Vesti
1981. godine na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba, 25. novembar je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Ovaj datum je odabran u znak sećanja na sestre Mirabel iz Dominikanske republike, političke aktivistkinje koje su 1960. godine brutalno ubijene po nalogu diktatora Rafaela Trujila. Ujedinjene nacije su 1999. godine i zvanično proglasile 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog, partnerskog i mnogih drugih oblika nasilja.
Nasilje nad ženama je grubo kršenje ljudskih prava i prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira. Prema poslednjem istraživanju OEBS-a, u Srbiji je 1,7 miliona žena preživelo neki vid nasilja - gotovo svaka peta žena je bila izložena fizičkom ili seksualnom nasilju, 44 procenta žena je bilo izloženo psihičkom nasilju od strane svojih partnera, dok je 42 procenta bilo izloženo seksualnom uznemiravanju.
Kako bi promenili ovu sumornu statistiku, neophodno je raditi na stvaranju društva koje javno osuđuje nasilje i promovisati nenasilno ponašanje i rodnu ravnopravnost. Mnoge žene ne prijavljuju nasilje jer nemaju dovoljno znanja o svojim pravima, misleći da je nasilje „normalna pojava“ - to se naročito odnosi na žene iz marginalizovanih grupa – kao npr. žene iz ruralnih sredina, Romkinje, žene sa invaliditetom... Obrazovanje i podizanje svesti žena o svojim pravima su neke od ključnih komponenti u zaustavljanju nasilja nad ženama. To, između ostalog, podrazumeva promociju promena društvenih i kulturnih obrazaca ponašanja žena i muškaraca, odnosno iskorenjivanje predrasuda, tradicija i običaja koji se zasnivaju na inferiornosti žena i stereotipnim ulogama žena i muškaraca. Jedan od razloga neprijavljivanja nasilja je i nepoverenje u institucije, te je stoga potrebno raditi ne samo na osnaživanju žena da nasilje prijave, već i na unapređivanju institucionalnog odgovora na nasilje. Neophodno je obezbediti kontinuiranu edukaciju profesionalaca u nadležnim službama, bolju saradnju i koordinaciju institucija, povećati broj individualnih planova zaštite žrtava, uspostaviti program prevencije za počinioce i obezbediti saradnju države i civilnog društva.
Odgovornost da zaustavimo nasilje imamo svi, kao pojedinci i pojedinke, ali najveću odgovornost imaju donosioci odluka, a zatim i oni koji ih sprovode. Kako su žene najčešće žrtve nasilja od strane svojih partnera, potrebno je konstantno ukazivati na činjenicu da nasilje u porodici nije privatni, već javni problem. Posebnu odgovornost imaju mediji – nasilje u porodici i partnerskim odnosima ne sme da se predstavlja kao pojedinačni, izolovani slučaj, već u kontekstu društvene odgovornosti i stvaranja nenasilnog društva.
25. novembar predstavlja i početak svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja traje do 10. decembra, Svetskog dana ljudskih prava. Ovu globalnu kampanju obeležavaju ustanove i organizacije širom sveta, sa ciljem skretanja pažnje na globalni problem nasilja nad ženama.
Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević učestvovala je juče na promociji monografske studije dr Zorice Mršević “Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama”, koja je održana u Institutu društvenih nauka u Beogradu.
U svom izlaganju zamenica pokrajinskog ombudsmana je istakla da je sa stanovišta rodne ravnopravnosti analiza medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama veoma važna zbog popravljanja položaja žena u društvu uopšte. Ona je takođe navela da dr Mršević ima diferenciran odnos prema medijskom izveštavanju, kritikuje ga kada reprodukuje predrasude i obara medijske standarde, ali i ukazuje na pozitivne primere, naročito onda kada mediji preuzimaju na sebe ulogu „duvača u pištaljku“ i skreću pažnju na nasilje nad ženama. Po njenim rečima, monografska studija “Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama” predstavlja podsticajnu zbirku analiza medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama, veoma korisnu za ljude koji rade u medijima, jer u autorki imaju saveznicu u beskompromisnoj borbi protiv svih vidova nasilja.
Promociji monografske studije prisustvovao je i pokrajinski ombudsman prof.dr Zoran Pavlović.
Danas se obeležava Međunarodni dan muškaraca. Ovaj datum prvi put je obeležen 1999. godine u Trinadadu i Tobagu, a danas se obeležava u preko 60 zemalja.
