Vesti
Put do celovitog razvoja i ostvarivanja dobrobiti deteta
Svako dete samim činom rođenja stiče pravo na život, a nesporna je dužnost države da obezbedi optimalne uslove za njegov opstanak i razvoj. Za prevremeno rođenu decu i njihove roditelje ili staratelje rođenje najčešće od prvog dana podrazumeva početak borbe za život. Stoga je važno da sve institucije preuzmu odgovornost da im se osigura adekvatno zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba i obezbedi takva zaštita i briga koja je neophodna za njihovu dobrobit.
U svetu se svake godine prevremeno rodi oko 15 miliona beba, a od toga više od 4000 u Srbiji. I pored posebne nege koja im je obezbeđena, pretpostavlja se da širom sveta od posledica komplikacija prevremenog rođenja umre oko milion dece godišnje. U većini zemalja u svetu stopa prevremenih porođaja raste, a prerano rođenje navodi se kao vodeći uzrok smrti dece mlađe od jedne godine i drugi vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od pet godina.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije prevremeno rođene bebe su one koje su rođene pre isteka 37. nedelje trudnoće. SZO smatra rešavanje problema prevremeno rođene dece prioritetnim, što podrazumeva i obavezu ove organizacije da radi sa zemljama na boljem kvalitetu podataka u vezi s prevremenim porođajima, na izradi godišnjih analiza, te na istraživanju uzroka prevremenog porođaja, intervencijama u prevenciji prevremenog porođaja, tretmanu prevremeno rođenih beba, kao i na kontiuiranoj edukaciji medicinskih radnika.
Budući da ne postoje efikasne mere za prevenciju prevremenog porođaja upravo investiranje u njih treba da bude prioritet i kontinuirani zadatak.
Rezultati brojnih istraživanja dokazuju da će se u optimalnim uslovima razvoja, uz obezbeđenu odgovarajuću negu i zaštitu, te dodatne psihosocijalne stimulacije u porodici, razvojni status velikog broja prevremeno rođene dece, do vremena polaska u školu, potpuno izjednačiti sa razvojnim statusom njihovih vršnjaka rođenih u terminu. S druge strane ne možemo zanemariti činjenicu da će se određeni broj dece, zbog toga što su prevremeno rođeni, čitavog života suočavati s višestrukim posledicama. uključujući kašnjenje u psihomotornom razvoju, hronične bolesti disajnih organa, poremećaj motorike i drugo. Istovremeno, poznato je da prevremeno rođena deca u školskom uzrastu često imaju i veći rizik za poremećaj pažnje, teškoće u socio-emocionalnom funkcionisanju i veće potrebe za dodatnom pomoći i podrškom u školi.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, podržava dosadašnje napore svih stručnjaka koji prate razvoj prevremeno rođene dece i na različite načine doprinose prevazilaženju ili minimziranju posledica koje prevremeno rođenje nosi sa sobom, što ne isključuje i obaveze drugih subjekata da daju svoj maksimum u životu i odrastanju i ove dece, a u njihovom najboljem interesu.
Uoči obeležavanja Svetskog dana prevremeno rođene dece, Ombudsman koristi priliku da apeluje na sve donosioce odluka i kreatore politika da preduzmu sve što je u njihovoj moći i nadležnosti kako bi pravovremenom i odgovarajućom podrškom bilo omogućeno da se na dugoročan i održiv način unapredi život prevremeno rođene dece i njihovih porodica. U tom smislu, kontinuirano osposobljavanje i usavršavanje ne samo zdravstvenih radnika, nego i stručnjaka u oblasti obrazovanja i predškolskim ustanovama, stvoriće priliku i mogućnost da se uz podršku, stručnost i posvećenost, omogući svakom prevremeno rođenom detetu da dostigne svoj puni potencijal.
Svetski dan prevremeno rođene dece obeležava se 17. novembra svake godine s ciljem podizanja svesti o svim izazovima sa kojima se susreću prevremeno rođene bebe i njihove porodice. Prvi međunarodni dan svesti o prevremenom rođenju kreirale su evropska udruženja roditelja 2008. godine, a od 2011. godine ovaj dan je uvršten u kalendar Svetske zdravstvene organizacije.
