Vesti
Nasilje nad starijim osobama predstavlja grubo kršenje ljudskih prava. Ono se odnosi na maltretiranje ili zanemarivanje koje starije osobe trpe od strane svojih supružnika, dece, drugih članova porodice, negovatelja, pružalaca usluga, pojedinaca na položaju moći ili osoba od poverenja. Ono je prisutno u različitim oblicima – kao napuštanje od strane članova porodice, fizičko, ekonomsko, psihološko ili seksualno nasilje, prevare, neadekvatna nega ili potpuno zanemarivanje, kao i sve vrste diskriminacije. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, oko 16% starijih od 60 godina trpi neki vid nasilja. Ono se uglavnom događa iza zatvorenih vrata, a usled straha, mnoge starije osobe ćute i trpe nasilje, često u izolaciji. Epidemija virusa COVID-19 je naglasila ranjivost starijih ljudi, koji su morali da se oslanjaju, gotovo u potpunosti, na pomoć, empatiju i solidarnost ljudi iz svoje blizine.
Nasilju su dodatno izložene starije žene, koje često ne prijavljuju nasilje iz straha od mogućih posledica, uskraćivanja materijalne ili druge pomoći, kazne ili osećaja porodične lojalnosti. Neophodno je omogućiti starijim osobama pristup informacijama o svim vrstama pomoći i podrške u zajednici - od strane zdravstvenih, socijalnih i drugih službi, policije i nevladinih organizacija. Istraživanja su pokazala da se nasilje nad starijima manje prijavljuje i teže otkriva u odnosu na nasilje nad članovima porodice nižeg starosnog doba. Važno je podstaći društvo i sve njegove članove da prepoznaju nasilje nad starijim osobama, prijave ga i pomognu u osnaživanju osoba koje trpe nasilje da to same učine.
U izgradnji društva solidarnosti, nenasilja, socijalne pravde i rodne ravnopravnosti, ključnu ulogu ima obrazovni sistem, koji mora da obezbedi odgajanje mlađih članova društva u duhu solidarnosti, empatije i međugeneracijske tolerancije. Odgovornost države i donosilaca odluka je kreiranje i sprovođenje politika koje štite prava starijih ljudi, a odgovornost celokupnog društva, pojedinaca i pojedinki, uvažavanje činjenice da su starije osobe vredni i produktivni građani i građanke koje imaju pravo da se prema njima postupa dostojanstveno i sa poštovanjem.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u svojoj rezoluciji 66/127 proglasila 15. jun za Svetski dan borbe protiv nasilja nad starijim osobama. To je dan u godini kada ceo svet izražava protivljenje zlostavljanju i patnji usmerenim ka našim starijim sugrađanima i sugrađankama.
Na Konferenciji o zaštiti životne sredine, koja je održana u Štokholmu 1972.godine, skupština UN je donela odluku da se svakog 5. juna ukazuje na važnost zaštite životne sredine. I javnost, kao i naučnici, osvestili su sebi činjenicu da je propadanje životne sredine postalo najveći problem čovečanstva. Obeležavanjem međunarodnog dana zaštite životne sredine žele se podstaći aktivnosti ljudi na očuvanju čovekove okoline.
Zadaci koji su postavljeni na konferenciji u Štokholmu, kao i na svim kasnijim konferencijama u prošlih više od 40 godina, samo su delimično ostvareni, a u međuvremenu su se javila nova zagađenja i nove opasnosti koje su povezane sa načinom proizvodnje i potrošnje, urbanizacijom, sa demografskom eksplozijom, sve težom situacijom u vezi sa snabdevanjem hranom, energijom, čistom pijaćom vodom. Sve veći problem predstavlja i ogromna količina otpada, njegovo odlaganje i reciklaža.
Do izvesnog unapređenja došlo je na idejnom planu, jer je ideja važnosti zaštite životne sredine poprimila globalni karakter. Svet je shvatio da mora uložiti pozamašna sredstva da bi smanjio, a kasnije i eliminisao štetu koja je načinjena životnoj sredini.
Srbija, u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji, čini veliki napore u izradi mera za zaštitu životne sredine. Počev od državnih pa do lokalnih vlasti izvajaju se sredstva za zaštitu životne sredine, izrađuju se stategije i akcioni planovi koji se u dobroj meri i ostvaruju. Ne treba zanemariti ni aktivnosti brojnih civilnih organizacija, koje pridonose podizanju svesti građana u vezi sa zaštitom životne sredine.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman pozdravlja sve pozitivne korake koji su u našem društvu preduzeti, jer u njima vidi značajan doprinos ostvarenju ustavnog prava na zdravu životnu sredinu i izražava nadu da će se primenom mera iz poglavlja 27 situacija na polju zaštite životne sredine poboljšati, a životni standard građana i građanki značajno unaprediti.
Kako su se u toku vanrednog stanja ostvarivala prava osoba sa invaliditetom i dece sa smetnjama u razvoju? Sa kakvim su se sve problemima suočavali i šta je potrebno učiniti, koje mere preduzeti kako bi se položaj ovih osoba unapredio, a njihovi interesi u vanrednim situacijama efikasnije štitili?