Međunarodni dan muškaraca je prilika da se proslavljaju postignuća i doprinosi muškaraca zajednici, porodici i braku, te da se istaknu pozitivni muški uzori, ali i značaj brige o zdravlju dečaka i muškaraca.
Ovaj dan se obeležava i u cilju poboljšanja rodnih odnosa, kao i promovisanja rodne ravnopravnosti. Međunarodni dan muškaraca je i prilika da se istakne pozitivna uloga muškaraca u društvu - njihova uloga u borbi za ravnopravnost polova je nezamenljiva u stvaranju tolerantnog i pravednog društva.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman koristi priliku da muškarcima čestita Međunarodni dan muškaraca.
U susret Svetskom danu deteta, koji se ove godine obeležava u svetlu značajnog jubileja – 30 godina od donošenja Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, proteklih mesec dana realizovane su svakodnevne aktivnosti u okviru programa „Festival prava deteta“.
Osnovni motiv za održavanje Festivala, koji je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman realizovao u saradnji sa Novosadskom mrežom za decu, lokalnim ombudsmanima sa teritorije AP Vojvodine i drugim partnerima, predstavlja konvencijska obaveza da sa principima i odredbama ovog najznačajnijeg međunarodnog dokumenta u oblasti prava deteta što šire i na odgovarajući i aktivan način upoznamo kako odrasla lica tako i decu. Nedovoljno poznavanje i razumevanje koncepta prava deteta, te instrumenata i mehanizama za njihovo ostvarivanje i zaštitu, predstavlja zajednički imenitelj uzroka mnogih kršenja prava deteta u svakodnevnom životu. Imajući to u vidu, osnovni cilj Festivala bio je prikazati na koji način se prava deteta ostvaruju i štite u konkretnim životnim situacijama i mnogim oblastima društvenog života, ukazati zašto je njihovo dalje unapređenje od presudnog značaja za dete, porodicu i društvo u celini, te podstaći povezivanje i osnaživanje mreže svih aktera uključenih u rad sa decom.
Aktivnosti Festivala realizovane su u formi izložbi, sastanaka, predavanja, radionica, konferencija, humanitarnih i ekoloških akcija, školskih časova i otvorenih vrata u školama, tribina, debata, živih biblioteka, predstavljanja istraživanja, filmskih projekcija sa diskusijom, interaktivnih pozorišnih predstava, dečjih fešti, seminara i drugih dešavanja. Teme koje se neposredno tiču prava deteta kojima se Festival, između ostalih bavio, odnosile su se na dostupnost kvalitetne podrške razvoju, značaj građenja sistema ranog skrininga i rane intervencije, podizanje nivoa svesti dece o zdravim stilovima života, zaštiti životne sredine, prava na iskazivanje mišljenja, građanskog vaspitanja, obaveznu imunizaciju, prava deteta u politikama i praksi, zabranu telesnog kažnjavanja, osnovno obrazovanje romske dece, prava interseks dece, razvoj samosvesti kod dece, bezbednost na internetu, pristupačnost kulturnog života, nauke i umetnosti, inkluzija i mnoge druge. Pored 43 partnera neposredno uključenih u realizaciju aktivnosti, veliki doprinos održavanju Festivala dali su i državni, pokrajinski, te organi lokalne samouprave, ustanove i organizacije, druge institucije kao i udruženja građana i pojedinci.