16. novembra se širom planete obeležava Međunarodni dan tolerancije. Ustanovio ga je UNESKO, a prema Deklaraciji UN iz 1995. godine tolerancija je definisana kao prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita po izgledu, položaju, govoru, ponašanjima i vrednostima, imaju pravo da žive i budu to što jesu. Tolerancija podrazumeva uvažavanje tuđih ideja, stavova i načina života, a biti tolerantan znači biti svestan različitosti drugih u odnosu na nas same i prihvatanje te činjenice u svakodnevnom životu. Tolerancija je harmonija u različitostima, ona nije samo moralna dužnost, nego i politički i zakonski zahtev.
Ustav Republike Srbije garantuje jednakost svih građana i zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, na osnovu pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, političkog uverenja, kulture, jezika, starosti, psihičke i fizičke invalidnosti.
Ono prema čemu nikada ne treba pokazati toleranciju je nasilje, koje je izvor i polazište svake netolerancije. Međusobno uvažavanje i prihvatanje različitosti moguće je jedino kada se osude i kazne svi pokušaji propagiranja i širenja netrpeljivosti i diskriminacije.
Potrebno je da svakom pojedincu, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost, veru, pol, invaliditet, socijalni status, seksualnu orijentaciju ili bilo koje drugo lično svojstvo omogućimo da ravnopravno s drugima uživa sva ljudska prava i slobode koja Ustav i zakoni Srbije garantuje ljudima.
Kao institucija zadužena da štiti ljudska prava građana, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će i ubuduće promovisati toleranciju kao aktivan stav, duboko uveren da time daje svoj doprinos obrazovanju građana otvorenih prema drugim kulturama, sposobnih da poštuju slobodu i ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca, spremnih da poštuju princip neagresije i probleme rešavaju nenasilnim sredstvima.
U višeetničkoj AP Vojvodini i Republici Srbiji nema mesta za bilo koju vrstu diskriminacije i netolerancije, poručio je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman povodom ispisivanja antisemitskog grafita na zgradi u Novom Sadu, u blizini kovid ambulante na Bistrici.
Najoštrije osuđujući ispisivanje grafita, Pokrajinski ombudsman podržava nadležne organe u njihovom radu da pisce grafita brzo identifikuju i preduzmu sve aktivnosti vezane za postupanje i u preventivnom smislu, a komunalne službe u aktivnostima da se pomenuti i svi drugi grafiti ovakve i slične sadržine uklanjaju u najkraćem roku.
Pokrajinski ombudsman izražava svoju zabrinutost zbog pojave grafita antisemitskog sadržaja u Novom Sadu, ali grad koji se toliko ponosi svojom multikulturalnošću i solidarnošću po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana će i dalje da kontinuirano obeshrabruje pisce mrziteljskih (diskriminatorskih) poruka. Upravo pravovremeno i bezkompromisno reagovanje nadležnih državnih organa jasna je poruka u osudi govora mržnje, nesvojstvenog našem društvu.
Svoj identitet i duh naše društvo, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, na najbolji način može da čuva samo ako je humano i solidarno i jasno u odlučnoj osudi govora mržnje, sa nultim stepenom tolerancije.
Danas je održana Škola ljudskih prava koju je po treći put organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uz podršku Misije OEBS u Srbiji. Ovogodišnja škola, kojoj je prisustvovalo više od 30 učesnika, ponajviše studenata i studentkinja društvenih nauka Univerziteta u Novom Sadu, održana je onlajn.
U uvodnoj reči prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podsetio je na to da je Ombudsman ovu godinu obeležio kao godinu prava na dostojanstvo na kojem se temelje sva ljudska prava. Predstavljajući temu ovogodišnje škole koja se može sumirati u pitanju Kako da se štitimo i poštujemo međusobno, profesor Pavlović ukazao je na važnost tolerancije, ali naglasivši da kada je reč o mržnji prema drugima onda tu ne sme biti nikakve tolerancije.
Džon Dejvid Klejton, šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji pozdravio je polaznike i izrazio mišljenje da je kontinuitet održavanja Škole ljudskih prava izuzetno, makar i onlajn, jer tolerancija nije nešto što nam je dato, već se o njoj stalno mora govoriti i učiti. Kada govorimo o ljudskim pravima danas nemamo dilemu da nijedan oblik diskriminacije ne treba da postoji,
Govoreći o rasizmu i ljudskim pravima u okviru predavanja Ljudska prava i pretnje ljudskim pravima, prof. dr Tibor Varadi, akademik SANU, skrenuo je pažnju na to da je važno voditi računa o tome da jednakost podrazumeva uvažavanje i davanje iste šanse različitosti, odnosno da se jednakost ne može postići bez iskrenog poštovanja različitosti. Profesor Varadi posebno je istakao to da je važno da polazimo od sadašnjeg trenutka i postojećih istina kada štitimo ljudska prava, a ne od obrazaca i fraza koje dovodimo u vezu sa vrednostima ljudskih prava.
