Vesti
U Republici Srbiji je 15. marta 2020. godine proglašeno vanredno stanje zbog epidemije virusa COVID-19. Radi suzbijanja i sprečavanja širenja ove zarazne bolesti i zaštite stanovništva, Vlada Republike Srbije donela je posebne mere, među kojima su zatvaranje škola, obdaništa i fakulteta i zabrana kretanja za sve građane od 17 časova do 5 časova ujutru.
Imajući u vidu činjenicu da se velika većina slučajeva nasilja u porodici dešava upravo u domu žrtve nasilja, Pokrajinski ombudsman upozorava da je u uslovima izolacije i ograničenog kretanja moguće pojačano nasilje u porodici, naročito nad ženama i decom. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka treća žena je bar jednom doživela fizičko ili seksualno nasilje. U kriznim vremenima, rizik od rodno zasnovanog nasilja eskalira. Osobe koje doživljavaju nasilje u porodici primorane su da ostanu u svom domu sa nasilnikom, izolovane od drugih ljudi. Takvi uslovi omogućavaju pojačanu kontrolu žrtve od strane nasilnika i otežavaju žrtvi mogućnost da ga napusti. Pretnje da će se napasti na život ili telo, drska ili bezobzirna ponašanja kojima se ugrožava ili spokojstvo ili telesni integritet ili mirno duševno stanje su situacije gde društvena reakcije ne sme i neće izostati ni sada. Osim što će većinu vremena morati da provode u istom prostoru sa nasilnikom, mnogi će u ovom periodu imati smanjene prihode i/ili povećane troškove života, što će im dodatno otežati mogućnost da napuste nasilnika.
Za decu koja su i sama trpela ili i dalje trpe nasilje u porodici, škole predstavljaju utočište, a kako su sve vaspitno-obrazovne institucije zatvorene do daljnjeg, povećana je mogućnost konflikta i agresije prema njima. Neophodno je učiniti dostupnim deci i roditeljima sve potrebne informacije o servisima pomoći i podrške, naročito na digitilanim platformama, uključujući socijalne mreže, jer sve institucije sistema rade prilagođeno vanrednom stanju.
Pokrajinski ombudsman apeluje na sve osobe koje su preživele ili i dalje trpe nasilje da ga prijave, jer i u ovakvim okolnostima državni organi i institucije dužni su da obezbede adekvatnu i pravovremenu podršku i zaštitu, i podseća da na teritoriji Republike Srbije postoji 13 sigurnih kuća odnosno prihvatilišta za žene i decu koje su preživele nasilje.
U cilju omogućavanja brže i efikasnije komunikacije građana u vreme vanrednog stanja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman od danas uvodi dodatni dežurni telefonski broj za podnošenje pritužbi.
Po odluci Pokrajinske vlade, radno vreme Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana je od 8.30 do 15.00 časova i uskladu sa tim građani mogu podnositi pritužbe kao i do sada, na brojeve telefona 021/487-41-44 i 021/55-77-27, dok se van radnog vremena od 15.00 do 20.00 časova pritužbe mogu podnositi na dežurni broj telefona 060/51-59-311, kao i 24 časa dnevno putem elektronske pošte na adresu:office(at)ombudsmanapv.org
021/487-41-44 i 021/55-77-27
Dežurni telefon: 060/51-59-311
Koliki će u Srbiji biti broj obolelih od korona virusa to zavisi i od ponašanja samih građana Srbije.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na građane da se ponašaju odgovorno i da se u brizi za vlastititu dobrobit oslanjaju na savete stručnjaka.
U želji da spreče širenje epidemije, stručnjaci savetuju građanima, a naročito onima koji su stariji od 65. godina da se, u skladu sa merama vlade Republike Srbije i vanrednog stanja, striktno pridržavaju pravila o samoizolaciji i ne izlaze iz svojih kuća i stanova.
Činjenicu da se prethodnog dana na ulicama Novog Sada, kao i ulicama drugih gradova, mogao videti veliki broj starijih sugrađana, Pokrajinski ombudsman je primio sa zabrinutošću.
Pokrajinski ombudsman, međutim, sa izvesnim osećanjem zadovoljstva želi da ukaže i na činjenicu da raste broj građana spremnih da pomognu svima kojima je pomoć potrebna.
Solidarnost je dragoceni resurs na koji se svaka zajednica u trenutcima krize može osloniti. Na humane, solidarne i samoorganizovane građane se mogu osloniti i naši stariji sugrađani, kako bi lakše podneli zahtevan režim samoizolacije.
Apelujući na građane da se ponašaju u skladu sa savetima stručnjaka, ali i da u brizi za sopstveno zdravlje pokažu onu vrstu odgovornost koja doprinosi zdravlju, sigurnosti i dobrobiti ostalih članova zajednice, Pokrajinski ombudsman se pridružuje apelima nadležnih organa i nezavisnih institucija da se oslonjeni na međugeneracijsku solidarnost lakše izborimo sa epidemijom koja nije zadesila samo Srbiju, nego i celu planetu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović, posetio je danas Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, kako bi se u razgovoru sa Prim. dr sc. med. Sanjom Bogdanović, direktorkom Zavoda, upoznao sa problemima i poteškoćama sa kojima se Zavod suočava u vreme vandrednog stanja.
U razgovoru je istaknuto da se prikupljanje krvi u svim ovlašćenim transfuzijskim ustanovama odvija prema planiranom rasporedu, jer su krv i komponente stalno potrebne pacijentima.