„Kvalitetno obrazovanje za svu decu“ aktivnost je kojom se Školska uprava Novi Sad pridružila Festivalu prava deteta. Sve obrazovne ustanove pozvane su da se uključe u obeležavanje jubileja od usvajanja Konvencije o pravima deteta, ali i decenije inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Cilj realizacije bio je usmeren ka afirmaciji poštovanja opštih principa u ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, aktivnim učešćem značajnog broja učenika. Ovom pozivu odazvalo se više od 120 predškolskih, osnovnih i srednjoškolskih ustanova sa teritorija 18 gradova i opština u Vojvodini. Navodeći prethodno kao primer kako je inicijativa ombudsmana za ovaj događaj naišla na razumevanje brojnih relevantnih subjekata čiji profesionalni rad je posvećen deci, a imajući u vidu univerzalnost, nedeljivost i međusobnu zavisnost kako prava deteta tako i ljudskih prava uopšte, te ideju holističkog pristupa, intersektorskog rada i multidisciplinarnog metoda, kao dokazano najefikasnijim modelom za ostvarivanje, zaštitu i unapređenje prava deteta, ovom prilikom ne želimo da nijedan od mnogih realizovanih događaja istaknemo kao ključan ili važniji od drugog. Ipak, ono što često daje dodatni motiv i snagu svim profesionalcima koji rade sa decom i za decu, jeste participacija same dece u cilju podizanja svesti svih o značaju prava deteta. Učestvujući na Festivalu, učeći o svojim ljudskim pravima i „vežbajući“ ih na mnogim pomenutim praktičnim aktivnostima, naša deca u sebi neguju najveće ljudske vrline: empatiju, toleranciju, solidarnost i humanost. Iste, a posebno nepatvoreni način na koji ih deca usvajaju i razvijaju, predstavlja osnov za dalju priču o ljudskim pravima i ispravni put kojim se afirmiše naš zajednički civilizacijski standard oličen u rečenici da su sva ljudska bića obdarena razumom i svešću i da jedni prema drugima treba da postupaju u duhu bratstva.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman želi svima srećan Svetski dan deteta!
Završna konferencija na kojoj će biti predstavljene realizovane aktivnosti i rezultati u okviru Festivala prava deteta, aktuelne inicijative grada Novog Sada u oblasti dečje zaštite i međusektorske saradnje i rad Novosadske mreže za decu, održaće se u Plavoj sali Skupštine Grada Novog Sada, Žarka Zrenjanina 2, 20. novembra 2019. godine, od 11 do 12,30 časova.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović učestvovao je juče u radu konferencije „Evropski dan zaštite dece od seksulanog iskorišćavanja i zlostavljanja“, koju je Centar za prava deteta organizovao u Beogradu.
U svom obraćanju učesnicima konferencije prof. dr Pavlović je naglasio da je tema seksualnog zloupotreba dece izašla izvan usko specijalizovanog diskursa i postala tema o kojoj se govori kako u okviru porodice i škole, tako i na nivou strateških opredeljenja društva.
Pavlović je podsetio da su izmene Krivičnog zakonika RS (septembar 2009) kojima je inkriminisano i samo posedovanje dečije pornografije i hapšenje velikog broja osumnjičenih za navedeno krivično delo uzburkale javnost i otvorila brojna pitanja: Ko i zašto seksualno zlostavlja decu? Kako se boriti protiv toga? Kako zaštiti svoje dete? Kako kreirati funkcionalan sistem krivično pravne zaštite dece i efektivnih mera kažnjavanja zlostavljača?
Činjenica da se, kada govorimo o seksualnom iskorišćavanju i zlostavljanju dece, susrećemo sa pojmovima epidemije i ekspanzije jasno ukazuje na neefikasnost društvenog reagovanja na ovaj problem. Brojni naučni radovi i istraživanja na temu seksualne zloupotrebe dece sigurno su dali, naglasio je pokrajinski ombudsman, vredne uvide i značajne rezultate. Međutim, treba istaći i da to obilje literature stvara utisak da ova oblast pre liči na neuređen konglomerat različitih teorija i nalaza, nego na polje koje odlikuje sistematičnost, koherentnost i usmerenost ka cilju.
Pošto seksualno iskorišćavanje i zlostavljanje dece predstavlja teško kršenje prava deteta i ima dugotrajne posledice na njegov život i razvoj, potrebno je da se celo društvo angažuje kako bi se pomenuta krivična dela sprečila. U tom cilju potrebno je da deca budu informisana o svojim pravima i svesna rizika od seksualne eksploatacije i seksualnog zlostavljanja, kao i da znaju kako da se zaštite i kome treba da se obrate. Pored toga, potrebno je kreirati programe za podršku žrtvama i njihovim porodicama, ali i kreirati pravosudni sistem koji će biti prilagođen potrebama deteta.
Cilj konferencije je da se obeleži Evropski dan zaštite dece od seksualnog iskorišćvanja i zlostavljanja kroz podsticanje otvorene diskusije o prevenciji ovih krivičnih dela, zaštitu dece žrtava i eliminisanja njihove stigmatizacije, kao i jačanju participacije dece i promovisanju međunarodne podrške.
Konferencija je deo aktivnosti u okviru projekta „Jačanje mehanizama za prevenciju i zaštitu dece od seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja na internetu“, koju Centar za prava deteta realizuje uz podršku Saveta Evrope.