Ovo samo neka od pitanja na koje su pokušali da odgovore učesnici vebinara koji je juče, 02.06.2020. godine, organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Učesnici vebinara - predstavnici centara za socijalni rad u AP Vojvodini, nezavisnih institucija, prosvetnih ustanovama i nevladinih organizacija – bili su saglasni u oceni da je položaj osoba sa invaliditetom i u redovnom stanju veoma delikatan i da bi se on u vanrednom stanju mogao pogoršati ako mere koje kreatori antiepidemijskih politika preduzimaju ne bi bile prilagođene osobama sa invaliditetom.
U diskusiji je naveden čitav niz problema sa kojima su se tokom vanrednog stanja suočavale osobe sa invaliditetom - finansijski, kulturni, informativni, politički, administrativni i tehnički, ali je i istaknuto da je borba protiv epidemije uspešna samo ako su uključene i osobe sa invaliditetom i to kao akteri ravnopravni sa svima ostalima. Naveden je i niz pozitivnih primera u pružanju podrške osobama sa invaliditetom.
Pandemija i vanredno stanje nose sa sobom izvesne rizike. Na jednoj strani postoji sasvim realan rizik od zaraze, a na drugoj rizik od povrede prava osoba sa invaliditetom. Da bi se prvi rizik otklonio ustanove, pre svega, socijalne zaštite moraju imati prioritet u nabavci zaštitnih sredstava i opreme, dok je u drugom slučaju komunikacija sa institucijama koje se bave zaštitom ljudskih prava izuzetno važna u zaštititi osoba sa invaliditetom od zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije.
Učesnici video konferencije izneli su niz interesantnih predloga. Prema njihovom mišljenju za slepe i slabovide osobe moraju se obezbediti posebni glasački listići, kako bi im se omogućila tajnost i samostalnost prilikom glasanja. Pored toga, potrebno je pojačati monitoring poštovanja ljudskih prava u kriznim situacijama, pojednostaviti procedure za dobijanje raznih dozvola, izraditi planove reagovanja u vanrednim situacijama. Na vebinaru je pohvaljen rad prosvetnih radnika tokom vanrednog stanja i ukazano je da treba obnoviti rad mreže za inkluzivno obrazovanje pri školskim upravama i organizovati kurseve, posebno za žene na selu, o korišćenju modernih informacionih tehnologija.
Organizovanjem ovog vebinara Pokrajinski ombudsman je započeo seriju razgovora koji treba da doprinesu unapređenju položaja osoba sa invaliditetom, kako u redovnim, tako i u vanrednim okolnostima.
Pravo na zaštitu od svih oblika nasilja utvrđeno je Konvencijom UN o pravima deteta i nizom međunarodnih i regionalnih ugovora u oblasti zaštite ljudskih prava. Međutim, prema podacima Ujedinjenih nacija, 250 miliona dece žive u zemljama i oblastima pogođenim sukobima, a poslednjih godina u većini ovih oblasti, povećan je broj nasilja prema deci. Jedan od načina kojim se promoviše zaštita dece od nasilja i nastoji da se obezbedi odgovornost za kršenje prava dece, na međunarodnom nivou, je definisanje posebnog cilja Agende održivog razvoja za 2030. godinu o zaustavljanje svih oblika nasilja nad decom, a okončanje zlostavljanja, zanemarivanja i iskorištavanja dece integrisano je u više drugih ciljeva vezanih za nasilje.
Uoči obeležavanja 4. juna, Međunarodnog dana dece nevinih žrtava agresije, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi da podseti stručnu i celokupnu javnost na činjenicu da su deca izložena nasilju u velikoj meri i da ukaže na potrebu za kontinuiranim i sistemskim pristupom rešavanja problema nasilja prema deci. Na osnovu postupanja po pritužbama građana i podataka istraživanja koja realizuje, Ombudsman kontinirano ukazuje na zaključak da su deca nedovoljno informisana ili ohrabrena da o nasilju govore i da ga prijavljuju, dok nadležne insititucije nedovoljno koriste sve mere zaštite dece od nasilja koje su im na raspolaganju, a njihova međusobna saradnja je slaba, nerazvijena i nedovoljno zastupljena. Nasilje prema deci dešava se svakodnevno u različitim oblicima i široko je rasprostranjeno - u porodici, školi, u institucijama, u zajednici, u digitalnom prostoru. Nemoguće je zaštititi decu od nasilja bez sistemske podrške i transsektorske umreženosti svih relevantnih aktera, od državnih insitucija, pravosuđa, javnog sektora, organizacija civilnog društva, zajednice i porodice. U kojoj meri je nasilje prema deci prisutno govori i javna debata prisutna poslednjih godina u našoj zemlji u vezi sa zabranom fizičkog kažnjavanja dece. Kada je reč o deci koja su u sukobu sa zakonom, često smo u prilici da svedočimo i o govoru mržnje koju građani ispoljavaju u javnom medijskom prostoru prema njima, zaboravljajući da jedno nasilje izaziva drugo, a svaka agresija novu agresiju.
Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi priliku da naglasi da je nasilje prema deci svaki oblik verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostaojanstva deteta. Apelujemo na sve odgovorne organe i insititucije da odlučno i neodložno pristupe rešavanju problema nasilja prema deci, od kreiranja i usvajanja akata i propisa, do uspostavljanja prakse nulte tolerancije za nasilje prema deci i obezbeđivanja umrežene i snažne transsektorske saradnje svih relevantnih aktera.
Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije. U situacijama izbijanja oružanih sukoba, najugroženiji članovi društva i najviše pogođeni posledicama rata, svakako su deca. Međunarodni dan dece nevinih žrtava agresije potvrđuje zalaganje UN da se zaštitite prava i istakne patnja dece širom sveta uzrokovana njihovim fizičkim, mentalnim i emocionalnim zlostavljanjem. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta obavezuje države ugovornice da preduzimaju sve odgovarajuće mere da obezbede zaštitu i brigu o deci koja su pogođena oružanim sukobom, kao i da podstiču fizički i psihički oporavak i društvenu reintegraciju dece žrtava.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta priznaje princip da roditelji imaju zajedničku odgovornost u podizanju i razvoju deteta i da je njihovo pravo i dužnost da se staraju o detetu pre svih.
U okolnostima pandemije COVID – 19 i vanrednog stanja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman razume da su roditelji poneli veliki teret odgovornosti da zaštite svoje porodice i decu, posebno u okolnostima u kojima je bilo potrebno uravnotežiti razne zahteve, od radnih obaveza, te rada od kuće, učenja na daljinu, brige o maloj deci, ali i brige o svojim roditeljima. Situacija pandemije pokazala je, da je neophodno da nadležni organi i institucije, kompanije, poslodavci i organizacije kreiraju porodične politike i prakse kojima će obezbediti podršku zaposlenim roditeljima u cilju da promovišu bezbednost i dobrobit dece, te stvaranje okruženja odgovornog prema deci. Ovo se odnosi i na mere koje osiguravaju rodnu ravnopravnost zaposlenih, ravnopravnost prilikom zapošljavanja, ali i razvoj karijere bez obzira na roditeljstvo i pol. S tim u vezi, očeve je moguće podsticati i podržavati da koriste odsustvo s rada radi nege deteta, omogućiti prilagođavanje radnog vremena i uslova rada zaposlenima sa porodičnim obavezama, podsticati majke da ne odustaju od poslovnih ciljeva i razvoja karijere.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman koristi ovu priliku da podseti javnost i građane i građanke na to da roditeljsko pravo postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, te da je za celovit i skladan razvoj ličnosti deteta, neophodno da ono raste u porodičnoj sredini, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja. Nažalost, iz godine u godinu Ombudsman se, u radu po pritužbama, najčešće sreće s porodičnim problemima u vezi s vršenjem roditeljskog prava i održavanjem ličnih odnosa deteta sa roditeljem s kojim ne živi. Komunikaciju među bivšim supružnicima ili partnerima, sudeći prema postupcima Ombudsmana, često odlikuju konflikti, nespremnost na saradnju i nemotivisanost za postizanje dogovora u vezi sa zajedničkom brigom o deci. Narušeni odnosi među roditeljima neretko se odražavaju na porodicu kao celinu, a u tome ponajviše trpe deca čija dobrobit ostaje u drugom planu.
Jedan od problema koje je Ombudsman uočio, a koji neretko prati konfliktne partnerske odnose nakon razvoda braka, je nedavanje izdržavanja. Ovaj problem postoji i u porodicama koje ne prate izraženiji konfliktni odnosi, već materijalne teškoće i primanja roditelja koja nisu dovoljna za izdržavanje deteta. Stoga, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman pokrenuo je inicijativu za formiranje Alimentacionog fonda kako bi se pravo na materijalnu podršku što potpunije ostvarivalo, kako to Konvencija o pravima deteta kaže „u najboljem interesu deteta“. Ujedno, Konvencija obavezuje države ugovornice da obezbede porodici, kao osnovnoj jedinici društva i prirodnoj sredini za razvoj i blagostanje svih njenih članova, a posebno dece, neophodnu zaštitu i pomoć kako bi mogla u potpunosti da preuzme odgovornosti u zajednici.
Međunarodni dan roditelja ustanovljen je 2012. godine Rezolucijom Generalne skupštine UN u znak zahvalnosti roditeljima širom sveta za njihovu nesebičnu posvećenost deci i brigu o njima. Rezolucijom se u pravi plan stavlja odrastanje deteta u porodičnom okruženju u kojem se neguju ljubav i razumevanje neophodno za celokupan i harmoničan razvoj ličnosti deteta. Prvi jun, proslavlja se u mnogim državama sveta i kao Dan dece, budući da je nakon prve „Međunarodne konferencije za dobrobit dece“ održane 1925. godine u Ženevi, odlučeno da počne s obeležavanjem ovog dana kako bi se ukazivalo na teme od značaja za decu i njihovu dobrobit.
