene su i prilagođene njihovom uzrastu i potrebama.
U neposrednoj komunikaciji s direktorkom osnovne škole i zaposlenima, Ombudsman je stekao jasniji uvid u okolnosti konkretne situacije i došao do saznanja o načinu sprovođenja aktivnosti tokom vanrednog stanja, kao i tekućim događanjima u ovoj obrazovno-vaspitnoj ustanovi. Posebna pažnja posvećena je razmatranju mogućnosti i načina rešavanja pitanja zaposlenja psihologa, koje ih poslednjih godina okupira. Uzroci ovakve situacije jednim delom leže i u nedostatku materijalnih sredstava, te meri zabrane zapošljavanja, a zbog čega je otežano svakodnevno funkcionisanje ovih ustanova.
Ombudsman smatra važnim da ovim putem istakne značaj saradnje koju predstavnici nadležnih institucija kontinuirano i uspešno ostvaruju, a na šta su i posebno ukazali tokom razgovora, te da je takva saradnja kompatibilna modelu holističkog pristupa detetu, koji između ostalog podrazumeva rad profesionalaca koji adekvatnu zaštitu najboljeg interesa svakog deteta mogu obezbediti praćenjem ostvarivanja njegovih prava u svim pomenutim sistemima.
Na osnovu praćenja medijskog izveštavanja o nasilju u porodici, Pokrajinski ombudsman je došao do podataka da je u Republici Srbiji u 2019. godini ubijeno najmanje 27 žena u porodično-partnerskom odnosu. Najveći broj žena (19) ubijen je od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera, a svaka četvrta žena je u ranijem periodu prijavljivala nasilje u porodici. U dva slučaja, ubica je u trenutku ubistva imao izrečenu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi.
Gore navedeni podaci pokazuju da nije dovoljno samo osnažiti žrtve da prijave nasilje u porodici, već je neophodno da nadležni organi, ustanove i profesionalci koji rade u njima prepoznaju sve faktore rizika i blagovremeno i adekvatno reaguju na sve oblike nasilja, kako ne bi došlo da njegovog najekstremnijeg oblika – femicida.
Žene su najviše izložene rodno zasnovanom nasilju upravo u okviru porodično-partnerskih odnosa. Patrijarhalna shvatanja, koja su i dalje dominantna u našem društvu, jedan su od osnovnih razloga zbog kojih se na nasilje u porodici često gleda kao na „privatnu stvar“. Najradikalniji vid nasilja prema ženama je femicid, odnosno ubistvo žene zato što je žena, motivisano mržnjom prema ženama i željom za dominacijom i kontrolom nad njenim životom. Diskriminacija, nasilje i nejednak odnos moći se reflektuju kroz rodno zasnovana ubistva. Širom sveta, većina žena strada upravo od strane svojih sadašnjih ili bivših partnera, pri čemu ubistvo predstavlja samo eskalaciju dugogodišnjeg nasilja u vezi, bilo ono fizičko, psihičko, seksualno ili ekonomsko. Dom, mesto na kojem bi svako trebao da se oseća najsigurnije, ujedno je i mesto na kojem je najveća šansa da će žena biti ubijena.
U našoj državi još uvek ne postoje zvanični statistički podaci o femicidu, što znatno otežava analizu i sprečavanje ove pojave. Pokrajinski ombudsman podseća na važnost prikupljanja podataka, koja je naglašena mnogim međunarodnim dokumentima, poput CEDAW Konvencije i Opšte preporuke broj 19 CEDAW Komiteta, jer je bez statističkih podataka jako teško utvrditi istinsku rasprostranjenost nasilja nad ženama.
U proteklih 10 godina, preko 300 žena je stradalo u slučajevima porodično-partnerskog nasilja na teritoriji Republike Srbije. Ovo nije problem samo porodica nastradalih ili nadležnih institucija, već celokupnog društva, svih građana i svakog od nas pojedinačno. Iako se na ovaj datum sećamo nastradalih žena, na svaki oblik nasilja nad ženama dužni smo da reagujemo, ne samo danas, nego i svakog dana.
Vlada Republike Srbije proglasila je 2017. godine 18. maj Danom sećanja na žene žrtve nasilja. Ovaj datum je odabran jer je 16, 17. i 18. maja 2015. godine čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća nadležne institucije da su u obavezi da promptno reaguju na svaki vid uočenog nasilja, što je u skladu sa načelima humanosti i solidarnosti koje izgrađujemo u našem društvu.
