Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je juče  14. po redu godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja“  pod nazivom „Zajedno protiv nasilja – napredak, prepreke, izazovi“. Pozdravljajući učesnike konferencije prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je činjenicu da  konferenciji iz godine u godinu prisustvuje sve veći broj učesnika protumačio kao izraz spremnosti društva da svakom građaninu i građanki omogući dostojanstven život bez nasilja. On je naglasio da je svako nasilje upereno prema ženama atak na ženin život, telo, svest i volju, koji uključuje radnje kojima se krše fundamentalna prava žene, a pre svega njeno pravo na život, slobodu i autonomiju. Po njegovim rečima, svaka vrsta nasilja vređa ljudsko dostojanstvo - kako onoga ko ga trpi, tako i onoga ko ga vrši – i zato otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačna napor, nego mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene. 

Ispred Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost učesnicima konferencije se obratila Ljiljana  Lončar, koja je ukazala na sve ono što je Republika Srbija, u okviru borbe protiv nasilja, uradila na normativnom i institucionalnom planu, što govori o postojanim i kontinuiranim naporima da se opozove rodna asimetrija, a odnosi u društvu grade na stvarnoj, a ne deklarativnoj, jednakosti muškaraca i žena. 

Prezentujući  rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“,  prof. dr Slobodanka Konstatinović Vilić i  prof. dr Nevena Petrušić  istakle su da su motivi za nasilje ljubomora, ljutnja i gnev zbog prekida emotivne  veze, mržnja, netrpeljivost i osveta prema žrtvi, kao i prikrivanje drugog krivičnog dela (silovanje, obljuba), a njegovi najčešći uzroci su napuštanje partnera, agresivno ponašanje počinioca, ali i neblagovremene intervencije institucija. Istaknuto je i da drugostepeni sudovi u većini slučajeva nasilja u porodici smanjuju kazne u odnosu na one koje su izrekli prvostepeni sudovi. 

Projekat centra „Ujedinjeno za zaustavljanje nasilja nad ženama“ predstavila je Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra „Bibija“, koja je istakla da je cilj navedenog projekta razvoj mera za smanjenje diskriminacije i nasilja nad Romkinjama, ali i osnaživanje Romkinja. Potreba za osnaživanjem Romkinja proizilazi iz poražavajuće činjenice da je  92% Romkinja doživelo neku vrstu fizičkog ili seksualnog nasilja. Ukazujući na problem maloletničkih brakova naglasila je da maloletnički brakovi nisu deo romske tradicije koje bi trebalo tolerisati, nego da je u pitanja zloupotreba dece čije obrazovanje treba podržati i uspostaviti mehanizme za koordinisano i efektivno postupanje nadležnih ustanova kako bi se maloletnički brakovi suzbijali i prevenirali.

Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije govorila je o rezultatima istraživanja „Stereotipi i predrasude kao prepreka jednakom pristupu svim žrtvama rodno baziranog nasilja“. Rezultati govore da su kod ispitanika-predstavnika institucija prisutni tradicionalni rodni stereotipi, izražena patrijarhalna rodna socijalizacija i nedovoljno znanje o rodno zasnovanom nasilju.

Veoma zapaženo izlaganje na konferenciji je imala dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu, koja je istakla da je psihološka pomoć žrtvama od velikog značaja, ali da je, isto tako, značajan i rad sa počiniocima nasilja, budući da se čak 80% onih kojih su prošli obuku više ne vraćaju nasilničkom ponašanju.

Pravni fakultet Univerziteta Union, pored Fakulteta političkih nauka iz Beograda, jedini je fakultet koji je doneo Pravilnik  o zabrani seksualnog uznemiravanja, a kršenje njegovih odredaba predstavlja, po rečima prof. dr Slađane Jovanović, profesorke ovog fakulteta težu radny povredu i počinilac može biti sankcionisan prestankom radnog odnosa. Ovaj interni akt donet jer je prema navodima studenata njih 80% prisustvovalo razgovoru u kome su profesori govorili o seksualnim temama, a što su studenti  smatrali seksualnim uznemiravanjem.

U drugom delu, rad konferencije nastavljen je u tematskim grupama koje su se bavile pitanjima femicida izvan fokusa, procene rizika i radom grupa za koordinaciju i saradnju. Kada je u pitanju femicid istaknuto je  da pažnja mora biti fokusirana i na nepartnerske femicide (ubistva starica, devojčica, žena opasnih zanimanja i dr.), koji u ukupnoj strukturi čine jednu trećinu femicida i koji zaslužuju iscrpnu analizu. Procena rizika mora se vršiti uvek kada se prijavi nasilje u porodici ili kada postoji sumnja da se nasilje vrši, njome moraju biti obuhvaćeni i maloletni članovi porodice, dok su institucije i profesionalci dužni da razmenjuju informacije i sarađuju u procesu pružanje zaštite žrtvama nasilja u porodici, zaključci su grupe koja se bavila ovim pitanjem. Evidentno je da je kroz grupe za koordinaciju i saradnju  međusektorska saradnja uspostavljena i da je ona dobra, ali da je neophodna dalja edukacija profesionalaca u ovoj oblasti, a kao najvažnija potreba u  borbi protiv nasilja istaknuto je kadrovsko ojačavanje nadležnih organa i ustanova.

Zaključujući konferenciju pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović naglasio je da sistem mora reagovati ako želimo da žene prijavljuju nasilnike. Prijavljivanje nasilnika je posebno delikatan trenutak, jer nakon njega često sledi eskalacija nasilja, pa i onog sa najdrastičnijim, tragičnim posledicama. Govoreći o ulozi medija ukazao je na potrebu edukacije novinara, jer je uloga medija kao ''duvača u pištaljku'' veoma važna, zato što skreću pažnju na nasilje nad ženama i zato što mogu da mobilišu javnost i vrše pritisak na institucije da energično deluju protiv nasilnika. Pokrajinski zaštitnik građana je rad nevladinih organizacija koje se bave nasiljem nad ženama ocenio kao veoma važan. Te nevladine organizacije moraju da se osnaže, da se materijalno i kadrovski ojačaju. Treba podržati njihove napore da se povezuju i umrežavaju, jer na taj način uvećavaju svoje kapacitete, a borbu protiv nasilja i diskriminacije čine efikasnijom i uspešnijom.