Posebno je naglašena važnost kontinuiranog i sigurnog transfuzijskog lečenja. Istaknuto je i da treba računati sa izvesnim smanjenjem broja dobrovoljnih davalaca krvi, kako zbog smanjenja zdrave populacije koja može dati krv, tako i zbog javno zdravstvenih mera koje se preduzimaju.
Pokrajinski ombudsman apeluje na sve zdrave građane Republike Srbije koji mogu i žele da daju krv da to i učine, kao i da, u pogledu davanja krvi, prate instrukcije Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.
Imajući u vidu opasnosti koje sa sobom nosi pandemija korona virusa, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i ovaj put apeluje na sve građane i građanke da se ponašaju odgovorno i da se u brizi za vlastitu dobrobit oslanjaju na savete stručnjaka i da prate sva uputstva nadležnih organa.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman juče je u sali Otvorenog univerziteta u Subotici organizovao okrugli sto „Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost“. Sve više aktuelna, ova je tema podstakla učesnike skupa da ukažu na potrebu države, relevantnih institucija i društva da se ovom temom više bave, a u cilju dobrobiti najmlađih i najstarijih građana.
Otvarajući skup Knežević Snežana, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, podsetila je da je slična tema razmatrana i u Novom Sadu, kako bi se čula iskustva različitih subjekata koji se bave ovom problematikom.
U uvodnom izlaganju, profesor dr. Zoran Pavlović je istakao da tema nedavanja izdržavanja zaslužuje pažnju ukoliko bar jedan građanin trpi zbog nedostatka sredstava za izdržavanje. Podsetio je na istorijski razvoj porodice i ukazao na činjenicu da savremeno društvo ima mnogo više razloga da brine o svakom pojedincu kom je potrebna pomoć i podrška i da zato ova tema zaslužuje posebnu pažnju. Po njegovim rečima, davanje izdržavanja podrazumeva trenutno reagovanje, i zato je potrebno voditi razgovore o tome kako bi se sistemski došlo do rešenja na koji način rešiti ovaj problem, u situaciji kada zataje oni koji su obavezni da izdržavanje daju, po osnovu svojih zakonskih, moralnih i obaveza nastalih po osnovu sudskih pravnosnažnih odluka. Ideja o formiranju Alimentacionog fonda je jedno od mogućih rešenja, ali se na njegovo formiranje, naglasio je pokrajinski ombudsman, ne sme više čekati nego u okviru postojećih mogućnosti raditi na sistemskom rešenju.
Jelena Petrik – Popović, sudija Osnovnog suda u Subotci, podsetila je učesnike skupa na odredbe Porodičnog zakona o obavezama izdržavanja, a potom ukazala i na praksu iz suda u ovim pravnim stvarima. Akcenat je stavljen na tešku materijalnu situaciju roditelja davaoca izdržavanja, koji neretko imaju samo minimalnu garantovanu platu od oko 30000 dinara koja nije dovoljna za izdržavanje deteta. O alarmantnom problemu socijalne ugroženosti, kako ističe, ukazala joj je i vaspitačica jednog vrtića, kojoj roditelji često upućuju molbu da detetu da više hrane, jer mu je to jedini dnevni obrok. Ukazala je i na pozitivne efekte krivičnog postupka zbog neizdržavanja, budući da obveznici tj. davaoci izdržavanja odmah postupe po odluci suda u želji da izbegnu zatvorsku kaznu
Milka Belančić, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Subotici, istakla je da je društvena briga o deci važna funkcija društva, a potom je opisala ulogu tužilaštva u ovim pravnim stvarima. Ona je izjavila da u Subotici, na godišnjem nivou, ima oko 160 prijava iz ove oblasti i da su u 80% slučajeva izvršioci krivičnog dela muškarci.
Centri za socijalni rad, po rečima Mr Jasmina Zimonjić, direktorke Centra za socijalni rad opštine Bačka Palanka, vode evidenciju izdržavanih lica, a njihovi korisnici su obično neuka lica kojima se daju pravni saveti kako i na koji način da ostvare pravo na izdržavanje. Njena poruka je da treba više raditi na edukaciji dece u vezi sa širenjem znanja o solidarnosti i humanosti, budući da je u svom dugogodišnjem radu često bila u prilici da vidi sa kakvom se nebrigom deca odnose prema roditeljima.
Država, po rečima Mire Poljaković, advokat, treba da da veću podršku Centrima za socijalni rad kako bi isti mogli da reaguju odmah i bez odlaganja u slučajevima nedavanja izdržavanja. Ona se složila se sa idejom prof. Pavlovića o potrebi za formiranja Fonda za brzu reakciju.
Gordana Poljaković Dafna, advokat, napravila je paralelu između Srbije i Izraela u postupanjima nedavanja izdržavanja i istakla da je u Izraelu za izvršitelja ovog krivičnog dela zaprećena kazna od 21 dana zatvora ili 6 meseci zabrane izlaska iz zemlje. Zanimljivo je da tamo pravosuđe nalaže da se deci dodeli izdržavanje u iznosu koji mu obezbeđuje život koji je imao i za vreme trajanja braka roditelja.
Činjenica da Pokrajinski ombudsman, u relativno kratkom vremenskom roku, po drugi put organizuje raspravu o problemu nedavanja izdržavanja govori da u društvu postoji snažan interes da se o ovom problemu govori i da se neka od predloženih rešenja, poput formiranja fonda po ugledu na primer na Fond solidarnosti iz oblasti radnog prava, što pre primene u praksi, kako bi se pravo na materijalnu podršku što potpunije ostvarivalo, kako to Konvencija o pravima deteta kaže „u najboljem interesu deteta“, ali i u skladu sa pravom na dostojanstvo svih onih kojima je podrška i izdržavanje potrebno.