Jelena Jokanović, savetnica pri Misiji OEBS govorila je o zločinu iz mržnje kao kompleksnoj temi, ali ukazujući na njegove važne odrednice – postojanje zločina definisanog u krivičnom zakonodavstvu i motiv koji proističe iz predrasuda. Na temu Sistema vrednosti, nasilju i zločinu mržnje govorila je i Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije koja je predstavila rezultate istraživanja koje je ova organizacija realizovala s mladima. Između ostalog, istraživanje je pokazalo da je čak 82 odsto mladih svedočilo nekom obliku nasilja, a da 70 odsto mladih nasilje nije nikome prijavilo.
U diskusiji polaznika i polaznica škole sa predavačima bilo je reči i o zaštiti ljudskih prava radnika, pravu na informisanje u vreme pandemije Kovid 19, ljudskim pravima manjinskih zajednica, posebno romske, osoba drugačije seksualne orijentacije i migranata i migrantkinja.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović zaključio je Školu rečima da je ljudsko dostojanstvo vrednost iznad svake cene i da onda kada je ono ugroženo postaje predmet zaštite ljudskih prava. Ono što štitimo je vrednost založena u samu činjenicu postojanja slobodnih bića.
Nakon naučno-stručne konferencije pod nazivom „Pravo na dostojanstvo“ koju je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao u petak, pokrajinski ombudsman Zoran Pavlović i učesnici konferencije posetili su Muzej Vojvodine i obišli postavke u okviru Muzeja prisajedinjenja 1918.
Izložba „Od sna do jave, prisajedinjenje Vojvodine Srbiji 2018“ prikazuje Veliku narodnu skupštinu koja se održala u Novom Sadu 1918. godine. Posebnu pažnju pokrajinskog zaštitnika građana i drugih učesnika i učesnica konferencije privukla je zbirka umetničkih predmeta koja sadrži portrete sedam žena koje su izabrane da budu poslanice na Velikoj narodnoj skupštini. Naime, kada su 1918. godine na teritoriji Bačke, Banata i Baranje birani delegati za Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu, na kojoj su te oblasti prisajedinjene Kraljevini Srbiji, pravo da biraju i da budu birane, prvi put u istoriji Evrope, dobile su i žene. Njih sedam – Milica Tomić, Mara Malagurski, Anastasija Manojlović, Marija Jovanović, Olga Stanković, Katica Rajčić i Manda Sudarević – kao izabrane delegatkinje prisustvovale su Velikoj narodnoj skupštini u uzele aktivno učešće u njenom radu. Na ovaj način one su dale svoj, veoma značajan, doprinos u izgradnji društva jednakih političkih mogućnosti za žene i muškarce, a stalna muzejska postavka portreta ovih znamenitih žena služi kao svedočanstvo njihovoj istorijskoj ulozi i postavljanju temelja rodnoj ravnopravnosti.
Sto godina nakon ovog istorijskog događaja, u republičkom parlamentu Srbije sedi 40% žena – ove godine je unapređen sistem izbornih kvota usvajanjem izmena izbornih zakona kojima se propisuje da se na listama za parlamentarne i lokalne izbore mora naći 40% manje zastupljenog pola. Osim povećanog broja žena u parlamentu, bilans rodne ravnopravnosti u izvršnoj vlasti je dostigao istorijski maksimum - nova Vlada Srbije, koja ponovo ima ženu na čelu, ima najveći broj žena na ministarskim mestima od početka višestranačja.
Povodom stogodišnjice održavanja Velike narodne skupštine 2018. godine, Pokrajinski ombudsman je, želeći da ponudi sliku učešća žena u javnom i političkom životu Vojvodine i njihovu ulogu u razvoju parlamentarizma, priredio monografsku publikaciju „Žene u parlamentarnom životu Vojvodine 1918 – 2018”.
